Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku i naknadi štete

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko devet godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete zbog nerazumno dugog trajanja postupka, koje je prouzrokovano neefikasnim postupanjem suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragana Miloševića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. decembra 2011. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvaja se ustavna žalba Dragana Miloševića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kragujevcu u predmetu P. 2290/05 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u ostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koje može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Dragan Milošević iz Beograda je 2. juna 2009. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. Ustava, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kragujevcu u predmetu P. 2290/05.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo „da su mu postupanjem Opštinskog i Okružnog suda u Kragujevcu tokom 13 godina i to od 1996. godine uskraćena navedena ustavna prava“. Zatim je podnosilac detaljno obrazložio i osporio utvrđeno činjenično stanje kao i dokazni postupak koji je vođen tokom višegodišnjeg sudskog postupka. Predložio je „da Ustavni sud na osnovu iznetih činjenica i dokaza ukine dosadašnje odluke Opštinskog i Okružnog suda u Kragujevcu i predmet vrati na ponovno suđenje drugom veću kao i da mu se naknadi šteta zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku“.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovom Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku uvidom u spise predmeta Opštinskog suda u Kragujevcu P. 2290/05, a sada Osnovnog suda u Kragujevcu P. 9950/2010 utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je podneo tužbu Opštinskom sudu u Kragujevcu 6. novembra 1996. godine protiv tuženog Božidara Miloševića, radi naknade štete.

Prvo ročište za glavnu raspravu pred Opštinskim sudom u Kragujevcu bilo je održano 25. novembra 1996. godine i do 31. oktobra 2001. godine, kada je doneta prvostepena presuda, bilo je zakazano ukupno 23 ročišta za glavnu raspravu, od kojih osam ročišta nije bilo održano.

Presudom Opštinskog suda u Kragujevcu P.3853/96 od 31. oktobra 2001. godine odbijen je tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade štete pričinjene usevima na navedenoj parceli plati određene novčane iznose, kao i da se obaveže tuženi da iskrči, izvadi ili uništi iz korena celokupno rastinje na određenoj parceli, a takođe tužilac je obavezan da plati parnične troškove.

Rešenjem Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 42/02 od 19. februara 2002. godine ukinuta je prvostepena presuda i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U ponovnom postupku pred Opštinskim sudom u Kragujevcu prvo ročište za glavnu raspravu koje je bilo zakazano za 7. juni 2002. godine nije održano, jer se tuženi nije mogao izjasniti na podnesak tužioca. Zatim je do 21. septembra 2004. godine kada je rasprava zaključena bilo zakazano 17 ročišta, od kojih su 14 ročišta odložena, i to u najvećem broju zbog nalaganja veštačenja veštaku poljoprivredne struke, kao i zbog saslušanja stranaka i svedoka, a tri ročišta nisu održana bez krivice podnosioca ustavne žalbe.

Presudom Opštinskog suda u Kragujevcu P-638/02 od 21. septembra 2004. godine, u stavu 1. izreke usvojen je tužbeni zahtev ovde podnosioca ustavne žalbe, pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade štete zbog umanjenja prinosa na usevima na određenoj katastarskoj parceli tužioca plati određen novčani iznos, sa zateznom kamatom, u stavu 2. izreke odbijen je protivtužbeni zahtev tuženog kojim je tražio da se tužilac obaveže da mu na ime naknade štete za posečena bagremova stabla isplati određen novčani iznos i u stavu 3. izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka. Opštinski sud u Kragujevcu je doneo dopunsku presudu P. 638/02 od 3. novembra 2004. godine kojom je obavezao tuženog da u cilju trajnog otklanjanja uzroka štete na određenoj katastarskoj parceli iskrči bagrem i ostalo postojeće rastinje.

Rešenjem Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 130/05 od 23. avgusta 2005. godine donetim u postupku po žalbi, ukinute su i presuda Opštinskog suda u Kragujevcu P. 638/02 od 21. septembra 2004. godine i dopunska presuda istog suda u P. 638/02 od 3. novembra 2004. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku je do donošenja nove prvostepene presude bilo zakazano ukupno 21 ročište za glavnu raspravu, od kojih je prvo ročište bilo zakazano 17. januara 2006. godine. Ročišta su najčešće odlagana zbog izvođenja većeg broja veštačenja od strane veštaka poljoprivredne struke, veštaka geometra, kao i zbog određivanja novih veštaka, i preciziranja njihovih nalaza. Sedam ročišta nije održano, od kojih tri nije održano zbog nedolaska tužioca.

Rešenjem Vrhovnog suda Srbije R. 171/07 od 28. februara 2007. godine odbijen je predlog podnosioca ustavne žalbe kojim je tražio da se za postupanje u ovoj pravnoj stvari odredi drugi stvarno nadležni sud, iz razloga što postupak pred prvostepenim sudom dugo traje i što prvostepeni sud izvodi dokaze koji nisu od značaja. Rešenjem predsednika Opštinskog suda u Kragujevcu VII-Su-12/08 od 6. februara 2008. godine odbijen je kao neosnovan zahtev podnosioca ustavne žalbe za izuzeće postupajućeg sudije u tom predmetu.

Presudom Opštinskog suda u Kragujevcu P- 2290/05 od 1. aprila 2009. godine u stavu 1. izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, pa je obavezan tuženi da na ime naknade štete zbog umanjenja prinosa useva na njivi određene parcele nastalog zagušivanjem od strane bagremove šume i drugog rastinja plati tužiocu konkretne novčane iznose za određeni vremenski period, sa zakonskom kamatom, u stavu 2. izreke odbijen je tužbeni zahtev za potraživanje veće sume od dosuđenog iznosa, u stavu 3. izreke obavezan je tuženi da izvrši trajno otklanjanje uzroka štete na određenoj katastarskoj parceli iskrčenjem bagrema i drugog rastinja, u stavu 4. izreke usvojen je protivtužbeni zahtev tuženog, pa je obavezan tužilac da tuženom isplati novčanu protivvrednost posečenih stabala bagrema, sa zakonskom kamatom i u stavu 5. izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi parnične troškove.

Presudom Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 1178/09 od 2. juna 2009. godine u stavu I izreke potvrđena je prvostepena presuda Opštinskog suda u Kragujevcu P. 2290/05 od 1. aprila 2009. godine u st. I, II, III izreke i delu stava pod IV izreke u odnosu na dosuđenu kamatu za glavni dug od dana donošenja presude 1. aprila 2009. godine do konačne isplate i u stavu V izreke, u stavu 2. izreke ista presuda je preinačena u delu izreke pod IV u odnosu na dosuđenu kamatu tako da glasi - da se odbija kao neosnovan deo protivtužbenog zahteva tuženog kojim je tražio da se obaveže tužilac da mu na dosuđeni iznos glavnog duga plati zakonsku kamatu počev od 1. maja 1996. godine do 31. marta 2009. godine.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovništva Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona.

Odredbom člana 32. stava 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Članom 58. stav 1. Ustava utvrđeno je da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.); da je svaka stranka dužna da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim pobija navode i dokaze protivnika (član 219.); da dokazivanje obuhvata sve činjenice koje su važne za donošenje odluke, a koji će se dokazi izvesti radi utvrđivanja odlučnih činjenica rešava sud (član 220.).

Takođe i odredbama važećeg Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09), koje se primenjuju od 23. februara 2005. godine, propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, a da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.).

5. Period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili ugroženih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja osporenog sudskog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen deset godina, tako da je za ocenu eventualnog postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe sudu 6. novembra 1996. godine.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je navedeni postupak trajao trinaest godina, što samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj predmetnog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ocenjujući postupanje nadležnog suda u ovom predmetu, Ustavni sud je našao da parnični sud, u konkretnom slučaju, nije preduzeo sve mere i radnje na koje je po zakonu bio obavezan kako bi se postupak završio u razumnom roku.

Naime, višestruko ukidanje prvostepenih odluka od strane drugostepenog suda je u značajnoj meri doprinelo dužini trajanja postupka.

Po oceni Ustavnog suda, iako je konkretni parnični postupak zahtevao izvođenje velikog broja dokaza, između ostalih i veštačenja od strane raznih veštaka poljoprivredne i građevinske struke, to ne može biti opravdanje za nerazumno dugo trajanje parničnog postupka. Ustavni sud nalazi da podnosilac ustavne žalbe nije u značajnijoj meri doprineo dugogodišnjem trajanju postupka, jer je aktivno učestvovao u postupku i nije zloupotrebljavao svoja procesna ovlašćenja, čak je podneo i zahtev za određivanje drugog stvarno nadležnog suda zbog dugog trajanja postupka kao i zahtev za izuzeće postupajućeg sudije iz istog razloga, a nepristupanje podnosioca na tri ročišta, po oceni Suda nije od uticaja na drugačije odlučivanje.

Takođe, predmet spora je bio od značaja za podnosioca ustavne žalbe jer se radilo o naknadi štete značajnog novčanog iznosa.

Po oceni Ustavnog suda, kao i po svim kriterijumima i standardima međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, trinaestogodišnje trajanje parničnog postupka se smatra nerazumno dugim periodom za koji nema opravdanja.

Iz svega iznetog Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbama člana 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku koji se pred Opštinskim sudom u Kragujevcu vodio pod brojem P. 2290/05.

Ustavni sud naglašava da je u svakoj pravnoj državi od izuzetne važnosti da se organizacija sudskog sistema sprovede na način da se omogući donošenje sudskih odluka bez odugovlačenja kako se ne bi ugrozila delotvornost zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda, te kako bi se povratilo i održalo poverenje građana u sudove.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u tački 1. izreke i odredio način otklanjanja štetnih posledica konstatovane povrede Ustavom zajemčenih prava tako što je u tački 2. izreke podnosiocu ustavne žalbe utvrdio pravo na naknadu nematerijalne štete.

6. U vezi osporavanja navedenog parničnog postupka zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge na kojima se zasniva tvrdnja podnosioca o povredi Ustavom zajemčenih prava već podnosilac nezadovoljan ishodom i dužinom trajanja parničnog postupka navodi „da je činjenično stanje netačno utvrđeno i nedokazano, da je u postupku sud pridavao važnost beznačajnim dokazima“ i traži „da Ustavni sud vrati predmet na suđenje drugom veću i ukine sve presude“, tako da u suštini zahteva od Ustavnog suda da postupa kao instancioni, viši sud tako što će preispitati zakonitost donetih sudskih odluka u osporenom postupku.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalbe ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka sudova opšte nadležnosti. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajamčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do njihove povrede ili uskraćivanja.

Dakle, kako u tom delu ustavne žalbe nisu navedeni razlozi koji bi opravdali tvrdnju da postoji povreda navedenih ustavnih prava podnosioca ustavne žalbe, te imajući u vidu da se od Ustavnog suda traži ocena zakonitosti donetih odluka redovnih sudova, Ustavni sud je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11), odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević