Povreda prava na pravično suđenje zbog nepriznavanja troškova sudskih taksi

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Nepriznavanje troškova postupka na ime sudskih taksi, s obrazloženjem da u spisima nema dokaza o njihovoj uplati, predstavlja proizvoljnu i arbitrarnu primenu procesnog prava od strane Apelacionog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Damira Pušine iz Sjenice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. novembra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Damira Pušine i utvrđuje da je stavom šestim izreke presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1. 1694/13 od 20. avgusta 2013. godine povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se stav šesti izreke presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 1694/13 od 20. avgusta 2013. godine i određuje da isti sud u tom delu donese novu odluku o žalbi tužene izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Novom Pazaru P 1. 624/11 od 18. decembra 2012. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Damir Pušina iz Sjenice je, 16. oktobra 2013. godine, preko punomoćnika Milunke Arsić, advokata iz Požege, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv stava šestog izreke presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 1694/13 od 20. avgusta 2013. godine, zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije . I pored toga što podnosilac u ustavnoj žalbi ističe povredu prava na imovinu, Ustavni sud nalazi da iz navoda ustavne žalbe proizlazi da se podnosilac suštinski žali na povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi: da je Apelacioni sud u Kragujevcu doneo nezakonitu odluku kada je odlučio o troškovima postupka; da je tuženu obavezao na isplatu nužnih i stvarnih troškova postupka ne priznajući mu troškove postupka na ime sudskih taksi, našavši da se u spisima predmeta ne nalazi dokaz da su iste i plaćene. Podnosilac dalje navodi da činjenica da li je taksa u momentu donošenja odluke plaćena ili nije, ne sme da utiče na priznavanje ove stavke u troškove postupka jer je taksa javni prihod koji će svakako biti prinudno naplaćen, što u slučaju, kada mu sud svojom odlukom te troškove ne prizna, može da utiče na umanjenje njegove imovine.

Podnosilac od Ustavnog suda traži da ustavnu žalbu usvoji, osporenu presudu poništi i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u osporeni akt, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Stavom petim izreke presude Osnovnog suda u Novom Pazaru P1. 624/11 od 18. decembra 2012. godine, sud je obavezao tuženu da tužiocu Damiru Pušini, ovde podnosiocu ustavne žalbe, plati troškove postupka u iznosu od 99.100,00 dinara u roku od 15 dana od prijema presude.

Stavom šestim izreke osporene presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 1694/13 od 20. avgusta 2013. godine preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu petom izreke prvostepene presude, tako što je obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 50.000,00 dinara. U obrazloženju ove presude je, pored ostalog, navedeno da je odlučujući o troškovima parničnog postupka u smislu odredbe člana 165. Zakona o parničnom postupku, a primenom odredaba člana 153. stav 2. u vezi člana 163. istog zakona, te imajući u vidu uspeh tužioca u sporu, Apelacioni sud obavezao tuženu da tužiocu naknadi troškove, i to: za sastav tužbe iznos od 6.000,00 dinara, za zastupanje na tri održana ročišta po 7.500,00 dinara, za sastav jednog obrazloženog postupka 6.000,00 dinara, za troškove veštačenja 8.000,00 dinara, uvećano za pristup punomoćnika na raspravi pred drugostepenim sudom u iznosu od 7.500,00 dinara, što sve ukupno iznosi 50.000,00 dinara. Tužiocu nisu priznati troškovi postupka na ime sudskih taksi u iznosu od 35.600,00 dinara, s obrazloženjem da u spisima predmeta nema dokaza da je tužilac ove troškove i platio.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovima pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US, 74/13 – Odluka US i 55/14), propisano je: da je stranka koja u celini izgubi parnicu dužna da protivnoj stranci naknadi troškove (član 153. stav 1.); da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice, a o tome koji su troškovi bili potrebni, kao i o iznosu troškova, odlučuje sud ceneći sve okolnosti, te ako je propisana tarifa za nagrade advokata ili za druge troškove, ovi troškovi odmeriće se po toj tarifi (član 154.).

Zakonom o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 28/94, 53/95, 16/97, 34/01, 9/02, 29/04, 61/05, 116/08, 31/09, 101/11, 93/12 i 93/14) propisano je : da takse propisane ovim zakonom plaćaju lica po čijem predlogu ili u čijem interesu se preduzimaju radnje u sudskom postupku, za koji je ovim zakonom utvrđeno plaćanje takse, da je za odluku prvostepenog suda taksu dužan da plati tužilac, da je za odluku drugostepenog suda, sudsku taksu dužan da plati podnosilac žalbe, da su lica iz st. 1. do 5. ovog člana takseni obveznici u smislu ovog zakona (član 2.); da obaveza plaćanja takse nastaje za podneske (tužbe, odgovore na tužbe, žalbe i druga pravna sredstva) - kada se predaju sudu, odnosno kada se izvrši obračun takse, ako njen iznos zavisi od vrednosti predmeta spora, a za podneske predate na zapisnik - kada je zapisnik sastavljen, a za sudske odluke - kada se objave, a ako stranka nije prisutna objavljivanju ili ako odluka nije javno objavljena - kada se stranci ili njenom zastupniku dostavi prepis odluke (član 3. stav 1. tač. 1) i 3)); da se taksa plaća najkasnije u roku od osam dana od dana nastanka taksene obaveze, ako ovim zakonom nije drugačije određeno (član 4.); da ako stranka prisustvuje sudskoj radnji za koju je dužna da plati taksu, a ne plati je odmah, sud će je upozoriti da je dužna da taksu plati u roku od osam dana i upozoriće je na posledice neplaćanja takse (član 40.), a na sudskom spisu će se naznačiti da je izvršeno ovo upozorenje, da će se na način iz stava 1. ovog člana postupiti i kada stranka predaje neposredno sudu podnesak koji nije taksiran ili je nedovoljno taksiran, a na podnesku i na sudskom spisu će se naznačiti da je stranka upozorena na posledice neplaćanja takse u roku, da ako stranka ne prisustvuje sudskoj radnji za koju je dužna da plati taksu, sud će joj poslati nalog da plati taksu koju duguje u roku od osam dana od dana dostave naloga i upozoriće je na posledice neplaćanja takse u roku, da za podnesak primljen preko pošte, a za koji taksa nije plaćena ili je plaćena nedovoljno, sud će podnosiocu poslati opomenu da plati taksu u roku od osam dana od dana dostave opomene i upozoriće je na posledice neplaćanja takse u roku, da će se ukoliko stranka u postupku ima punomoćnika, nalog, odnosno opomena za plaćanje takse iz st. 2, 3. i 4. ovog člana dostaviti njenom punomoćniku (član 37.); da će ako takseni obveznik ne plati taksu u roku određenom u članu 37. ovog zakona, sud u daljem roku od 15 dana o neplaćenoj taksi obavestiti organ nadležan za poslove javnih prihoda na području na kome se nalazi prebivalište, odnosno sedište taksenog obveznika, radi naplate takse prinudnim putem, a na spisu će zabeležiti da je navedeni organ obavešten o neplaćenoj taksi, uz obaveštenje sud je dužan da priloži dokaz o tome da je obvezniku dostavljen nalog, odnosno opomena o plaćanju takse, po prijemu obaveštenja u smislu st. 1. ili 2. ovog člana nadležni organ će doneti rešenje kojim će taksenom obvezniku naložiti da u roku od osam dana od dana prijema rešenja plati dugovanu taksu kao i iznos od 50% visine te takse na ime kaznene takse, a ako takseni obveznik u datom roku ne plati dugovanu i kaznenu taksu, pristupiće se prinudnoj naplati (član 40. st. 1. i 3.).

5. Ustavni sud je iz sadržine ustavne žalbe utvrdio da je podnosilac nezadovoljan odlukom drugostepenog suda u delu koj i se odnosi na troškove postupka, te da smatra da mu je tim delom odluke povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Iz Zakona o sudskim taksama proizlazi da takse plaća lice po čijem predlogu ili u čijem interesu se preduzimaju radnje u sudskom postupku, za koje je ovim zakonom utvrđeno plaćanje takse, da obaveza plaćanja takse za tužbu i žalbu nastaje kada se preda sudu, odnosno kada se izvrši obračun takse, a za sudsku odluku kada se objavi, a ako stranka nije prisutna objavljivanju, kada se stranci ili njenom zastupniku dostavi prepis odluke. Ukoliko takseni obveznik ne plati taksu u trenutku nastanka obaveze, sud će mu naložiti da to uradi u roku od osam dana i upozoriće ga na posledice neplaćanja takse. Pored toga, sud će ako takseni obveznik ne plati taksu ni u navedenom roku od osam dana, u daljem roku od 15 dana o neplaćenoj taksi obavestiti organ nadležan za poslove javnih prihoda na području na kome se nalazi prebivalište, odnosno sedište taksenog obveznika, radi naplate takse prinudnim putem, a na spisu će zabeležiti da je navedeni organ obavešten o neplaćenoj taksi.

Polazeći od citiranih zakonskih odredaba, u ovom konkretnom slučaju obveznik plaćanja taksi je podnosilac ustavne žalbe, jer je on inicirao parnični postupak, i on je bio u obavezi da sudu plati sve troškove na ime obračunatih sudskih taksi. Pri tome, odluka o troškovima postupka zasnovana je na odredbi člana 153. Zakona o parničnom postupku, te je drugostepeni sud ceneći uspeh stranaka u postupku obavezao tuženu da podnosiocu naknadi troškove parničnog postupka.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da nije ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje dela osporene drugostepene presude, kojim je kao razlog zbog kojeg podnosiocu ustavne žalbe nisu priznati troškovi na ime sudskih taksi navedeno da „da u spisima predmeta nema dokaza da je tužilac ove troškove i platio “. Ovo stoga što je sudska taksa zakonska obaveza koja mora da se plati i sud je dužan da do zaključenja glavne rasprave traži uplatu čak i one sudske takse za koju do tog momenta nije ni nastala obaveza plaćanja (npr. za prvostepenu sudsku odluku koja nije doneta ni objavljena), jer se zna da će postojati i da se zbog toga radi o nužnim troškovima. Ustavni sud je, stoga, ocenio da je osporena drugostepena presuda, u stavu šestom izreke, doneta proizvoljnom i arbitrernom primenom procesnog prava i da je na taj način podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava (ovakav stav Ustavni sud je, između ostalih, zauzeo i u svojoj Odluci Už-8719/2012, donetoj 26. februara 2015. godine).

Na osnovu izloženog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i poništio stav šesti izreke presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 1694/13 od 20. avgusta 2013. godine i odredio da isti sud u tom delu donese novu odluku o žalbi tužene izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Novom Pazaru P1. 624/11 od 18. decembra 2012. godine, te odlučio kao u tač. 1. i 2. izre ke.

6. Polazeći od svih iznetih razloga, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Povreda prava na pravično suđenje zbog nepriznavanja troškova sudskih taksi

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti