Odluka Ustavnog suda kojom se utvrđuje povreda prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji traje preko deset godina. Kao razlog za povredu navedena je neefikasnost suda, koji je tolerisao procesnu nedisciplinu učesnika, što je dovelo do odlaganja većine pretresa.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Milana Đukića iz Beograda, na osnovu odredaba člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. marta 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Milana Đukića i utvrđuje se da je u krivičnom postupku koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu K. 805/02, a koji se sada vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu K. 8792/10, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se nadležnim sudovima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se krivični postupak u predmetu iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milan Đukić, preko punomoćnika Miloša Paligorića, advokata iz Beograda, podneo je Ustavnom sudu 29. maja 2009. godine ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu K. 805/02, a koji se sada vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu K. 8792/10.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, njemu povređeno ili uskraćeno neko Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, odgovore zamenika v.f. predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu i spise predmeta tog suda K. 8792/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom predmetu:

Protiv okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, vodi se krivični postupak koji je pokrenut rešenjem o sprovođenju istrage Četvrtog opštinskog suda u Beogradu Ki. 217/02 od 27. februara 2002. godine, koje je doneto na zapisniku o ispitivanju okrivljenog. Postupak se najpre vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu K. 805/02, a po optužnici protiv okrivljenog, koja je podignuta 14. juna 2002. godine, a precizirana 31. marta 2006. godine i 4. marta 2011. godine.

U osporenom krivičnom postupku zakazivano je 37 glavnih pretresa, od kojih nije održano 31. Od toga, na osam glavnih pretresa nije pristupio ili je zak asnio ovlašćeni tužilac, sa pet je izostao okrivljeni, koji je svoje izostanke opravdao, dva su odložena zbog sprečenosti postupajućeg sudije, a za tri se ne navode razlozi njihovog odlaganja. Postupajući sud je nakon tri glavna pretresa, koja su odložena zbog nepristupanja ovlašćenog tužioca, o njegovom izostanku obaveštavao nadležnog javnog tužioca, u smislu člana 303. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu: ZKP).

Prvostepenom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 8792/10 od 30. avgusta 2011. godine, u stavu prvom izreke, optuženi je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09). U obrazloženju označene presude navedeno je, između ostalog i da „s jedne strane, delo za koje se optuženi optužuje, nije po zakonu krivično delo, ako mu nedostaje koji od posebnih elemenata onog krivičnog dela za koje je podignuta optužba i da je sud vezan za činjenični opis dela, izložen u optužbi i sa druge strane, vodeći računa o svim posebnim elementima krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi stava 1. KZ i da u činjeničnom opisu, bliže opisanim u stavu 1. izreke, do završetka glavnog pretresa, nisu opisani svi posebni elementi krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi stava 1. KZ, to je primenom člana 355. tačka 1. ZKP, doneta odluka, kao u stavu 1. izreke“.

Osporeni krivični postupak još uvek nije okončan i dalje se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu K. 8792/10.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava jemči se svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Suda, počeo da teče 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen Ustav. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se, radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka, mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, jer sudski postupak, od dana njegovog pokretanja do dana pravnosnažnog okončanja, predstavlja jedinstvenu celinu, te su stoga, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je od dana donošenja rešenja o sprovođenju istrage Četvrtog opštinskog suda u Beogradu Ki. 217/02 od 27. februara 2002. godine, pa do dana podnošenja ustavne žalbe taj postupak već trajao sedam godina, dva meseca i dva dana, kao i da još uvek nije okončan, što samo po sebi ukazuje na to da postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka, koji su prihvaćeni kako u praksi Ustavnog suda, tako i Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, posebno imajući u vidu da je prvostepenom presudom, donetom nakon više od devet godina o d pokretanja tog postupka, optuženi oslobođen od optužbe.

Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je imao u vidu i činjenicu da je razumna dužina trajanja sudskog postupka relativna kategorija i da zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom konkretnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, prirode postavljenog zahteva, odnosno značaja prava o kome se odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku i postupanja nadležnih sudova koji vode postupak.

Ispitujući uticaj navedenih kriterijuma na trajanje osporenog postupka, Ustavni sud je ocenio da je dužini postupka presudno doprinelo postupanje prvostepenog suda. Naime, prvostepeni sud nije upravljao osporenim krivičnim postupkom na način kojim bi obezbedio njegovo efikasno odvijanje i suđenje okrivljenom u razumnom roku, s obzirom na to da je sud tolerisao izrazitu procesnu nedisciplinu kako javnog tužioca, kao stranke u postupku, tako i drugih učesnika, a koja je dovela do velikog broja odloženih glavnih pretresa i posledično do odugovlačenja postupka. Tako je, primera radi, postupajući sud tek nakon pet izostanaka tužioca s zakazanih glavnih pretresa, iskoristio mogućnost da o njegovom izostanku obavesti nadležnog javnog tužioca u smislu člana 303. stav 1. ZKP. Postupajući sud je oštećenom, kao učesniku u postupku, više puta nalagao dostavu određene dokumentacije u veoma kratkom roku (tri dana), po kome nije postupano ni pre, ni značajno vreme nakon što je nad oštećenim otvoren stečajni postupak. Ustavni sud, s tim u vezi, ukazuje na to da upravo zakazivanje i održavanje glavnih pretresa, kao i održavanje procesne disciline svih učesnika u postupku, predstavlja bitan deo upravljanja postupkom za šta je isključivo odgovoran postupajući sud.

Ustavni sud je utvrdio da je pet glavnih pretresa odloženo na zahtev optuženog, ili zbog njegovih izostanaka koje je opravdao, ali je našao da ta činjenica, kao ni relativna složenost činjeničnih i pravnih pitanja u predmetnoj pravnoj stvari ne može opravdati ovako dugo trajanje postupka, koji ni nakon više od deset godina nije pravnosnažno okončan, jer je nadležni sud imao procesne mogućnosti da efikasnije upravlja osporenim postupkom.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocu ustavne žalbe u krivičnom postupku koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu K. 805/02, a koji se sada vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu K. 8792/10, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak u predmetu iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem mogućem roku.

Imajući u vidu to da je podnosilac ustavne žalbe istakao i zahtev za naknadu nematerijalne štete, kao i to da osporeni krivični postupak još uvek traje, Ustavni sud je prihvatio istaknuti zahtev za naknadu štete. Odlučujući o visin i naknade štete, a imajući u vidu to da osporeni postupak traje 10 godina i da još uvek nije pravosnažno okončan, kao i relativnu složenost činjeničnih i pravnih pitanja u predmetnoj pravnoj stvari, Ustavni sud je, kao način pravičnog zadovoljenja podnosioca ustavne žalbe, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu podnosiocu utvrdio pravo na naknadu štete u iznosu od 1000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

6. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda kojom se utvrđuje povreda prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti