Odluka o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog neizvršenja pravnosnažne presude protiv preduzeća u restrukturiranju. Utvrđena je povreda prava na imovinu i dosuđena naknada materijalne štete u visini glavnog duga, u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava o odgovornosti države.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8320/2015
17.11.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Rade Jovićević iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. novembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Rade Jovićević i utvrđuje da je u izvršn om postupku koji se vod i pred Osnovnim sudom u Čačku u predm etu I. 1878/11 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenj em o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 1878/11 od 7. marta 2012. godine, umanjenih za eventualno naplaćene iznose po t im osnovima. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba Rade Jovićević izjavljena zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije u izvršnom postupku koji se vodi u predmetu Osnovnog suda u Čačku I. 1442/15.

O b r a z l o ž e nj e

1. Rada Jovićević iz Čačka je, 15. decembra 2015. godine, preko punomoćnika Snežane Jokić, advokata iz Čačka, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu, zbog nesprovođenja izvršenja u postupcima koji se pred Osnovnim sudom u Čačku vode u predmetima I. 1878/11 i I. 1442/15, smatrajući da joj je time povređeno pravno na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

Dopunom ustavne žalbe od 31. maja 2016. godine podnositeljka ustavne žalbe je obavestila Ustavni sud da je pravnosnažno odlučeno o njenom zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se pred Osnovnim sudom u Čačku vodi u predmetu I. 1878/11. Uz navedenu dopunu podnositeljka je dostavila rešenje Višeg suda u Čačku R4. I. 384/15 od 23. februara 2016. godine kojim je: u stavu prvom izreke, usvojen zahtev zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se pred Osnovnim sudom u Čačku vodi u predmetu I. 1878/11; u stavu drugom izreke, naloženo Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve mere kako bi se označeni izvršni postupak okončao u najkraćem roku; u stavu trećem izreke, dosuđena je primerena naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku Radi Jovićević u iznosu od 20.000,00 dinara; u stavu četvrtom izreke, odbijen je zahtev predlagača za naknadu u iznosu preko dosuđenog a do traženih 2.000 evra; u stavu petom izreke, Radi Jovićević je na ime troškova postupka po zahtevu dosuđen iznos od 6.000 dinara.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Osnovnog suda u Čačku I. 1878/11 od 7. marta 2012. godine usvojen je predlog za izvršenje ovde podnositeljke ustavne žalbe na osnovu pravnosnažne presude Osnovnog suda u Čačku P1. 18073/10 od 14. marta 2011. godine, kojom je obavezana Kompanija „Sloboda“ a.d. „Sloboda – aparati“, u restrukturiranju, iz Čačka, kao izvršni dužnik, da tužilji, kao izvršnom poveriocu, isplati na ime neisplaćene razlike minimalne zarade iznose bliže opredeljene izrekom navedene presude i troškove parničnog postupka, popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika i isplatom iznosa dobijenog prodajom istih.

Rešenjem Osnovnog suda u Čačku I. 1442/15 od 7. septembra 2015. godine usvojen je predlog za izvršenje ovde podnositeljke ustavne žalbe na osnovu pravnosnažne presude na osnovu priznanja Osnovnog suda u Čačku P. 618/13 od 20. januara 2014. godine, kojom je obavezana Kompanija „Sloboda“ a.d. iz Čačka, kao izvršni dužnik, da tužilji, kao izvršnom poveriocu, isplati novčani iznos preciziran izrekom označene presude, na ime zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos glavnog duga na ime troškova spora iz parnice Osnovnog suda u Čačku P1. 18073/10.

4. Analizirajući navode ustavne žalbe kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1878/11, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, 29. januara 2013. godine, doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog suda.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa sudskom praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust izvršnog suda da izvrši presudu Osnovnog suda u Čačku P1. 18073/10 od 14. marta 2011. godine u korist podnosi teljke ustavne žalbe, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnosi teljke na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, koju čin i potraživanj e utvrđen o tom presudama (isti stav izražen je i u predmetu Už-5551/2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je , saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosi teljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenj em o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 1878/11 od 7. marta 2012. godine , umanjenog za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Ustavni sud ukazuje da bi nedosuđivanje naknade materijalne štete podnosiocu ustavne žalbe bilo u direktnoj suprotnosti i sa odredbom člana 60. stav 4. Ustava, kojom je proklamovana neotuđivost prava iz radnog odnosa koj a su podnosioci pokušali na prinudan način da ostvare u predmetnom izvršnom postupku.

5. U odnosu na deo ustavne žalbe kojim se ističe povreda prava na imovinu u izvršnom postupku koji se pred Osnovnim sudom u Čačku vodi u predmetu I. 1442/15, Ustavni sud konstatuje da je nakon izmena i dopuna Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11 i 101/03), u pravni sistem Republike Srbije uvedeno novo pravno sredstvo – zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku o kome odlučuje nadležni redovni sud. Takođe, Ustavni sud ukazuje na to da je 1. januara 2016. godine počeo da se primenjuje Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15).

Ustavni sud, takođe, konstatuje da o povredi prava na imovinu zbog dugog trajanja izvršnog postupka može odlučivati tek nakon što se okonča postupak po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku pred nadležnim redovnim sudom i nakon što podnosilac dostavi Ustavnom sudu dokaze da je u postupku pred redovnim sudom odlučeno o njegovom zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.

Ispitujući pretpostavke za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi, Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak Osnovnog suda u Čačku I. 1442/15 još uvek u toku.

Imajući u vidu sve prethodno navedeno, zahtev ustavne žalbe za utvrđenje povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava i naknadu materijalne u ovom delu, po oceni Ustavnog suda, je preuranjen. Naime, podnosteljka nije Ustavnom sudu dostavila dokaze da je nadležnom redovnom sudu podnela zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, te da je po takvom zahtevu pokrenut, odnosno okončan postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku (što je učinila u odnosu na izvršni postupak koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1878/11), a što je prethodni uslov da Ustavni sud odlučuje o povredi prava na imovinu u ovom delu ustavne žalbe, kao i eventualnoj naknadi materijalne štete.

S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te je rešio kao u tački 3. izreke.

Istovremeno, Ustavni sud ukazuje da se u konkretnom slučaju podnositeljka ustavne žalbe, sa istim zahtevom, može obratiti Ustavnom sudu, nakon okončanja postupka za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku pred nadležnim redovnim sudom, pri čemu o tome dostavlja dokaz Ustavnom sudu.

6. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti