Povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku upisa u katastar

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku. Upravni postupak za upis prava svojine na stanu, pokrenut 2013. godine, trajao je preko sedam godina, što je posledica neefikasnog postupanja katastarske službe i Upravnog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tam ás), dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Jovan Ćirić i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. M . i V . M, oboje iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. februara 202 2. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. M . i V . M . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji je vođen pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Voždovac u predmetu broj 952-02-4-722/2014 podnosi ocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 700 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu .

O b r a z l o ž e nj e

1. M. M . i V . M, oboje iz Beograda, podneli su Ustavnom sudu, preko punomoćnika S. G . B, advokata iz Beograda, 14. jula 2018. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku koji je vođen pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Voždovac u predmetu broj 952-02-4-722/2014.

U ustavnoj žalbi je detaljno izložen tok predmetnog upravnog postupka koji je započeo 12. jula 2013. godine, podnošenjem zahteva podnosilaca za upis prava svojine na stanu, a koji nije bio pravnosnažno okončan u vreme podnošenja ustavne žalbe.

Ustavnom žalbom se traži da Ustavni sud utvrdi povredu označenih prava zajemčenih Ustavom i naloži nadležnim organima da postupak okončaju u unajkraćem roku, kao i da utvrdi podnosioc ima „solidarno pravo“ na naknadu materijalne štete u iznosu od 2.000 evra u dinarskoj protivvrednosti i nematerijalne štete u iznosu od 4.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Takođe se predlaže da Ustavni sud objavi Odluku u „Službenom glasniku Republike Srbije“ i listu „Politika“ .

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvid om u skenirane spise predmeta Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Voždovac u predmetu broj 952-02-4-722/2014, kao i dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosioci ustavne žalbe su 12. jula 2013. godine podneli Službi za katastar nepokretnosti Beograd 2 zahtev za donošenje dopunskog rešenja kojim će se u potpunosti izvršiti upis prava susvojine na stanu od jed ne sobe u prizemlju zgrade broj … u M . ulici u Beogradu, sa udelima od po 9/48, na k.p. broj … KO Voždovac, na osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju zaključenog 30. septembra 1988. godine.

Rešenjem prvostepenog organa od 25. decembra 2013. odbijen je predmetni zahtev podnosilaca ustavne žalbe, a drugostepeni organ je re šenjem od 7. marta 2014. godine odbio njihovu žalb u izjavljenu protiv t og rešenja. Podnosioci ustavne žalbe su 22. aprila 2014. podneli tužbu Upravnom sudu protiv navedenog konačnog rešenja, koja je zavedena pod brojem U. 5886/14.

Drugostepeni organ je rešenjem od 7. jula 2014. godine , donetim saglasno odredbi člana 251. ranije važećeg Zakona o opštem upravnom postupku, poništio svoje rešenje od 7. marta 2014 i rešenje prvostepenog organa od 25. decembra 2013. godine . U obrazloženju rešenja je navedeno da će u ponovnom postupku prvostepeni organ imati u vidu da je zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju 30. septembra 1988. godine, da je rešenjem Četvrtog opštinskog suda u Beogradu od 10. decembra 1984. godine raspravljena zaostavština iza pok. Z . M . i da je za naslednika na nepokretnostima na k.p. broj … oglašena R. M; da je postupak zaostavštine iza njene smrti obustavljen, jer nije ostavila drugu imovinu osim one koja je predmet ugovora o do životnom izdržavanju, te da treba utvrditi da li su sve nepokretnosti koje se nalaze na toj parceli obuhvaćene navedenim ugovorom.

Rešenjem prvostepenog organa broj 952-02-4-722/2014 od 6. jula 2015. godine ponovo je odbijen predmetni zahtev podnosilaca ustavne žalbe, sa obrazloženjem da se iz priloženih isprava ne može utvrditi da li je ugovorom raspolagano i dvorišnom zgradom od jedne sobe površine 20 m2, „što i nije u nadležnosti tog organa, već u nadležnosti suda“. Drugostepeni organ je rešenjem od 29. decembra 2015. godine uvažio žalbu podnosilaca i poništio pobijano rešenje, a M. S . je 17. februara 2016. godine podneo tužbu Upravnom sudu protiv navedenog konačnog rešenja .

Prvostepeni organ je u ponovnom postupku doneo rešenje od 8. maja 2017. godine , kojim je dozvoljen upis prava svojine na predmetnom stanu. Protiv navedenog rešenja M.S. je izjavio žalbu 10. jula 2017. godine.

Prvostepeni organ je 20. juna 2017. godine doneo z aključak o ponavljanju postupka po službenoj dužnosti u predmetu broj 952-02-4-722/2014, u delu koji se odnosi na dostavu rešenja od 8. maja 2017. godine .

Rešenjem drugostepenog organa od 23. aprila 2019. poništeno je rešenje prvostepenog organa od 8. maja 2017. godine .

Presudom Upravnog suda U. 2321/16 od 13. juna 2019. godine uvažena je tužba M.S, poništeno rešenje drugostepenog organa od 29. decembra 2015. godine i predmet vraćen tom organu na ponovno odlučivanje.

U službenoj belešci sačinjenoj 19. februara 2020. godine konstatovano je da je greškom o glašena pravnosnažnom promena po rešenju od 8. maja 2017. godine.

Rešenjem prvostepenog organa broj 952-02-4-722/2014 od 19. februara 2020. godine dozvoljeno je provođenje promene u bazi podataka katastra nepokretnosti – upis prava svojine u korist podnosilaca ustavne žalbe na stanu koji se sastoji od jedne sobe, upisan kao posebni deo zgrade broj .. , izgrađene na k.p. broj …, sa delom poseda 9/48. Protiv navedenog rešenja M.S. je 10. marta 2020. godine izjavio žalbu.

Drugostepeni organ je, u izvršenju presude Upravnog suda U. 2321/16 od 13. juna 2019. godine, rešenjem od 5. avgusta 2020. godine odbio kao neosnovanu žalbu podnosilaca ustavne žalbe izjavljenu protiv rešenja prvostepenog organa od 6. jula 2015. godine.

U dopisu prvostepenog organa od 23. novembra 2021. godine, dostavljenom na zahtev Ustavnog suda, navedeno je da je rešenje Republičkog geodetskog zavoda broj 952-02-23-5904/2019 od 5. avgusta 2020. godine postalo pravnosnažno 26. novembra 2020. godine i da je predmet arhiviran 4. februara 2021. godine.

4. Odredbama Ustava , na čiju povredu podnosioci ukazuj u u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.) ; da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, (član 58. stav 1. ).

Za odlučivanje o osnovanosti ustavne žalbe u ovom delu od značaja su i odredbe sledećih zakona:

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku ( „Službeni list SRJ “, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS “, broj 30/10) bilo je propisano: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja ( član 14.); da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja ( rešavanje prethodnog pitanja i dr.), organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najkasnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok; da u ostalim slučajevima, kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najkasnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok ( član 208. stav 1.) ; da ako drugostepeni organ svojim rešenjem poništi prvostepeno rešenje i vrati predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema predmeta, donese novo rešenje, protiv koga stranka ima pravo na žalbu (č lan 232. stav 2.).

Odredbom člana 9. stav 2. važećeg Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18) propisano je da se p ostupak vodi bez odugovlačenja i uz što manje troškova po stranku i drugog učesnika u postupku, ali tako da se izvedu svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja.

Saglasno članu 15. Zakona o upravnim sporovima („ Službeni glasnik RS“, broj 119/09) , upravni spor se može pokrenuti i kada nadležni organ o zahtevu, odnosno žalbi stranke nije doneo upravni akt, pod uslovima predviđenim ovim zakonom. Odredbom člana 19. stav 1. tog zakona je propisano da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta.

5. Podnosioci ustavne žalbe smatra ju da im je u upravnom postupku koji je vođen pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Voždovac u predmetu broj 952-02-4-722/2014 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava .

Ispitujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta označenog prava, Ustavni sud je najpre konstatovao da je osporeni postupak započeo 12. jula 2013. godine, podnošenjem zahteva podnosilaca ustavne žalbe za donošenje dopunskog rešenja o upisu prava svojine i trajao do 26. novembra 2020. godine, kada je postalo pravnosnažno rešenje Republičkog geodetskog zavoda broj 952-02-23-5904/2019 od 5. avgusta 2020. godine.

Ustavni sud konstatuje da sama činjenica da je osporeni postupak trajao sedam godina i četiri meseca može ukazivati na to da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja organa koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da se u predmetnom postupku nisu postavljala složena činjenična, niti pravna pitanja, jer je trebalo utvrditi da li su, na osnovu priloženih isprav a, ispunjeni uslovi za upis prava svojine na spornoj nepokretnosti u korist podnosilaca ustavne žalbe.

Ustavni sud nalazi da su podnosioci ustavne žalbe imali značajan pravni i materijalni interes da se u razumnom roku odluči o njih ovom zahtevu.

Ustavni sud je iz dostavljenih spisa predmeta utvrdio da je prvostepeni organ prvi put odlučio o zahtevu u roku od pet meseci, da je o žalbi protiv tog rešenja odlučeno u roku propisanom zakonom, a da je u narednom roku od tri meseca drugostepeni organ poništio svoje rešenje protiv koga je podneta tužba Upravnom sudu, kao i rešenje prvostepenog organa. R ešenje prvostepenog organa u ponovnom postupku doneto je posle godinu dana, a nakon poništavanja tog rešenja u postupku po žalbi, odlučivanje prvostepenog organa je trajalo godinu dana i četiri meseca, čime je taj organ značajno doprineo produženju predmetnog postupka. Ovaj sud je utvrdio da je odlučivanje drugostepenog organa o žalbi protivne stranke izjavljenoj protiv novodonetog rešenja trajalo nepune dve godine, ali da time drugostepeni organ nije doprineo trajanju osporenog postupka, budući da je u istom periodu Upravni sud odlučivao o tužbi protivne stranke podnetoj protiv ranije donetog rešenja drugostepenog organa. S obzirom na to da je predmetni upravni spor trajao tri godine i četiri meseca, Ustavni sud nalazi da se takvo postupanje Upravn og sud a ne može oceniti efikasnim.

Ispitujući da li su podnosioci ustavne žalbe svojim radnjama doprine li dugom trajanju predmetnog postupka, Ustavni sud je konstatovao da podnosioci u periodu koji je ukupno trajao dve i po godine, nisu podnosili žalbu zbog propuštanja prvostepenog organa da donese odluku u ponovnom postupku, nakon poništavanja ranije donetih rešenja. Ovaj sud, s tim u vezi, ocenjuje da navedenim pravnim sredstvom podnosioci nisu mogli da ishoduju kraće trajanje osporenog postupka, budući da je u tom periodu Upravni sud odlučivao o tužbi protivne stranke. Ustavni sud je, međutim, utvrdio da su podnosioci ustavne žalbe propustili da u periodu od 11 meseci podnesu tužbu zbog „ćutanja administracije“, kojom su mogli da utiču na brže donošenje odluke drugostepenog organa u izvršenju presude Upravnog suda U. 2321/16 od 13. juna 2019. godine.

Ustavni sud je, polazeći od svega navedenog, ocenio da navedeni doprinos podnosilaca ustavne žalbe ne može uticati na ocenu Suda o tome da je u upravnom postupku koji je vođen pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Voždovac u predmetu broj 952-02-4-722/2014 , povređeno pravo podnosilaca na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15) , u ovom delu usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke, kao vid pravičnog zadovoljenja podnosioc ima ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, utvrdio prav o na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbi člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom sporu i našao da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju su podnosioci pretrpeli. Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Ustavni sud je, pored toga, imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije od 9. januara 2018. godine (predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16 ) i više drugih presuda, koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, te je uskladio svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda.

7. Ustavni sud je ocenio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge za tvrdnju da je podnosiocima, dugim trajanjem osporenog postupka, povređeno pravo na imovinu iz člana 58. Ustava.

Ocenjujući zahtev podnosilaca za naknadu materijalne štete , Ustavni sud konstatuje da podnosioci nisu dostavili dokaze o postojanju jasne uzročne veze između štete i radnje državnog organa kojom je ta šteta prouzrokovana.

U vezi sa zahtevom ustavne žalbe da Ustavni sud objavi ovu odluku u „Službenom glasniku Republike Srbije“ i listu „Politika“, Sud nalazi da je utvrđivanje prava na naknadu nematerijalne štete adekvatan vid pravičnog zadovoljenja podnosilaca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud je, stoga, u preostalom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, zbog nepostojanja Ustavom i Zakonom utvrđenih pretpostavki za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku upisa u katastar

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti