Odbijena ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu podnetu zbog dužine trajanja radnog spora. Iako je postupak trajao skoro pet godina, sud je ocenio da pravo nije povređeno uzimajući u obzir složenost predmeta, doprinos podnosilaca i prekid postupka zbog likvidacije tuženog.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-831/2012
03.07.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Marije Kučinski, Ranka Pejića, Olivere Kozlik, Gordane Delić i Branke Manojlović, svi h iz Kule na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. jula 2013. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Marije Kučinski, Ranka Pejića, Olivere Kozlik, Gordane Delić i Branke Manojlović, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Somboru - Sudska jedinica u Kuli u predmetu P1. 493 /11.

O b r a z l o ž e nj e

1. Marija Kučinski , Ranko Pejić , Olivera Kozlik, Gordan a Delić i Brank a Manojlović, svi iz Kule , podneli su Ustavnom sudu 3. februara 2012. godine, preko punomoćnika Božidara Mikulića i Ištvana Nađa , advokata iz Crvenke, ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Somboru - Sudska jedinica u Kuli u predmetu P1. 493/11.

Podnosioci ustavne žalbe su navel i da su podnel i tužbu Opštinskom sudu u Kuli 16. juna 200 8. godine i da postupak još uvek nije okončan, zbog čega smatraju da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Podnosioci su istak li zahtev e za naknad u nematerijalne štete i troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13-US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Somboru - Sudska jedinica u Kuli P1. 493/11, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Podnosioci ustavne žalbe podne li su 16. juna 200 8. godine tužbu Opštinskom sudu u Kuli protiv A.D. "Aska" iz Kule, kojom su traž ili da se obaveže tužena da im na ime regresa za godušnji odmor i naknade za topli obrok isplati određene novčane iznose sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, kao i troškove parničnog postupka.

Podneskom od 1. aprila 20 09. godine tužioci su pr einačili tužbu, tako što su pored postojećih, istakli i zahtev e za isplatu razlike između isplaćene i pripadajuće zarade.

Osnovni sud u Somboru – Sudska jedinica u Kuli je presudom P1. 174/10 od 21. novembra 2010. godine delimično usvojio tužbeni zahtev tužilja. Protiv navedene presude tužena je 8. decembra 2010. godine izjavila žalbu.

Apelacioni sud u Novom Sadu je rešenjem Gž1. 397/11 od 27. aprila 2011. godine ukinuo ožalbenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U toku postupka pred prvostepenim sud ovima ukupno je zakazano 17 ročišta , od kojih dva nisu održana na predlog parničnih stranaka, je dno zbog nepristupanja veštaka, jedno na predlog tužene sa čime su se tužioci saglasili, jedno na predlog tužilaca sa čime se tužena saglasila , jedno zbog izostanka obe stranke i jedno jer veštak nije izradila dopunski nalaz u roku.

Na predlog tužilaca izvršeno je ekonomsko-finansijsko veštačenje na okolnost visine tužben ih zahteva, veštačenje preko drugog veštaka na iste okolnosti na predlog tužene, dopunsko veštač enje na predlog tuži laca, te usaglašavanje nalaza veštaka.

Rešenjem Osnovnog suda u Somboru - Sudska jedinica u Kuli P1. 493/11 od 23. januara 2012. godine postupak je prekinut, jer je rešenjem Agencije za privredne registre broj BD 158435/2011 od 23. decembra 2011. godine nad tuženom otvoren postupak likvidacije.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnositeljka u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisna, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04, 111/09 i 36/11), koji se primenjuje u konkretnom slučaju, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.).

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da ovaj postupak pokrenut 16. juna 2008. godine, podnoš enjem tužbe Opštinskom sudu u Kuli, do sada traje pet godina, s tim što je od januara 2012. godine u prekidu.

Razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, a najvažniji su: složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca.

Prema nalaženju Ustavnog suda, podnosi oci ustavne žalbe ima ju legitiman interes za efikasno vođenje i okončanje postupka, jer se radi o sporu koji se vodi radi isplate razlike između isplaćene i pripadajuće zarade i drugih primanja po osnovu radnog odnosa.

Po oceni Ustavnog suda, činjenična pitanja na koja je parnični sud trebalo da odgovori u predmetnom postupku bila su složenija i iziskivala sprovođenje obimnijeg dokaznog postupka, budući da je u postupku dva puta sprovođeno veštačenje, po jednom na predlog svake parnične strane, kao i do punsko veštačenje na predlog podnosilaca ustavne žalbe , usaglašavanje nalaza veštaka, te da je u postupku učestvovalo pet tuži laca.

Analizirajući ponašanje podnosi laca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da su podnosioci u određenoj meri doprineli dužini trajanj a postupka. Na ime, dva ročišta nisu održana na predlog obe parnične strane , po jedno na predlog jedne strane sa čime se suprotna saglasila, a jedno zbog izostanka obe strane. Osim toga, na predlog podnosilaca određeno je finansijsko-ekonomsko veštačenje, kao i dopunsko veštačenj e. Ovo ne znači da podnosioci nema ju pravo da korist e sva procesna prava radi uspeha u sporu, ali Ustavni sud ukazuje da korišćenje pomenutih procesnih ovlašćenja objektivno utiče na dužinu trajanja postupka.

Razmatrajući postupanje Opštinskog suda u Kuli, Osnovnog suda u Somboru - Sudska jedinica u Kuli u ovom parničnom postupku, kao i Apelacionog suda u Novom Sadu, Ustavni sud je utvrdio da su sudovi postupali efikasno. Naime, presuda P1. 174/10 doneta je dve godine i tri meseca od podnošenja tužbe, dok je drugostepena odluka doneta nakon samo četiri meseca od izjavljivanja žalbe.

Polazeći od svega navedenog, a pre svega od činjenice da postupak traje četiri godine i šest meseci, s tim što je u prekidu u od januara 2012. godine, zbog otvaranja likvidacionog postupka nad tuženom, te uzimajući u obzir i doprinos podnosilaca dužini trajanja postupka, Ustavni sud je ocenio da podnosi ocima ustavne žalbe u osporenom postupku nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

6. Na osnovu navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbijena ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti