Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku dugom 15 godina

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko 15 godina. Podnositeljki je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 1.300 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. I . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. aprila 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. I . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 45587/10 (ranije predmet Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 3129/2000) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. I . iz Beograda je , 17. decembra 2015. godine, preko punomoćnika M . I, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 45587/10 (ranije predmet Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 3129/2000).

Podnositeljka ustavne žalbe je detaljno i hronološki obrazložila činjenično stanje, tok predmetnog postupka i sadržinu sudskih odluka donetih tokom postupka, navodeći: da je 30. maja 2000. godine tužilja M.N. podnela tužbu Prvom opštinskom sudu u Beogradu protiv podnositeljke ustavne žalbe radi utvrđenja prava svojine na nepokretnosti i da je postupak pravnosnažno okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 6533/14 od 25. septembra 2015. godine; da joj je zbog dužine trajanja postupka od 15 godina povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Zahtevala je naknadu štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 45587/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilja M.N. je 30. maja 2000. godine podnela tužbu Prvom opštinskom sudu u Beogradu protiv podnositeljke ustavne žalbe, radi utvrđenja prava svojine na nepokretnosti , sa predlogom za određivanje privremene mere .

Predmet je dobio broj P. 3129/2000.

Pred prvostepenim sudom je održano šest ročišta na kojima su saslušane parnične stranke, izvršen je uvid u određenu dokumentaciju, između ostalog , predugovor o kupoprodaji stana i aneks e predugovora, saslušani su svedoci, dok osam ročišta nije bilo održano, i to: četiri iz procesnih razloga, jedno zbog sprečenosti postupajućeg sud ije, jedno zbog odsustva tužene a jedno na zahtev tužene, što je dovelo do produženja postupka za osam meseci, i jedno zbog nedolaska pozvanog svedoka.

Podnositeljka je 21. januara 2002. godine podnela protivtužbu.

Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 3129/2000 od 11. juna 2003. godine, u stavu prv om izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da je vlasnik stana u Beogradu bliže opisanom u izreci, što bi tužena bila dužna priznati i trpeti; u stavu drug om izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se tužena obaveže da joj se na ime naknade štete plati iznos od 524.243,15 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu treć em izreke odbijen je predlog tužilje za određivanje privremene mere kojom bi se tuženoj zabranilo da otuđi, optereti ili na bilo koji drugi način raspolaže sa spornim stanom; u stavu četvrt om izreke odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev tužene-protivtužilje kojim je tražila da se raskine predugovor zaključen između parničnih stranaka, overen pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu Ov. 1975/99, te da svaka stranka vrati primljeno; u stavu pet om izreke odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev tužene-protivtužilje kojim je tražila da se protivtuženoj naloži da se sa svim licima i stvarima iseli iz spornog stana i da stan preda protivtužilji na raspolaganje; u stav u šest om izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove ovog postupka.

Presudom Okružnog suda u Beogradu Gž. 1464/04 od 31. maja 2004. godine, u stavu prvom izreke, odbijena je žalba tužilje kao neosnovana i potvrđena je ožalbena presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 3129/2000 od 11. juna 2003. godine u stavovima prvom i trećem njene izreke; u stavu drugom izreke ukinuta je prvostepena presuda u stavovima drugom, četvrtom, petom i šestom njene izreke i predmet je u ukinutom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom prvostepenom postupku bilo je održano deset ročišta na kojima je izvršen uvid u celokupne spise predmeta, izvršen je uvid u spise predmeta P. 4345/05 toga suda u kome je vođen postupak po tužbi tužilje radi utvrđenja vlasništva na stanu, saslušane su parnične stranke, saslušani su svedoci, izvršen je uvid u određenu dokumentaciju Odeljenja za komunalne i građevinske poslove opštine S. g , dok 12 ročišta nije bilo održano , i to: dva zbog odsustva punomoćnika tužene što je dovelo do produženja postupka za šest meseci, šest zbog procesnih nedostataka, tri zbog sprečenosti postupajuć eg sudije, a jedno na zahtev punomoćnika tužilje.

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 45587/10 od 16. juna 2014. godine, u stavu prvom izreke, odbijen je kao neosnovan prigovor presuđene stvari izjavljen od strane tužene-protivtužilje u odnosu na deo tužbenog zahteva tužilje-protivtužene kojim je traženo da sud utvrdi da je tužilja-protivtužen a vlasnik spornog stana bliže opisanog u izreci; u stavu drugom izreke usvojen je tužbeni zahtev tužilje-protivtužene pa je utvrđeno da je tužilja-protivtužena vlasnik spornog stana, a tužena-protivtužilja je obavezana da tužilji prizna pravo vlasništva, te da presuda bude osnov za uknjiženje na navedenom stanu kada se za to budu stekli zakonski uslovi; u stavu trećem izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje-protivtužene kojim je traženo da sud obaveže tuženu-protivtužilju da tužilji-protivtuženoj na ime naknade štet e isplati iznos od 524.243,15 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu četvrtom izreke odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev tužene-protivtužilje kojim je traženo da sud donese presudu kojom se raskida predugovor zaključen između tužene-protivtužilje kao prodavca i tužilje-protivtužene kao kupca, overen pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu pod brojem Ov. 1975/99 od 9. septembra 1999. godine; u stavu pet om izreke odbijen je kao neosnovan prvotužbeni zahtev tužene-protivtužilje kojim je traženo da sud obaveže tužilju-protivtuženu da se sa svim licima i stvarima iseli iz spornog stana i stan preda na raspolaganje tuženoj-protivtužilji; u stav u šest om izreke obavezana je tužena-protivtužilja da tužilji-protivtuženoj na ime troškove parničnog postupka isplati iznos od 213.086,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 6533/14 od 25. septembra 2015. godine, u stavu prvom izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe stranaka i potvrđena je ožalbena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 45587/10 od 16. juna 2014. godine; u stavu drugom izreke određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove drugostepenog postupka.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 2034/16 od 22. februara 2017. godine odbačena je kao nedozvoljena revizija podnositeljke izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 6533/14 od 25. septembra 2015. godine.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razloga za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02) koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.); da je svaka stranka dužna da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim pobija navode i dokaze protivnika (član 219); da dokazivanje obuhvata sve činjenice koje su važne za donošenje odluke, a koji će se dokazi izvesti radi utvrđivanja odlučnih činjenica rešava sud (član 220.).

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku; da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.) .

5. Period ocene razumne dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja osporenog sudskog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen šest i po godina, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku u ovom parničnom postupku relevantan ceo period, od dana podnošenja tužbe protiv podnositeljke 30. maja 2000. godine, pa do pravnosnažnog okončanja postupka.

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da nadležni sudovi u konkretnom parničnom postupku nisu delotvorno i efikasno postupali da bi se postupak okončao u razumnom roku i da bi se o tužbi protiv podnositeljke odlučilo bez nepotrebnog odugovlačenja.

Naime, za trajanje parničnog postupka od 15 godina i četiri meseca nema bilo kakvog opravdanja, te navedena dužina postupka predstavlja njegovo prekomerno trajanje, kako po praksi ovoga suda, tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava i u značajnoj meri prekoračuje standard suđenja u razumnom roku.

Po oceni Ustavnog suda, odgovornost za prekomerno trajanje postupka snosi prvostepeni sud pred kojim je drugi po redu prvostepeni postupak trajao deset godina. Takođe, deset ročišta pred tim sudom nije bilo održano zbog procesnih nedostataka, a bez navođenja razloga. Međutim, ostali postupajući sudovi su odlučivali redovno, u kratkim vremenskim razmacima. Tako je prva meritorna odluka doneta nakon tri godine od podnete tužbe, prvi žalbeni postupak je trajao nepunu godinu a drugi žalbeni postupak kojim je pravnosnažno okončana parnica trajao je oko godinu dana.

Ustavni sud nalazi da je predmet spora nesumnjivo bio od materijalnog značaja za podnositeljku, a ispitujući njeno ponašanje, Sud ukazuje da je podnositeljka ustavne žalbe u određenoj meri doprinela dužem trajanju postupka, imajući u vidu da jedno ročište nije bilo održano zbog njenog odsustva, jedno na njen zahtev, a dva zbog odsustva njenog punomoćnika, što je dovelo do produženja parnice za više od godinu dana.

Ustavni sud nalazi da je predmetni postupak u određenoj meri bio složen jer je postupajući sud odlučivao jednovremeno o tužbi i o protivtužbi , odnosno o više tužbenih i protivtužbenih zahteva, i tokom postupka je bilo posebno kompleksnih činjeničnih i pravnih pitanja koje je postupajući sud trebalo da razjasni pre odlučivanja.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 45587/10 (ranije predmet Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 3129/2000), te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.300 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunat oj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka , doprinos podnositeljke trajanju postupka , kao i konstatovanu složenost predmeta spora. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela usled neefikasnog postupanja nadležnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu, tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenim licima treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

7. U pogledu zahteva podnositeljke za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

8. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku dugom 15 godina

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti