Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i poništava rešenje Vrhovnog kasacionog suda. Vrhovni kasacioni sud je proizvoljno odbacio reviziju kao neblagovremenu, ignorišući zapisničku konstataciju prvostepenog suda da punomoćniku podnosioca presuda nije bila uredno dostavljena.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, dr Milan Škulić i Tatjana Đurkić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi preduzeća „P .“ d.o.o. Ivanjica, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. marta 2024. godine , doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba preduzeća „P.“ d.o.o. Ivanjica i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 668/20 od 12. marta 2020. godine povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 668/20 od 12. marta 2020. godine i određuje da Vrhovni sud Srbije donese novu odluku o reviziji podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 2051/18 od 12. februara 2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Preduzeće „P.“ d.o.o. Ivanjica podnelo je Ustavnom sudu, 20. avgusta 2020. godine, preko punomoćnika M . J , advokata iz Čačka , ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 668/20 od 12. marta 2020. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 668/20 od 12. marta 2020.godine kojim je odbačena kao neblagovremena revizija podnosioca ustavne žalbe protiv presude Apelacionog suda Kragujevcu Gž1. 2051/18 od 12. februara 2019. godine.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je u osporenom revizijskom rešenju utvrđeno da je podnosilac drugostepenu presudu primio 3. juna 2020. godine i da je poslednji dan roka za izjavljivanje revizije bio 3. jul 2019. godine, a da je on reviziju izjavio 23. decembra 2019. godine po proteku zakonom propisanog roka od 30 dana; da Vrhovni kasacioni sud nije sagledao u potpunosti spise predmeta; da je na ročištu od 22. novembra 2019. godine punomoćnik podnosioca istakao, a to sud sve konstatovao u zapisniku, da nije primio odluku Apelacionog suda u Kragujevcu i da on nie potpisao povratnicu i datum prijema; da na istom zapisniku stoji da je sud uvidom u dostavnicu adresiranu na punomoćnika podnosioca utvrdio da se na istoj ne nalazi pečat punomoćnika podnosioca kao ni potpis koji odgovara potpisu punomoćnika sa zapisnika sa glavne rasprave; da je na istom ročištu punomoćniku podnosioca uručena drugostepena odluka (čemu se ni punomoćnik tužioca nije protivio); da je datum prijema drugostepene presude od 3. juna 2019. godine osporen, te da mu je prvostepeni sud uručio drugostepenu presudu na ročištu od 22. novembra 2019. godine od kada je počeo da teče rok za izjavljivanje revizije, pa je u odnosu na taj stvarni datum prijema revizija blagovremena.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio U stavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog ustavnog prava i poništi osporeno rešenje najvišeg suda .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Ivanjici P1. 15/19 , dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rev2. 668/20 od 12. marta 2020. godine odbacio kao neblagovremenu reviziju podnosioca ustavne žalbe izjavljenu protiv presude Apelacionog suda Kragujevcu Gž1. 2051/18 od 12. februara 2019. godine. U obrazloženju osporenog rešenja najvišeg suda je navedeno da je podnosilac prepis drugostepene presude primio 3. juna 2019. godine, pa je poslednji dan roka za izjavljivanje revizije bio 3. jul 2019. godine, a da je podnsilac reviziju iz javio 23. decembra 2019. godine po proteku zakonom propisanog roka od 30 dana iz člana 403. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Osporenom revizijskom rešenju je prethodilo ročište od 22. novembra 2019. godine. Na zapisniku o glavnoj raspravi od 22. novembra 2019. godine je konstatovano: da je punomoćnik podnosioca istakao da nije primio ni poziv za ročište koje je zakazano za 10. jul 2019. godine , ni odluku Apelacionog suda u Kragujevcu; da istovremeno ukazuje da potpis na povratnici, datum prijema i godina nisu potpisani od strane; da punomoćnik podnosioca dodaje da u kancelariji nema zaposlenih lica niti pripravnika, pa je očigledno neko greškom od građana primio navedeni akt; da se punomoćnik tužioca ne protivi da se na današnj em ročištu uruči drugostepena odluka punomoćniku podnosioca; da se konstatuje da je uvidom u spis predmeta sud utvrdio da su dana 24. maja 2019 godine ekspedovana dva poziva za pripremno ročište i dve G ž. Odluke, i to jedna preko dostavnice punomoćniku tužioca koji je istu primio 16. septembra 2019. godine, a da je drugi poziv sa Gž. odlukom adresiran na punomoćnika podnosioca i da se na istoj ne nalazi pečat punomoćnika podnosioca , kao ni potpis koji odgovara potpisu punomoćnika sa zapisnika sa glavne rasprave.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US, 74/13 – Odluka US, 55/14 i 87/18), koji se primenjivao u konkretnom postupku propisano je: da se zapisnik sastavlja o radnjama preduzetim na ročištu (član 115. stav 1.); da potvrdu o izvršenom dostavljanju (dostavnicu) potpisuju primalac i dostavljač, punim imenom i prezimenom uz označenje svojstva primaoca i primalac će na dostavnici slovima sam da napiše dan prijema (član 148. stav 1.); da isprava koju je u propisanom obliku izdao nadležni državni i drugi organ u granicama svojih ovlašćenja, kao i isprava koju je u takvom obliku izdala, u vršenju javnih ovlašćenja, druga organizacija ili lice (javna isprava), dokazuje istinitost onoga što se u njoj potvrđuje ili određuje (član 238. stav 1.); da protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stranke mogu da izjave reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude (član 403. stav 1.).

5. Ustavni sud pre svega naglašava da je pravilnu primenu merodavnog prava nadležan da ceni instancioni (viši) sud, u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog i/ili procesnog prava bila očigledno proizvoljna, odnosno arbitrerna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud, u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od konkretnih okolnosti slučaja i utemeljenosti iznetih ustavnopravnih razloga u ustavnoj žalbi, nadležan da ceni povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i sa stanovišta primene materijalnog odnosno procesnog prava.

Ustavni sud najpre ukazuje da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 668/20 od 12. marta 2020. godine odbačena kao neblagovremena revizija podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv presude Apelacionog suda Kragujevcu Gž1. 2051/18 od 12. februara 2019. godine, sa obrazloženjem da je podnosilac drugostepenu presudu primio 3. juna 2019. godine, pa je poslednji dan roka za izjavljivanje revizije bio 3. jul 2019. godine, a da je on reviziju izjavio 23. decembra 2019. godine, po proteku zakonom propisanog roka od 30 dana iz člana 403. stav 1. Zakona o parničnom postupku iz 2011. godine. U kontekstu navedenog , Ustavni sud ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava, koji je prihvatio i Ustavni sud, da propisani rokovi za podnošenja pravnih sredstava imaju za cilj da se zaštiti pravo na pravnu sigurnost i izvesnost u konkretnom postupku (vidi presudu u predmetu Meggi Cala protiv Portugala, broj predstavke 24086/11, od 2. febrauara 2016. godine, stav 38.).

Ustavni sud, međutim, ukazuje da je osporenom revizijskom rešenju od 12. marta 2020. godine prethodilo ročište od 22. novembra 2019. godine. Na zapisniku o glavnoj raspravi od 22. novembra 2019. godine, nakon ukazivanja punomoćnika podnosioca da on nije primio odluku Apelacionog suda u Kragujevcu, da on nije potpisao povratnicu i da on nije napisao dan prijema drugostepene presude, sud je utvrdio da se na istoj ne nalazi pečat punomoćnika podnosioca , kao ni potpis koji odgovara potpisu punomoćnika sa zapisnika sa glavne rasprave. U vezi sa tim, Ustavni sud ocenjuje da zapisnik o glavnoj raspravi jeste isprava koju u propisanom obliku izdaje nadležni sud, te je to javna isprava i on dokazuje istinost onoga što se u njemu potvrđuje ili određuje (v ideti Odluku Ustavnog suda Už-3024/2010 od 17. februara 2011. godine). Stoga, U stavni sud nalazi da navedena zapisnički utvrđena činjenica predstavlja pravnoobavezujuću činjenicu kako za stranke u postupku tako i za sam sud koji odlučuje o zahtevu stranke. Na istom ročištu od 22. novembra 2019. godine sud je uručio drugostepenu presudu punomoćniku podnosioca . Istovremeno, Ustavni sud nalazi da je ovakvim utvrđenjem prvostepenog suda na zapisniku, povratnica/dostavnica, a na kojoj je Vrhovni kasacioni sud zasnovao svoj pravni stav o neblagovremenosti revizije podnosioca izgubila svoje procesno svojstvo propisano odredbom člana 148. stav 1. Z akona o parničnom postupku iz 2011. godine , a to je da predstavlja potvrdu o izvršenom dostavljanju i o danu prijema drugostepene presude .

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je pravno stanov ište koje je zauzeto u osporenom rešenju Vrhovnog kasacionog suda da je revizija podnosioca neblagovremena , u konkretnom sluačju , ustavnopravno neprihvatljivo.

6. Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon , 103/15, 10/23 i 92/23 ), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvoj io, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 668/20 od 12. marta 2020. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povre de navedenog ustavnog prava mogu otkloniti samo poništajem osporenog rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 668/20 od 12. marta 2020. godine i određivanjem da Vrhovni sud Srbije donese novu odluku o reviziji podnosioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda Kragujevcu Gž1. 2051/18 od 12. februara 2019. godine. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti