Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i propuštenog roka

Kratak pregled

Ustavni sud nije dozvolio povraćaj u pređašnje stanje i odbacio je ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Obraćanje javnom tužiocu radi podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ne predstavlja opravdan razlog za propuštanje roka za izjavljivanje ustavne žalbe.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi preduzeća "Master Frigo" d.o.o, iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 25. juna 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Ne dozvoljava se povraćaj u pređašnje stanje preduzeću "Master Frigo" d.o.o. zbog propuštenog roka za izjavljivanje ustavne žalbe.
2. Odbacuje se ustavna žalba preduzeća "Master Frigo" d.o.o. izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije U. 5889/07 od 24. januara 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Preduzeće "Master Frigo" d.o.o. iz Beograda je, preko punomoćnika Tatjane Sudžum, advokata iz Beograda, podnelo Ustavnom sudu 18. jula 2008. godine ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog suda Srbije U. 5889/07 od 24. januara 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 4. Ustava Republike Srbije. Uz ustavnu žalbu je podnet i predlog za povraćaj u pređašnje stanje zbog propuštenog roka za izjavljivanje ustavne žalbe. Kao razlog za povraćaj u pređašnje stanje, podnosilac ustavne žalbe je naveo da je primio osporenu presudu 20. maja 2008. godine, da je nakon toga podneo "molbu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti" Republičkom javnom tužilaštvu, te da je aktom tog tužilaštva Ut. br. 89/08 od 7. jula 2008. godine obavešten da tužilaštvo nije našlo zakonskog osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti. Polazeći od navedenog podnosilac smatra da je rok od 30 dana za izjavljivanje ustavne žalbe propušten iz opravdanih razloga, jer bi poništajem osporene presude u postupku po podignutom zahtevu za zaštitu zakonitosti, ustavna žalba bila bespredmetna.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Odredbama člana 84. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom (stav 1.); da će licu koje iz opravdanih razloga propusti rok za podnošenje ustavne žalbe, Ustavni sud dozvoliti povraćaj u pređašnje stanje ako to lice u roku od 15 dana od dana prestanka razloga koji je izazvao propuštanje, podnese predlog za povraćaj u pređašnje stanje i ako istovremeno sa ovim predlogom podnese i ustavnu žalbu (stav 2.).
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedan od uslova za dopuštenost ustavne žalbe to da su u odnosu na osporeni akt iscrpljena pravna sredstva, kao i da je rok za izjavljivanje ustavne žalbe 30 dana od dana dostavljanje pojedinačnog akta koji se osporava, pri čemu će Sud dozvoliti podnosiocu povraćaj u pređašnje stanje samo ako je ovaj rok propušten iz opravdanih razloga.
3. Zakonom o Ustavnom sudu nije uređen postupak po predlogu za povraćaj u pređašnje stanje, pa se na ovo pitanje, na osnovu odredbe člana 8. stav 1. Zakona shodno primenjuju odredbe odgovarajućih procesnih zakona. S obzirom na to da je ustavna žalba izjavljena protiv presude donete u upravnom sporu, u ovom slučaju se primenjuju odredbe Zakona o upravnim sporovima. Međutim, kako pitanje povraćaja u pređašnje stanje nije uređeno ni odredbama Zakona o upravnim sporovima, već je odredbom člana 59. ovog Zakona propisano da će se na pitanja postupka u upravnim sporovima koja nisu uređena tim zakonom shodno primenjivati odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak, to se u konkretnoj ustavnopravnoj stvari shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 111. stav 1. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04) utvrđeno je da, ako stranka propusti ročište ili rok za preduzimanje neke radnje u postupku i usled toga izgubi pravo na preduzimanje te radnje, sud će joj, na njen predlog, dozvoliti da naknadno izvrši tu radnju (vraćanje u pređašnje stanje) kad postoje opravdani razlozi za propuštanje.
4. Ustavni sud je ocenio da iscrpljenost pravnih sredstava, kao jedan od Ustavom i Zakonom utvrđenih uslova za izjavljivanje ustavne žalbe, podrazumeva iscrpljivanje delotvornih pravnih sredstava, dakle onih čije je podnošenje u dispoziciji same stranke i čije izjavljivanje može dovesti do otklanjanja povrede prava. Donošenjem odluke po tužbi u upravnom sporu iscrpljeno je poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Zahtev za zaštitu zakonitosti, kao vanredni pravi lek u upravnom sporu se, po oceni Suda, ne može smatrati delotvornim pravnim sredstvom, jer je njegovo podnošenje, u skladu sa odredbama člana 20. Zakona o upravnim sporovima ("Službeni list SRJ", broj 46/96), u isključivoj nadležnosti i dispoziciji državnog organa, odnosno Republičkog javnog tužioca.
Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da se obraćanje podnosioca ustavne žalbe Republičkom javnom tužilaštvu inicijativom za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv osporene presude Vrhovnog suda Srbije, ne može smatrati opravdanim razlogom za propuštanje roka, jer time nije došlo do sprečavanja ili onemogućavanja stranke da u zakonskom roku izjavi ustavnu žalbu. Iz ovog razloga, Sud nije dozvolio podnosiocu povraćaj u pređašnje stanje i na osnovu odredbe člana 8. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, shodnom primenom člana 111. stav 1. Zakona o parničnom postupku, a u vezi člana 59. Zakona o upravnim sporovima, odlučio je kao u tački 1. izreke.
5. Kako Ustavni sud nije dozvolio traženi povraćaj u pređašnje stanje, a iz dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu, koja je izjavljena 18. jula 2008. godine, proizlazi da je podnosilac osporenu presudu Vrhovnog suda Srbije U. 5889/07 primio 20. maja 2008. godine, Sud je utvrdio da je ustavna žalba podneta po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona.
Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i propuštenog roka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti