Odluka o usvajanju ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu „S.“ doo Čačak, utvrdivši da je osporenim rešenjem Privrednog suda povređeno pravo na suđenje. Sud je poništio rešenje kojim je odbačen prigovor za ubrzavanje postupka, obrazlažući da izvršni postupak obuhvata i fazu sprovođenja pred javnim izvršiteljem.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8333/2020
16.04.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća i sudije dr Mihajlo Rabrenović, dr Nataša Plavšić, dr Atila Dudaš (Dudás Attila), dr Bojan Tubić, Jelena Deretić, Maja Popović i dr Milan Rapajić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva „S.“ doo Čačak, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. aprila 2026. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba privrednog društva „S.“ doo Čačak i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4 I. 56/20 od 17. jula 2020. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Privrednog suda u Beogradu R4 I. 56/20 od 17. jula 2020. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu Ii. 55/18, a nastavljen je pred javnim izvršiteljem Mirjanom Dimitrijević iz Beograda u predmetu I.I. 85/18.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

4. Odbacuje se ustavna žalba privrednog društva „S.“ doo Čačak izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku pred javnim izvršiteljem Mirjanom Dimitrijević u predmetu I.I. 85/18.

O b r a z l o ž e nj e

1. Privrednog društva „S.“ doo Čačak, podneo je Ustavnom sudu 18. avgusta 2020. godine, ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu R4 I. 56/20 od 17. jula 2020. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. stav 2. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava u izvršnom postupku pred javnim izvršiteljem Mirjanom Dimitrijević iz Beograda u predmetu I.I. 85/18. U vezi sa zahtevom za utvrđenje povrede prava na imovinu je istaknut i zahtev za naknadu materijalne štete.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje Privrednog suda u Beogradu R4 I. 56/20 od 17. jula 2020. godine, kojim je odbačen prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodi pred tim sudom u predmetu Ii. 55/18, sa obrazloženjem da je sud doneo rešenje o izvršenju i da je isto rešenje, radi sprovođenja izvršenja, dostavio javnom izvršitelju, te je postupak pred sudom okončan, a prigovor može da se podnese sudu koji vodi postupak i dok je postupak u toku.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporeno rešenje. Tražio je naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Privredni sud u Beogradu je osporenim rešenjem R4 I. 56/20 od 17. jula 2020. godine odbacio prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodi pred tim sudom u predmetu Ii. 55/18, sa obrazloženjem da je izvršni sud doneo rešenje o izvršenju i da je isto rešenje, radi sprovođenja izvršenja, dostavio javnom izvršitelju, te je postupak pred sudom okončan, a prigovor može da se podnese sudu koji vodi postupak i dok je postupak u toku.

Prema podacima sa sajta Ministarstva privrede Republike Srbije, utvrđeno je da je Agencija za privatizaciju sa privrednim društvom „S.“ doo Beograd, ovde podnosiocem ustavne žalbe, 3. februara 2009. godine zaključila ugovor o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije odnosno radi prodaje 70% društvenog kapitala subjekta privatizacije DP „C.“ Čačak.

Uvidom u pravnosnažnu presudu na osnovu priznanja Privrednog suda u Čačku P. 12/15 od 26. februara 2015. godine utvrđeno je da je usvojen tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe i obavezan tuženi „C.“ ad Čačak da mu na ime duga isplati opredeljene iznose, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka.

Privredni sud u Beogradu je doneo rešenje o izvršenju I. 55/18 od 26. januara 2018. godine i odredio da se izvršenje sprovede zabeležbom rešenja o izvršenju, procenom i prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika preko javnog izvršitelja Mirjane Dimitrijević iz Beograda.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.).

Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se izuzetno od stava 1. člana 82. ovog zakona ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud, najpre, konstatuje da se ustavnom žalbom osporava rešenje Privrednog suda u Beogradu R4 I. 56/20 od 17. jula 2020. godine kojim je odbačen prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu Ii. 55/18, sa obrazloženjem da je sud doneo rešenje o izvršenju i da je isto rešenje, radi sprovođenja izvršenja, dostavio javnom izvršitelju, te je postupak pred sudom okončan, a prigovor može da se podnese sudu koji vodi postupak i dok je postupak u toku.

U vezi s navedenim, Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 128. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16-autentično tumačenje, 113/17-autentično tumačenje, 54/19 i 9/20-autentično tumačenje), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. Ustavni sud još jednom ukazuje da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti o tome Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je pravno stanovište koje je zauzeto u osporenom rešenju da je prigovor radi ubrzavanja predmetnog izvršnog postupka nedozvoljen, jer Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku štiti pravo na suđenje u razumnom roku samo u postupku koji je u toku pred sudom, ustavnopravno neprihvatljivo.

Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4 I. 56/20 od 17. jula 2020. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava, u konkretnom slučaju, mogu otkloniti poništajem rešenja Privrednog suda u Beogradu R4 I. 56/20 od 17. jula 2020. godine i određivanjem da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu Ii. 55/18, a nastavljen je pred javnim izvršiteljem Mirjanom Dimitrijević u predmetu I.I. 85/18, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

6. S obzirom na to da je Ustavni sud poništio osporeno rešenje, to se nije posebno bavio pitanjem povrede prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.

7. Kada je reč o istaknutoj povredi prava na imovinu u izvršnom postupku, Ustavni sud podseća da je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku preduslov za isticanje povrede prava na imovinu i zahteva za naknadu materijalne štete, pri čemu lice kome je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, saglasno odredbi člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, ima pravo da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske, dakle materijalne, štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od jedne godine od dana kada stekne pravo na pravično zadovoljenje, čime se, suštinski, u postupku pred nadležnim sudom, ostvaruje i zaštita prava na imovinu, zbog čega je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud ukazuje na to da će se o njegovom prigovoru radi ubrzavanja postupka ponovno odlučivati, a saglasno odredbi člana 26. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za novčano obeštećenje za neimovinsku štetu u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje, te da pravo na pravično zadovoljenje, saglasno ovom zakonu, ima stranka čiji je prigovor usvojen, a koja nije podnela žalbu, zatim stranka čija je žalba odbijena uz potvrđivanje prvostepenog rešenja o usvajanju prigovora i stranka čija je žalba usvojena (član 22. stav 1.). Imajući u vidu navedeno, Sud je odbacio zahtev podnosioca za naknadu nematerijalne štete, rešavajući kao u tački 3. izreke, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

9. Ispitujući postojanje procesnih pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi u delu u kome se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud podseća da, saglasno Zakonu o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji su u toku pruža nadležni sud, a ne Ustavni sud, osim za stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, saglasno odredbi člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23).

Polazeći od navedenog, a kako iz navoda ustavne žalbe proizlazi da predmetni izvršni postupak nije okončan, te da nije reč o postupku koji se vodi radi namirenja potraživanja u kome je izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u delu u kome se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku pred javnim izvršiteljem Mirjanom Dimitrijević u predmetu I.I. 85/18, zbog nenadležnosti da u ovom delu postupa po ustavnoj žalbi, rešavajući kao u tački 4. izreke.

10. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

Odluka o usvajanju ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti