Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv više rešenja redovnih sudova u krivičnom postupku. Navodi o povredi prava na pravično suđenje, zbog uskraćivanja prava na punomoćnika po službenoj dužnosti, ocenjeni su kao neosnovani jer podnosioci nisu ispunjavali zakonske uslove.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-84/2011
15.12.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Stanka Milojevića i Gordane Milojević iz Aleksinca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. decembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Stanka Milojevića i Gordane Milojević izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Nišu K. 1857/09 od 26. oktobra 2009. godine, rešenje Osnovnog suda u Nišu K. 950/10 od 11. oktobra 2010. godine i rešenja Apelacionog suda u Nišu Kž.2. 1144/10 od 10. decembra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Stanko Milojević i Gordana Milojević iz Aleksinca, podneli su Ustavnom sudu 8. januara 2011. godine, ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije, načela zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda iz člana 22. Ustava, prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je Opštinski sud u Nišu „diskriminatorski razdvojio tužbu od protivtužbe"; da Apelacioni sud nije hteo da primeni član 66. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku i posledično sud nije postavio advokata podnosiocima ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da je podneta protiv pojedinačnog akta državnog organa ili organizacije kojoj su poverena javna ovlašćenja, a kojim se odlučuje o pravu ili obavezi podnosioca ustavne žalbe, jer je samo takav pojedinačni akt podoban da povredi neko od Ustavom zajemčenih prava ili sloboda.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio: da je osporenim rešenjem Opštinskog suda u Nišu K. 1857/09 od 26. oktobra 2009. godine obustavljen krivični postupak protiv okrivljenih, ovde podnosilaca ustavne žalbe, zbog krivičnog dela klevete iz člana 171. stav 1. Krivičnog zakonika po privatnoj tužbi privatnog tužioca N.C. iz Aleksinca; da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Nišu K. 950/10 od 11. oktobra 2010. godine odbačena kao nerazumljiva privatna tužba privatnih tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, izjavljena protiv okrivljenih N.C. i T.M; da je osporenim rešenjem Apelacionog suda u Nišu Kž.2. 1144/10 od 10. decembra 2010. godine odbijena kao neosnovana žalba privatnih tužilaca izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Nišu K. 950/10 od 11. oktobra 2010. godine.

4. Odredbom člana 32. Ustava, između ostalog, zajemčeno je pravo na pravično suđenje tako što je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 66. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da oštećenom kao tužiocu, kad se postupak vodi po njegovom zahtevu za krivično delo za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora u trajanju preko pet godina, može se, na njegovo traženje, postaviti punomoćnik ako je to u interesu postupka i ako oštećeni kao tužilac, prema svom imovnom stanju, ne može snositi troškove zastupanja.

Ustavni sud je utvrdio da podnosioci ustavne žalbe osporavaju rešenje Apelacionog suda u Nišu Kž.2. 1144/10 od 10. decembra 2010. godine, jer im je „uskraćeno” pravo na besplatno zastupanje predviđeno članom 66. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, pa je zbog toga došlo do povrede njihovog prava na pravično suđenje.

Ustavni sud konstatuje da su u krivičnom predmetu u kome su doneta osporena rešenja Osnovnog suda u Nišu K. 950/10 od 11. oktobra 2010. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž.2. 1144/10 od 10. decembra 2010. godine podnosioci ustavne žalbe imali svojstvo privatnih tužilaca, a ne oštećenih kao tužilaca, te da stoga nisu mogli dobiti punomoćnika na osnovu odredbe člana 66. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku. Pored toga, podnosioci nisu naveli od kakvog je značaja za ostvarivanje njihovog prava na pravično suđenje činjenica što je prvostepeni sud „razdvojio postupke po tužbi i protivtužbi”.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je utvrdio da se navodi ustavne žalbe ne mogu dovesti u vezu sa sadržinom prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava Republike Srbije.

Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Ustavni sud konstatuje da je osporenim rešenjem Opštinskog suda u Nišu K. 1857/09 od 26. oktobra 2009. godine obustavljen krivični postupak protiv okrivljenih, ovde podnosilaca ustavne žalbe, zbog krivičnog dela klevete iz člana 171. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) po privatnoj tužbi privatnog tužioca N.C. iz Aleksinca.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da ne postoji pravni interes podnosilaca za izjavljivanje ustavne žalbe protiv rešenja Opštinskog suda u Nišu K. 1857/09 od 26. oktobra 2009. godine.

Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio.

6. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti