Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u prekršajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv odluka prekršajnih organa. Sud je konstatovao da podnosilac u suštini osporava utvrđeno činjenično stanje, što nije u nadležnosti Ustavnog suda, te da nisu pruženi ustavnopravni razlozi za povredu prava na pravično suđenje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milinka Terzića iz Užica, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 1. aprila 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Milinka Terzića izjavljena protiv rešenja Veća za prekršaje u Užicu Vp. 365/08 od 19. marta 2008. godine i rešenja Opštinskog organa za prekršaje u Požegi Up. 3449/07 od 26. decembra 2008. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Milinko Terzić iz Užica, preko Vrhovnog suda Srbije, izjavio je 9. decembra 2007. godine Ustavnom sudu „žalbu za pravno nasilje i pravično suđenje“ protiv dva rešenja Vrhovnog suda Srbije, rešenja Veća za prekršaje u Užicu i Valjevu, kao i protiv rešenja opštinskih organa za prekršaje u Ljigu i Čajetini, zbog povrede prava na „pravdeno (pravično) suđenje“ iz člana 32. Ustava, koju je Vrhovni sud Srbije dostavio Ustavnom sudu uz svoj dopis od 27. februara 2008. godine, a koja je u Ustavnom sudu zavedena pod oznakom Už-267/2008.

Postupajući po nalogu Ustavnog suda da ustavnu žalbu uredi i dopuni, podnosilac je podneskom od 30. aprila 2008. godine obavestio Sud da ustavnu žalbu podnosi zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. Ustava Republike Srbije, protiv akata organa za prekršaje i Vrhovnog suda Srbije donetih u tri različita prekršajna postupka, i to: protiv rešenja Opštinskog organa za prekršaje u Ljigu Up. 1510/05 od 27. jula 2006. godine, rešenja Veća za prekršaje u Valjevu Vp. 2827/06 od 15. decembra 2006. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Up. 14/07 od 26. aprila 2007. godine; protiv rešenja Opštinskog organa za prekršaje u Čajetini Up. 2551/06 od 27. aprila 2007. godine, rešenja Veća za prekršaje u Užicu Vp. 1152/07 od 6. juna 2007. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Up. 385/07 od 27. septembra 2007. godine; protiv rešenja Opštinskog organa za prekršaje u Požegi Up. 3449/07 od 26. decembra 2007. godine i rešenja Veća za prekršaje u Užicu Vp. 365/08 od 19. marta 2008. godine.

Saglasno odredbama člana 42. st. 3. i 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda (“Službeni glasnik RS”, br. 24/08 i 27/08), razdvojeni su postupci po podnetoj ustavnoj žalbi prema prekršajnim postupcima koji su prethodili njenom podnošenju i u odnosu na osporena rešenja Opštinskog organa za prekršaje u Požegi Up. 3449/07 od 26. decembra 2007. godine i Veća za prekršaje u Užicu Vp. 365/08 od 19. marta 2008. godine formiran je predmet Už-838/2008.

2. Postupajući po ustavnoj žalbi u predmetu Už - 838/2008, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Opštinskog organa za prekršaje u Požegi Up. 3449/07 od 26. decembra 2007. godine podnosilac ustavne žalbe oglašen odgovornim zbog prekršaja iz člana 226. stav 1. tačka 32) Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima (neispravnost prednjeg levog unutrašnjeg pneumatika na priključnom vozilu-istrošenost na gazećem sloju), kao i prekršaja iz člana 227. stav 1. tačka 30) Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima (podnosilac upućen na tehnički pregled kome se nije odazvao), izvršenih 12. septembra 2007. godine na magistralnom putu M-21, i kažnjen jedinstvenom novčanom kaznom u iznosu od 8.000,00 dinara. Prvostepeno rešenje je potvrđeno osporenim rešenjem Veća za prekršaje u Užicu Vp. 365/08 od 19. marta 2008. godine.

3. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) sadrži odredbu istovetnu članu 170. Ustava.

4. Odredbama člana 32. Ustava, na čiju povredu se ustavnom žalbom ukazuje, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (stav 1.); da se svakome jemči pravo na besplatnog prevodioca, ako ne govori ili ne razume jezik koji je u službenoj upotrebi u sudu i pravo na besplatnog tumača, ako je slep, gluv ili nem (stav 2.); da se javnost može isključiti tokom čitavog postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka, samo radi zaštite interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala u demokratskom društvu, kao i radi zaštite interesa maloletnika ili privatnosti učesnika u postupku, u skladu sa zakonom (stav 3.).

5. Ustavni sud je iz sadržine ustavne žalbe utvrdio da se u njoj navodi da su osporena rešenja doneta "bez činjenica i materijalnih dokaza“, što zapravo predstavlja podnosiočevo viđenje događaja zbog kojeg je oglašen odgovornim u pravnosnažno okončanom prekršajnom postupku. Navodi podnosioca ustavne žalbe u suštini se svode na osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja u prekršajnom postupku na osnovu koga su organi za prekršaje utvrdili prekršajnu odgovornost podnosioca. Međutim, zadatak Ustavnog suda u postupku po ustavnoj žalbi nije da preispituje zaključke prekršajnih organa u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja, već da ispita da li je postupak u celini bio pravičan na način utvrđen članom 32. Ustava. Primenjujući navedeni stav na konkretan slučaj, Ustavni sud je stanovišta da navodi podnosioca ne pružaju dovoljno osnova za zaključak da su osporena rešenja organa za prekršaje doneta proizvoljnom i nepravilnom primenom procesnog i materijalnog prava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da navodi ustavne žalbe ne predstavljaju ustavnopravne razloge kojima se ukazuje da je osporenim presudama podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. Ustava. Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

6. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Slični dokumenti

• Už 267/2008: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u prekršajnom postupku
• Už 74/2007: Odbacivanje ustavne žalbe u prekršajnom postupku zbog nenavođenja povrede ustavnih prava
• Už 837/2008: Odbacivanje ustavne žalbe zbog nepostojanja ustavnopravnih razloga za vođenje postupka
• Už 122/2010: Odbacivanje ustavne žalbe protiv rešenja prekršajnog suda zbog nedostatka ustavnopravnih razloga