Nedozvoljenost ustavne žalbe zbog neiscrpljivanja pravnih sredstava u upravnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu protiv sudskog rešenja, a odbacuje je protiv rešenja Zavoda za zdravstveno osiguranje. Podnositeljka nije izjavila žalbu drugostepenom upravnom organu, što je bio uslov za pokretanje sudskog postupka, čime nije iscrpla dostupna pravna sredstva.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-832/2009
16.07.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ljiljane Obradović iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. jula 2009. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Ljiljane Obradović izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Nišu Gž. 1629/09 od 13. aprila 2009. godine.
2. Odbacuje se ustavna žalba Ljiljane Obradović izjavljena protiv rešenja Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje – Filijala za Nišavski okrug u Nišu UP-1-482/08 od 18. aprila 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ljiljana Obradović iz Niša podnela je Ustavnom sudu 29. maja 2009. godine blagovremenu ustavnu žalbu protiv rešenja Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje – Filijala za Nišavski okrug u Nišu UP-1-482/08 od 18. aprila 2008. godine i rešenja Okružnog suda u Nišu Gž. 1629/09 od 13. aprila 2009. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, prava na sudsku zaštitu i prava na uklanjanje posledica nastalih uskraćivanjem Ustavom zajemčenih prava iz člana 22. Ustava, prava na život iz člana 24. Ustava i prava na zdravstvenu zaštitu iz člana 68. Ustava.
Podnositeljka ustavne žalbe je navela da je osporenim rešenjem Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje odbijen njen zahtev da joj se odobri pravo na lečenje u Klinici za grudnu hirurgiju Vojno medicinske akademije (u daljem tekstu: VMA) u Beogradu. Podnositeljka je navela da protiv navedenog rešenja nije iskoristila pravo žalbe drugostepenom organu u upravnom postupku, već je podnela tužbu Opštinskom sudu u Nišu, koji je odbacio tužbu kao nedozvoljenu, da bi zatim Okružni sud u Nišu odbio žalbu podnositeljke kao neosnovanu. Smatrajući da joj je rešenjem Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje – Filijala za Nišavski okrug u Nišu UP-1-482/08 od 18. aprila 2008. godine povređeno načelo zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, pravo na život iz člana 24. Ustava i pravo na zdravstvenu zaštitu iz člana 68. Ustava, a odlukom Okružnog suda u Nišu pravo na sudsku zaštitu iz člana 22. Ustava, podnositeljka ustavne žalbe je predložila da Ustavni sud poništi rešenje Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje – Filijala Niš UP-1-482/08 od 18. aprila 2008. godine, da joj prizna pravo na lečenje na Vojno medicinskoj akademiji u Beogradu, odnosno da obaveže Republički zavod za zdravstveno osiguranje – filijala Niš da joj refundira troškove lečenja na VMA, da poništi rešenja Opštinskog i Okružnog suda u Nišu, kao i da javno objavi sudsku odluku.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U postupku pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom sporu:
Velimir Obradović je 28. novembra 2007. godine, u ime supruge Ljiljane Obradović, podneo Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje – Filijala za Nišavski okrug u Nišu zahtev za odobrenje prava na lečenje koje je obavljeno u Klinici za grudnu hirurgiju VMA u Beogradu.
Podnositeljka ustavne žalbe je 24. marta 2008. godine podnela tužbu Opštinskom sudu u Nišu radi priznavanja prava na lečenje i naknade troškova lečenja na VMA u Beogradu.
Republički zavod za zdravstveno osiguranje – Filijala za Nišavski okrug u Nišu je 18. aprila 2008. godine doneo rešenje UP-1-482/08, kojim je odbijen kao neosnovan zahtev Velimira Obradovića. U uputstvu o pravnom leku navedeno je da je protiv ovog rešenja dopuštena žalba i da se ista može izjaviti Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje u Beogradu, u roku od 15 dana od dana prijema otpravka rešenja.
Opštinski sud u Nišu je 3. decembra 2008. godine doneo rešenje P. 1970/08, kojim je u stavu 1. izreke odbacio kao nedozvoljenu tužbu tužilje Ljiljane Obradović iz Niša podnetu protiv tuženika Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje – Filajala za Nišavski okrug u Nišu, radi naknade troškova lečenja, a u stavu 2. izreke je naveo da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. U obrazloženju rešenja, prvostepeni sud je istakao da je procesna pretpostavka za pokretanje parničnog postupka pred nadležnim sudom radi zaštite prava iz zdravstvenog osiguranja da je Republički zavod za zdravstveno osiguranje u Beogradu, kao drugostepeni organ, doneo konačni akt po žalbi na akt matične filijale kao prvostepenog organa. Imajući u vidu da tužilja nije izjavila žalbu protiv prvostepenog rešenja Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje – Filijala za Nišavski okrug u Nišu, Opštinski sud u Nišu je odbacio tužbu kao nedozvoljenu i odlučio kao u stavu 1. izreke.
Po žalbi tužilje, Okružni sud u Nišu je 13. aprila 2009. godine doneo rešenje Gž. 1629/09, kojim je odbijena kao neosnovana žalba tužilje Ljiljane Obradović iz Niša, pa je potvrđeno rešenje Opštinskog suda u Nišu P. 1970/08 od 3. decembra 2008. godine. U obrazloženju rešenja, drugostepeni sud je naveo da je prvostepeni sud u svemu pravilno primenio materijalno pravo kada je tužbu odbacio kao nedozvoljenu, imajući u vidu da pre pokretanja parničnog postupka pred nadležnim sudom radi zaštite prava iz zdravstvenog osiguranja, tužilja nije izjavila žalbu protiv rešenja matične filijale Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje, budući da je pretpostavka za pokretanje navedenog parničnog postupka da je prethodno donet konačni akt Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje u Beogradu.
4. Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na sudsku zaštitu, na čiju povredu se podnositeljka ustavne žalbe poziva, relevantne su sledeće ustavne i zakonske odredbe.
Odredbom člana 22. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale.
Zakonom o zdravstvenom osiguranju („Službeni glasnik RS“, broj 107/05) propisano je: da pravo na zdravstvenu zaštitu koje se obezbeđuje obaveznim zdravstvenim osiguranjem iz člana 33. ovog zakona obuhvata preglede i lečenje u slučaju bolesti i povrede (član 34. stav 1. tačka 3)); da osigurano lice koje smatra da je o njegovom pravu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja doneta odluka u suprotnosti sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona, ima pravo da pokrene postupak zaštite prava pred nadležnim organom, a da o pravima utvrđenim ovim zakonom u prvom stepenu rešava matična filijala, a u drugom stepenu Republički zavod za zdravstveno osiguranje, odnosno Pokrajinski zavod za područje autonomne pokrajine, ako ovim zakonom nije drukčije određeno (član 174. st. 1. i 3.). Odredbama člana 175. Zakona utvrđeno je da protiv konačnog akta Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, kojim je odlučeno o pravu iz zdravstvenog osiguranja može da se pokrene upravni spor (stav 1.), da izuzetno od stava 1. ovog člana, protiv konačnog akta Republičkog zavoda za ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu iz čl. 34 – 46. ovog zakona ne može da se pokrene upravni spor (stav 2.), a da protiv odluke iz stava 2. ovog člana može da se traži zaštita tog prava u parničnom postupku pred nadležnim sudom u roku od 30 dana od dana prijema te odluke, uz napomenu da je postupak pred sudom hitan (stav 3.).
5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta prava na sudsku zaštitu, zajemčenog članom 22. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjem Okružnog suda u Nišu nije povređeno Ustavom zajemčeno pravo podnositeljke ustavne žalbe, na čiju povredu se ona pozvala.
Po oceni Ustavnog suda, Okružni sud u Nišu je u obrazloženju osporenog rešenja dao ustavnopravno prihvatljive razloge za svoju odluku. Naime, prema članu 175. stav 3. Zakona o zdravstvenom osiguranju, protiv konačnog akta Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, kojim je odlučeno o pravu na lečenje u slučaju bolesti, može da se traži zaštita tog prava u parničnom postupku pred nadležnim sudom u roku od 30 dana od dana prijema te odluke. Dakle, pretpostavka za pokretanje parničnog postupka pred nadležnim sudom je da je prethodno okončan drugostepeni upravni postupak. Imajući u vidu da protiv prvostepenog rešenja Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje – Filijala za Nišavski okrug u Nišu UP-1-482/08 od 18. aprila 2008. godine, podnositeljka nije izjavila žalbu Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje u Beogradu, kao drugostepenom organu, iako joj je na mogućnost izjavljivanja žalbe prvostepeni organ ukazao u uputstvu o pravnom sredstvu, Ustavni sud je ocenio da je Okružni sud u Nišu pravilno primenio materijalno pravo kada je odbio kao neosnovanu žalbu na rešenje Opštinskog suda u Nišu, kojim je odbačena tužba tužilje Ljiljane Obradović, budući da nisu bile ispunjene Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.
Ustavni sud je ocenio da je o žalbi podnositeljke ustavne žalbe odlučivao zakonom ustanovljeni organ sudske vlasti, koji je nakon zakonito sprovedenog postupka i u granicama svoje nadležnosti doneo valjano obrazloženu odluku. Podnositeljki ustavne žalbe je bilo omogućeno učestvovanje u postupku, preduzimanje zakonom dopuštenih radnji i izjavljivanje pravnih lekova. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je utvrdio da nije povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na sudsku zaštitu, zajemčeno odredbom člana 22. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), odlučio kao u tački 1. izreke.
6. U pogledu dela ustavne žalbe u kome je osporeno rešenje Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje – Filijala za Nišavski okrug u Nišu UP - 1 - 482/08 od 18. aprila 2008. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, prava na život iz člana 24. Ustava i prava na zdravstvenu zaštitu iz člana 68. Ustava, Ustavni sud je ocenio da je u odnosu na navedeno rešenje ustavna žalba nedozvoljena. Naime, protiv osporenog rešenja podnositeljka nije izjavila žalbu, iako je u uputstvu o pravnom sredstvu bilo navedeno da je protiv ovog rešenja dopuštena žalba i da se ista može izjaviti Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje u Beogradu, u roku od 15 dana od dana prijema otpravka rešenja. Imajući u vidu da podnositeljka pre podnošenja ustavne žalbe nije iscrpla sva pravna sredstva koja su joj stajala na raspolaganju, Ustavni sud je ocenio da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu (član 82. stav 1.) utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje, te je ustavu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu. 7. Na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Nedozvoljenost ustavne žalbe zbog neiscrpljivanja pravnih sredstava u upravnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti