Utvrđena povreda prava na pravično suđenje u postupku za ostvarivanje penzije

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, poništio presudu Upravnog suda i utvrdio povredu prava na pravično suđenje. Upravni organi i sud su proizvoljno odbili zahtev za starosnu penziju, zasnivajući odluku isključivo na nedostatku podataka u matičnoj evidenciji.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), u postupku po ustavnoj žalbi M. Dž . iz sela R . kod Preševa , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. oktobra 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. Dž . i utvrđuje da je presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 6804/17 od 24. maja 2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 6804/17 od 24. maja 2018. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija broj 01-02/181.6.3 2074/17 od 14. marta 2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. Dž . iz sela R . kod Preševa je, 12. jula 2018. godine, preko punomoćnika Lj. A, advokata iz Vranja, Ustavnom sudu izjavio ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 6804/17 od 24. maja 2018. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno da je podnosilac kao dokaz da su uplaćeni doprinosi za sporni period dostavio dokaze, između ostalih, obrasce M4, ali da su i organi uprave i Upravni sud isključivo zasnovali svoje odluke na činjenici da u bazi podataka matične evidencije nisu registrovani podaci o stažu.

2. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u osporeni akt i celokupnu priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 23. avgusta 2013. godine podneo zahtev Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Vranje za priznavanje prava na starosnu penziju.

Prvostepeni organ je rešenjem broj 181.1-1 001877/13 od 4. novembra 2013. godine odbio zahtev podnosioca ustavne žalbe.

Podnosilac ustavne žalbe je protiv prvostepenog rešenja izjavio žalbu.

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija je 4. juna 2014. godine doneo rešenje broj 01-02/181.6.3 6381/14, kojim je odbijena žalba podnosioca kao neosnovana.

Podnosilac ustavne žalbe je 28. jula 2014. godine podneo tužbu protiv navedenog konačnog upravnog akta, koja je presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 10082/14 od 22. septembra 2016. godine uvažena, te je poništeno drugostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovno odlučivanje.

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija je 2. novembra 2016. godine doneo rešenje broj 01-02/181.6.3 6381/14, kojim je poništeno rešenje prvostepenog organa od 4. novembra 2013. godine.

U ponovnom postupku prvostepeni organ je rešenjem broj 181.6.2.D.35441 od 28. decembra 2016. godine ponovo odbio predmetni zahtev podnosioca ustavne žalbe. U obrazloženju rešenja je, pored ostalog, navedeno da ukupan penzijski staž iznosi 11 godina i osam meseci, zbog čega podnosilac ne ispunjava jedan od uslova za priznavanje prava na starosnu penziju. Navedeno je da podnosiocu nije utvrđen staž i zarada za period od 1. oktobra 1976. do 24. marta 1999. godine, jer se ne nalazi u bazi matične evidencije.

Podnosilac ustavne žalbe je 18. januara 2017. godine protiv prvostepenog rešenja izjavio žalbu.

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija je 14. marta 2017. godine doneo rešenje broj 01-02/181.6.3 2074/17, kojim je odbijena žalba podnosioca kao neosnovana. U obrazloženju rešenja je, pored ostalog, navedeno: da podnosiocu nije utvrđen staž i zarada za period od 1. oktobra 1976. do 24. marta 1999. godine, jer se ne nalazi u bazi matične evidencije, a da se penzijski staž priznaje samo na osnovu podataka utvrđenih u matičnoj evidenciji; da, kako se iz izveštaja službe Direkcije Fonda u Prištini od 5. decembra 2016. godine vidi da podaci za navedeni period nisu registrovani i kao takvi utvrđeni u bazi podataka matične evidencije, to su neosnovani navodi podnosioca da su dostavljeni obrasci M4 za navedeni period.

Podnosilac ustavne žalbe je 28. aprila 2017. godine podneo tužbu sudu protiv navedenog konačnog upravnog akta, koja je osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 6804/17 od 24. maja 2018. godine odbijena kao neosnovana. U obrazloženju osporene presude je navedeno: da podnosilac na dan podnošenja zahteva za priznavanje prava na starosnu penziju ispunjava uslov u pogledu godina života, ali ne i potreban staž osiguranja, pri čemu su uslovi za priznavanje prava na starosnu penziju kumulativni; da navod podnosioca da ima dokaz u pogledu ostvarenog staža osiguranja na osnovu radne knjižice nije od uticaja, jer se penzijski staž ostvaruje isključivo na osnovu podataka utvrđenih u matičnoj evidenciji, a ne u radnoj knjižici .

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava , na čiju povredu, pored ostalog, podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 19. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, br. 34/03, 64/04, 84/04, 85/05, 101/05, 63/06, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12 i 62/13 ), u tekstu koji je bio na snazi na dan podnošenja predmetnog zahteva od 23. avgusta 2013. godine, propisani su uslovi za sticanje prava na starosnu penziju, u zavisnosti od godina života i staža osiguranja.

Ostalim odredbama navedenog Zakona propisano je: da se prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ostvaruju kod fonda (član 82.); da se pravo na starosnu penziju ostvaruje posle prestanka osiguranja (član 82a); da se prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja koja se ostvaruju u fondu obezbeđuju u postupku predviđenom zakonom kojim je uređen opšti upravni postupak, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno (član 84. stav 2.); da se penzijski staž i zarade, kao i druge činjenice od uticaja na sticanje i utvrđivanje prava, uzimaju u obzir pri ostvarivanju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, na osnovu podataka utvrđenih u matičnoj evidenciji (član 85. stav 1.); da je fond dužan da osiguranicima i korisnicima prava pruža stručnu pomoć u postupku (član 88. stav 2.); da fond vodi matičnu evidenciju o osiguranicima, obveznicima plaćanja doprinosa i korisnicima prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja (član 125.); da poslodavac podnosi prijave podataka za matičnu evidenciju (član 132. tačka 1)); da svojstvo osiguranika, staž osiguranja, zarade, naknade zarade, osnovice osiguranja, odnosno ugovorene naknade koje se uzimaju za utvrđivanje visine prava utvrđuje fond na osnovu prijava podataka iz člana 132. ovog zakona, unošenjem podataka u matičnu evidenciju (član 140. stav 1.); da fond obezbeđuje neposredno, efikasno, racionalno i zakonito ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i organizuje obavljanje poslova za sprovođenje osiguranja (član 151. tačka 5)).

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01) propisano je: da će službeno lice koje vodi postupak pribaviti po službenoj dužnosti podatke o činjenicama o kojima službenu evidenciju vodi organ nadležan za rešavanje u upravnoj stvari ili drugi organ (član 126. stav 3.); da na osnovu odlučnih činjenica utvrđenih u postupku, organ nadležan za rešavanje donosi rešenje o upravnoj stvari koja je predmet postupka (član 192. stav 1.); da se dispozitivom rešava o predmetu postupka u celini i o svim zahtevima stranaka o kojima u toku postupka nije posebno rešeno (član 198. stav 1.).

Odlukom o privremenoj nadležnosti za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja za osiguranike i lica sa područja AP Kosovo i Metohija – dalje u tekstu: Odluka („Službeni glasnik RS“, broj 36/07) predviđeno je da rešenje o pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja za osiguranike i lica koja borave na području AP Kosovo i Metohija, a poslednje osiguranje je sa područja Gnjilane, Kosovska Kamenica, Vitina, Uroševac, Kačanik, Štimlje i Štrpce, donosi Filijala Vranje (član 2. tačka 3 .); da Služba direkcije Fonda u Prištini obavlja, pored ostalog, poslove pretraživanja i unosa iz baze skeniranih obrazaca M-4, pretraživanja i unosa podataka sa mikrofilma i CD, unosa podataka iz prijava podataka za matičnu evidenciju osiguranika sa teritorije AP Kosovo i Metohija i pretraživanja i unosa podataka u postupku kompletiranja predmeta za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i dostavljanja prikupljenih i unetih podataka filijali nadležnoj za donošenje rešenja (član 8. stav 2.).

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da je Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje bio dužan da na osnovu dok aza koje je podnosilac priložio, pored ostalih, obrasce M4, utvrdi da su ispunjeni uslovi da mu se prizna pravo na starosnu penziju i da nije mogao da odbije predmetni zahtev samo iz razloga što podaci o zaradama i stažu nisu registrovani u matičnoj evidenciji.

Ocenjujući navode ustavne žalbe sa stanovišta prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, ovaj sud je imao u vidu da se ustavna garancija navedenog prava, pored ostalog, sastoji u tome da odluka suda o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom relevantnog materijalnog prava i obrazložena na jasan, argumentovan, dovoljan i razumljiv način, jer bi se u protivnom moglo smatrati da je proizvod proizvoljnog i pravno neutemeljenog stanovišta postupajućeg suda.

Ispitujući da li obrazloženje osporene presude Upravnog suda ispunjava zahteve pravičnosti, Ustavni sud je najpre konstatovao da je prvostepeni organ rešenjem odbio zahtev podnosioca ustavne žalbe za priznavanje prava na starosnu penziju, jer nisu bili ispunjeni zakonom propisani uslovi za priznavanje prava na starosnu penziju. Dajući razloge za donošenje takve odluke, prvostepeni organ je naveo da su u bazi podataka matične evidencije registrovani podaci o ostvarenom penzijskom stažu samo za 11 godina i osam meseci . U obrazloženju rešenja drugostepenog organa uprave je navedeno da u matičnoj evidenciji za njega ne postoje registrovani podaci o stažu i zaradi za period od 1. oktobra 1976. godine do 24. marta 1999. godine, da, kako se iz izveštaja službe Direkcije Fonda u Prištini od 5. decembra 2016. godine vidi da podaci za navedeni period nisu registrovani i kao takvi utvrđeni u bazi podataka matične evidencije, to su neosnovani navodi podnosioca da su dostavljeni obrasci M4 za navedeni period. Upravni sud je u osporenoj presudi ocenio da pobijanim konačnim rešenjem nije povređen zakon na štetu podnosioca, te je navedeno da navod podnosioca da ima dokaz u pogledu ostvarenog staža osiguranja na osnovu radne knjižice nije od uticaja jer se penzijski staž ostvaruje isključivo na osnovu podataka utvrđenih u matičnoj evidenciji, a ne u radnoj knjižici.

Na osnovu navedenih odredaba Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, Ustavni sud je utvrdio da se u postupku ostvarivanja prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja pred Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje (dalje u tekstu: Fond) supsidijarno primenjuju odredbe Zakona o opštem upravnom postupku i da se penzijski staž i zarade uzimaju u obzir na osnovu podataka utvrđenih u matičnoj evidenciji koju vodi Fond i u koju unosi podatke, između ostalog, na osnovu prijava podnesenih na propisanim obrascima.

Iz prethodno citiranih odredaba Zakona o opštem upravnom postupku proizlazi da će službeno lice koje vodi postupak pribaviti po službenoj dužnosti podatke o činjenicama o kojima taj organ vodi službenu evidenciju, da se na osnovu odlučnih činjenica utvrđenih u postupku donosi rešenje o upravnoj stvari koja je predmet postupka i da je u dispozitivu rešenja sadržana odluka o onome zbog čega je postupak pokrenut i vođen.

Ustavni sud konstatuje da je Služba direkcije Fonda u Prištini nadležna za pretraživanje i unošenje podataka za matičnu evidenciju osiguranika sa teritorije AP Kosovo i Metohija i pretraživanja, kao i za kompletiranje predmeta za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja tih lica, pri čemu je dužna da unete podatke dostavi filijali nadležnoj za donošenje rešenja, saglasno odredbi člana 8. stav 3. Odluke.

Ustavni sud ukazuje da se u upravnom postupku pokrenutom po zahtevu za priznavanje prava na starosnu penziju može istovremeno odlučiti i o zahtevu za utvrđivanje staža – ukoliko isti nije evidentiran u matičnoj evidenciji, odnosno poučiti stranka da o tome vodi poseban upravni postupak. Sud, takođe, ukazuje da zahtev za priznavanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja može biti odbijen zbog toga što podnosilac zahteva ne ispunjava uslove propisane zakonom, ali je pre donošenja takve odluke nadležni organ dužan da utvrdi činjenice od kojih zavisi ispunjenost tih uslova. Sud posebno ukazuje i na obavezu Fonda koja proizlazi iz navedene odredbe člana 88. stav 2. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, da je fond dužan da osiguranicima i korisnicima prava pruža stručnu pomoć u postupku.

Po oceni Suda, iz sadržine prvostepenog rešenja filijale proizlazi da činjenice od značaja za ocenu ispunjenosti uslova za priznavanje prava na starosnu penziju nisu utvrđene ocenom dokaza koje je podnosilac dostavio u toku postupka, već je odluka zasnovana samo na tome da u b azi podataka matične evidencije nisu registrovani podaci o stažu i zaradi sa područja Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija. Drugostepeni organ, pak, ističe, da , kako se iz izveštaja službe Direkcije Fonda u Prištini od 5. decembra 2016. godine vidi da podaci za navedeni period nisu registrovani i kao takvi utvrđeni u bazi podataka matične evidencije, to su neosnovani navodi podnosioca da su dostavljeni obrasci M4 za navedeni period, ne ceneći obrasce koje je podnosilac dostavio i koji postoje u spisima predmeta, dok Upravni sud ocenjuje da navod podnosioca da ima dokaz u pogledu ostvarenog staža osiguranja na osnovu radne knjižice nije od uticaja jer se penzijski staž ostvaruje isključivo na osnovu podataka utvrđenih u matičnoj evidenciji, a ne u radnoj knjižici . Polazeći od toga da se iz sadržine obrazloženja svih navedenih akata ne može utvrditi da li su uopšte cenjeni svi dokazi koje je podnosilac priložio u prilog svojoj tvrdnji da ispunjava, pored godina života, uslov i u pogledu godina staža osiguranja za priznavanje prava na starosnu penziju, to Ustavni sud nalazi da odluka o tome da podosilac ne ispunjava uslove za priznavanje traženog prava nije obrazložena na jasan, argumentovan, dovoljan i razumljiv način. Stoga je Sud utvrdio povredu prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava i usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud naglašava da nije nadležan da utvrđuje da li su ispunjeni uslovi za priznavanje prava na starosnu penziju podnosiocu ustavne žalbe, niti se ovom odlukom prejudicira odluka nadležnog organa o tome, pod uslovom da se postojanje tih uslova utvrdi i oceni u postupku koji je sproveden u skladu sa materijalnim i procesnim zakonom.

6. Imajući u vidu prirodu učinjene povrede ustavnog prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe u ustavnosudskom postupku može ostvariti jedino poništavanjem presude Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 6804/17 od 24. maja 2018. godine i određivanjem da isti sud donese novu odluku o tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija broj 01-02/181.6.3 2074/17 od 14. marta 2017. godine.

Kako je utvrdio povredu prava na pravično suđenje, Ustavni sud nije razmatrao navode ustavne žalbe o povredi ostalih Ustavom zajemčenih načela i prava na koje je ukazao u ustavnoj žalbi.

Ustavni sud je sličan stav zauzeo u Odluci Už-3354/2013 od 4. oktobra 2015. godine i Odluci Už-645/2017 od 23. januara 2020. godine.

7. Što se tiče zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom , u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (s tim u vezi videti, pored drugih, Odluku Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine, na internet stranici : www.ustavni.sud.rs).

8. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Utvrđena povreda prava na pravično suđenje u postupku za ostvarivanje penzije

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti