Odluka Ustavnog suda o povredi imovinskog prava zbog neizvršenja u stečaju i neadekvatnoj naknadi

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja u dugotrajnom stečajnom postupku. Takođe, utvrđena je povreda prava na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena naknada od 12.000 dinara nije bila adekvatna.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Tatjana Đurkić, dr Vladan Petrov i Lidija Đukić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalb i S. M . iz sela L . kod Bojnika , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. novembra 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. M . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskov cu u predm etu St. 201/11 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na imovinu, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe iz tačke 1. na naknadu materijalne štete u iznosu koji je utvrđen u stečajnom postu pku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 201/11, umanjenom za iznos koji mu je po istom osnovu eventualno već isplaćen. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dos tavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Usvaja se ustavna žalba S. M . i utvrđuje da je rešenjem Vrhov nog kasacionog suda Rž. gp. 981/16 od 15. septembra 2016. godine i rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 3173/15 od 30. marta 2016. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

4. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe S. M . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate , umanjenom za iznose koji su mu po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku P rivrednog suda u Leskovcu St. 201/11 eventualno već isplaćen i. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. S . M . iz sela L . kod Bojnika, izjavio je Ustavnom sudu, 30. januara 2017. godine preko punomoćnika S. S, advokata iz Lebana, ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog odredbama člana 58. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 201/11, kao i protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 3173/15 od 30. marta 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 981/16 od 15. septembra 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Iako podnosilac ustavne žalbe navodi da mu je osporenim rešenjima povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, iz navoda ustavne žalbe i zahteva o kojima Ustavni sud treba da odluči, proizlazi da podnosilac navedena rešenja osporava i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku koji je sastavni deo označenog člana 32. stav 1. Ustava.

Podnosilac od Ustavnog suda traži da utvrdi da mu je u predmetnom stečajnom postupku povređeno pravo na imovinu, da utvrdi pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja priznatih u predmetnom stečajnom postupku, naknadu n ematerijalne štete u iznosu od 3.000 evra, kao i naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbi je prija vio potraživanje u postupku stečaja koji je pokrenut rešenjem P rivrednog suda u Leskovcu St. 201/11 od 18. oktobra 2011. godine, nad stečajnim dužnikom I. „E .“ a.d. Bojnik, kao pravnim sledbenikom I . „T .“ Bojnik. Prijavljena potraživanja su mu priznata, ali im nisu isplaćena , a stečajni postupak nad stečajnim dužnikom još uvek nije okončan.

Osporenim rešenjem Priv rednog apelacionog suda usvojen je zahtev podnosioca ustavne žalbe, kao predlagača, utvrđeno da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim su dom u Leskovcu u predmetu St. 201/11, naloženo Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se navedeni stečajni postupak što pre okončao, delimično je usvojen zahtev pred lagača u pogledu naknade koju je traž io, a koja mu je dosuđena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, u iznosu od 12.000,00 dinara, kao i troškovi postupka, dok je u preostalom delu zahtev predlagača odbijen i odbačen . U obrazloženju rešenja, u delu koji se odnosi na određivanje primerene naknade zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, između ostalog, navedeno je: da po svojoj prirodi primerena naknada predstavlja poseban vid nematerijalne štete, te da se novčanim iznosom pruža satisfakcija i zadovoljenje predlagaču zbog njegovog trpljenja i stanja neizvesnosti kojem je bio izložen zbog trajanja postupka koji je prevazišao granice razumnog roka; da je cilj postupka za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ubrzanje postupka i utvrđivanje povrede prava nalaganjem sudu da postupak okonča; da Privredni apelacioni sud nalazi da je naknada u iznosu od 12.000,00 dinara primerena okolnostima slučaja, te socijalnim i ekonomskim prilikama u Republici Srbiji.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda odbijena je kao neosnovana žalba predlagača i potvrđ eno ožalbeno rešenje Privrednog apelacionog suda . U obrazloženju ovog rešenja, u delu koji se odnosi na određivanje primerene naknade, navedeno je: da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka kategorija koja zavisi od više činilaca koji se cene u svakom konkretnom slučaju, kao što su: složenost činjeničnih i pravnih pitanja u predmetu, ponašanje podnosioca zahteva kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj prava za podnosioca zahteva; da Vrhovni kasacioni sud smatra da naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku predstavlja vrstu satisfakcije za predlagača zbog dugog trajanja sudskog postupka, a da nije svrha postupka; da je svrha ovog postupka da se postupak koji dugo traje okonča u što kraćem roku, a u konkretnom slučaju prvostepeni sud je naložio Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve neophodne mere da bi se stečajni postupak sproveo u najkraćem roku.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Prema oceni Ustavnog suda, propust nadležnog suda da obezbedi namirenje potraživanja podnosioca ustavne žalbe utvrđenog u stečajnom postupku , a protiv stečajnog dužnika I. „E .“ a.d. Bojnik koji je u trenutku nastanka potraživanja bio sa pretežnim društvenim kapitalom , u konkretnom slučaju, predstavlja povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno sudskom odlukom (isti stav izražen je u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs).

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Imajući u vidu, pored ostalog, i praksu Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) , Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u vis ini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim su dom u Leskovcu u predmetu St. 201/11, umanjenom za iznose koji su mu po istom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove Odluke Ministarstvu.

7. Odlučujući o ustavnoj žalbai podnosioca u delu izjavljenom protiv osporenih rešenja Privrednog apelacionog suda i Vrhovnog kasacionog suda, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. Ustava, Ust avni sud zaključuje da podnosilac smatra da je visina primerene naknade koja mu je dosuđena osporenim rešenjima zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („ Službeni glasnik RS“, broj 101/13), nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna.

U vezi sa osnovanošću ov ih pritužbi i tvrdnji podnosioca, a koje se odnose na osporena rešenja, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-277/2017 od 4. juna 2020. godine, a koji se primenjuju i u konkretnom slučaju.

Ustavni sud posebno ukazuje na praksu i jedinstven pristup Evropskog suda u odlučivanju o visini naknade nematerijalne štete u predmetima neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim/društvenim kapitalom, kao i ocenu Evropskog suda iz odluke Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine). Ustavni sud i u ovom predmetu prihvata da jedinstven pristup u odlučivanju o pitanju visine naknade nematerijalne štete u ovoj vrsti predmeta ima svoje opravdanje zbog postojanja većeg broja istovrsnih predmeta. Pored toga, Ustavni sud smatra da je neophodno imati u vidu i sledeće elemente, od kojih su većina primenjena u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije: suštinu naknade nematerijalne štete koja se dosuđuje u ovoj vrsti predmeta; činjenicu da li je ili ne sporna sudska odluka izvršena; trajanje postupka izvršenja i potpunog namirenja podnosioca (koji može uključivati i kasniji stečajni postupak) i ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji.

Primenjujući napred navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud ukazuje na to da naknada nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku mora biti odgovarajuća, odnosno dovoljna i adekvatna i to shodno okolnostima konkretnog slučaja. U pogledu okolnosti konkretnog slučaja, Ustavni sud konstatuje da je tuženi I. „T .“ Bojnik, kao pravni prethodnik I. „E .“ a.d. Bojnik obavezan prema podno siocu ustavne žalbe pravosnažnom i izvršnom presudom Opštinskog suda u Lebanu na ispl atu potraživanja po osnovu radn og odnosa. Nakon otvaranja stečajnog postupka rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 201/11 od 18. oktobra 2011. godine podnosilac je prijavio svoje potraživanje u navedenom stečajnom postupku. Osporenim rešenjima Privrednog apelacionog su da i Vrhovnog kasacionog suda cenjena je dužina trajanja stečajnog postupka u kome je podnosilac pokušao da ostvari svoja prava, s tim što je u trenutku konačnog odlučivanja sporni ste čajni postupak trajao preko šest godina. U navedenim rešenjima je konstatovano da su Privredni apelacioni sud i Vrhovni kasacioni sud našli da je podnosiocu u navedenom stečajnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i da podnosilac još uvek nije ostvario svoja prav a, budući da nije napla tio svoje potraživanje. Ustavni sud dalje konstatuje da je podnosiocu osporenim rešenjima dosuđena primerena naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u visini od 12.000,00 dinara. Ustavni sud primećuje da su sudovi prilikom određivanja visine primerene naknade istakli da ova naknada treba da pruži satisfakciju podnosio cu, kao i da su vodili računa ne samo o dužini trajanja postupka u odnosu na koji se traži utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku, nego i o značaju dobra koje je povređeno, zbog čega im je zakonodavac i ostavio ovlašćenje da po slobodnoj oceni, a u skladu sa članom 8b stav 1. Zakona o uređenju sudova, procene potrebu određivanja primerene naknade i njenu visinu. Ustavni sud dalje konstatuje da se sudovi u osporenim rešenjima nisu pozivali na praksu Evropskog suda ili Ustavnog suda, niti iz osporenih rešenja proizlazi da je za određivanje visine primerene naknade od značaja bila činjenica da je u pitanju predmet koji se tiče neizvršenja, odnosno kašnjenja u izvršenju sudske odluke u kome je dužnik preduzeće sa većinskim državnim kapitalom.

Ustavni sud smatra da su sudovi prilikom određivanja visine naknade nematerijalne štete morali imati u vidu vrstu predmeta, tj. da je u pitanju predmet tzv. dugovanja društvenog preduzeća, da je do momenta njihovog odlučivanja postupak podnosilaca trajao preko šest godina, te da se iznos dosuđene naknade od 12.000,00 dinara ne može smatrati razumnim, odnosno dovoljnim i adekvatnim, kao i da se visina iznosa ne može opravdati ni diskrecionim ovlašćenjem suda, niti ekonomsko-socijalnim prilikama u Republici Srbiji. Pored toga, Ustavni sud ukazuje na to da je za ovakvu ocenu od posebnog značaja vrsta predmeta, kao i činjenica da će sporno potraživanje podnosioca i njegova imovina biti suštinski namireni izvršenjem ove odluke Ustavnog suda, a čime će podnosilac u potpunosti delotvorno ostvariti svoja prava.

Stoga Ustavni sud smatra da primerena naknada koja je osporenim rešenjima dosuđena podnosiocu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a na osnovu Zakona o izmenama i d opunama Zakona o uređenju sudova, ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu zbog pretrpljene povrede prava na suđenje u razumnom roku i da podnosilac nije izgubio status „žrtve“ povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Ovakva ocena Ustavnog suda zasnovana je, pre svega, na prekomernom trajanju stečajnog postupk a i potpunog namirenja podnosioca, ekonomsko-socijalnim prilikama u Republici Srbiji, ranijoj praksi Ustavnog suda u bitno sličnim predmetima, kao i jedinstvenom pristupu Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je ocenio da su u konkretnom slučaju osnovani navodi podnosioca ustavne žalbe o povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je u tački 3 . izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usv ojio ustavnu žalbu S. M . i utvrdio da je osporenim rešenjima Privrednog apelacionog suda i Vrhovnog kasacionog suda, podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

8. Po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju, posledice učinjene povrede prava su takve prirode da se mogu otkloniti utvrđivanjem prava podnosiocu ustavne žalbe na naknadu ne materijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos koji mu je po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku P rivrednog suda u Leskovcu St. 201/11 eventualno već isplaćen. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog učinjene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja spornog postupka, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, raniju praksu Ustavnog suda u bitno sličnim predmetima, praksu Evropskog suda donetu u odnosu na Srbiju, iz kog razloga je Sud zaključio da dosuđeni iznos iz tačke 4. izreke ove odluke predstavlja adekvatan iznos naknade nematerijalne štete.

U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

9. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi imovinskog prava zbog neizvršenja u stečaju i neadekvatnoj naknadi

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti