Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presude

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu jer pravnosnažna presuda nije izvršena. Dužnik, preduzeće u društvenoj svojini, otišao je u stečaj koji je okončan bez namirenja poverilaca, što povlači odgovornost države.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8363/2018
29.12.2020.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi J. S . iz Leskovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa član om 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. decembra 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba J. S . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 1745/04 (ranije predmet Opštinskog suda u Leskovcu I. 1745/04, inicijalno predmet I. 815/02) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na imovinu, zajemčen o članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 34/10 (ranije broj St. 37/09), a po osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Leskovcu P. 2650/01 od 28. januara 2002. godine i izvršnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Leskovcu I. 1745/04 (ranije predmet Opštinskog suda u Leskovcu I. 1745/04, inicijalno predmet I. 815/02), umanjenog za iznos koji joj je po tom osnovu eventualno već isplaćen. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. J. S . iz Leskovca podnela je Ustavnom sudu, 3. marta 2014. godine, preko punomoćnika T. S, advokata iz Leskovca, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu I. 1754/04 (inicijalno I. 815/02) i stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 34/10.

Podnositeljka je u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navela da nije namirila svoje potraživanje iz radnog odnosa prema AD „E.“ iz Leskovca u osporen om izvršnom i stečajnom postupku. Istakla je zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete, kao i troškova postupka pred Ustavnim sudom. Po ustavnoj žalbi bio je formiran predmet Už-1983/2014.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio nadležnom sudu.

Viši sud u Leskovcu je po okončanju postupka po zahtevu predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, ovde podnositeljke ustavne žalbe, Ustavnom sudu ustupio predmet po ustavnoj žalbi. Po ustupanju, predmet je u Ustavnom sudu dobio novi broj Už-8363/2018.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i dopis Privrednog suda u Leskovcu St. 34/10 od 6. novembra 2020. godine, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, podnela je 17. aprila 2002. godine Opštinskom sudu u Leskovcu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika DP „E.“ iz Leskovca, radi namirenja potraživanja iz radnog odnosa. Predlog je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude tog suda P. 2650/01 od 28. januara 2002. godine.

Opštinski sud u Leskovcu je rešenjem I. 815/02 od 19. aprila 2002. godine dozvolio predloženo izvršenje. Rešenjem istog suda I. 1745/04 od 24. juna 2004. godine promenjeno je rešenje o izvršenju I. 815/02 od 19. aprila 2002. godine, tako što je određeno da se izvršenje sprovede popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika, umesto plenidbom novčanih sredstava izvršnog dužnika i njihovim prenosom na račun izvršnog poverioca.

Rešenjem Trgovinskog suda u Leskovcu St. 37/09 od 24. novembra 2009. godine otvoren je stečajni postupak nad privrednim društvom AD „E.“ iz Leskovca.

Podnositeljka ustavne žalbe prijavila je svoje potraživanje u postupku stečaja (broj prijave 36), između ostalog, i po osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Leskovcu P. 2650/01 od 28. januara 2002. godine (na osnovu koje su doneta rešenja o izvršenju istog suda I. 815/02 od 19. aprila 2002. godine, a potom i I. 1745/04 od 24. juna 2004. godine). Potraživanje joj je priznato u ukupnom iznosu od 244.839,34 dinara.

Privredni sud u Leskovcu je rešenjem St. 34/10 od 10. jula 2015. godine zaključio stečajni postupak nad stečajnim dužnikom AD „E.“ iz Leskovca. Rešenje je postalo pravnosnažno 29. jula iste godine. U toku postupka nije bilo namirenja stečajnih poverilaca.

Rešenjem Višeg suda u Leskovcu R4i. 26/17 od 27. novembra 2017. godine usvojen je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagača, ovde podnositeljke ustavne žalbe, i utvrđeno da joj je u izvršnom postupku Osnovnog suda u Leskovcu u predmetu I . 1745/04 (ranije predmet Opštinskog suda u Leskovcu I. 1745/04, inicijalno predmet I. 815/02) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, te je predlagaču na ime primerene naknade zbog utvrđene povrede prava dosuđen iznos od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti.

4. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust nadležnog suda da obezbedi namirenje potraživanja utvrđenog pravnosnažnom presudom u korist podnositeljke ustavne žalbe , a protiv dužnika AD „E.“ iz Leskovca, koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežan društveni kapital , u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine zajemčeno g odredbom člana 58. stav 1. Ustava. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od izloženog , a uzimajući u obzir i praksu Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu , u tački 2. izreke, utvrdio pravo podnosi teljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 34/10 (ranije broj St. 37/09), a po osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Leskovcu P. 2650/01 od 28. januara 2002. godine i izvršnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Leskovcu I. 1745/04 (ranije predmet Opštinskog suda u Leskovcu I. 1745/04, inicijalno predmet I. 815/02), umanjenog za iznos koji joj je po tom osnovu eventualno već isplaćen. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

5. U pogledu zahteva podnositeljke za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu , nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato , pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

6. Imajući u vidu sve izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Slični dokumenti

• Už 10816/2019: Povreda prava na pravično suđenje zbog neadekvatne naknade štete za dug stečajni postupak
• Už 9030/2018: Utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku i imovinu
• Už 13035/2019: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja sudskih odluka
• Už 7980/2016: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku i imovinu