Povreda prava vojnog penzionera na pravično suđenje i jednaku zaštitu prava

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, poništava presudu Upravnog suda i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje i jednaku zaštitu prava. Upravni sud je, suprotno praksi parničnih sudova i stavovima Ustavnog suda, odbio zahtev vojnog penzionera za vanredno usklađivanje penzije.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8405/2013
04.12.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N .K. iz B, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 4. decembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba N.K. i utvrđuje da su presudom Upravnog suda U. 10614/13 od 25. septembra 2013. godine povređena prava podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, dok se ustavna žalba u preostalom delu odbacuje.

2. Poništava se presuda Upravnog suda U. 10614/13 od 25. septembra 2013. godine i određuje se da nadležni sud donese novu odluku o tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Direkcija Fonda, Beograd, broj 01-02/181.6.3 2114/13 od 28. maja 2013. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. N.K. iz B . podneo je 21. oktobra 2013. godine, preko punomoćnika M.V, advokata iz B, ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U. 10614/13 od 25. septembra 2013. godine , zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. st. 1, 2. i 3. Ustava Republike Srbije, načela zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda iz člana 22. Ustava, prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava. Podnosilac ustavne žalbe se poziva i na povredu prava na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Evropska konvencija), prava na delotvorni pravni lek iz člana 13. Evropske konvencije, kao i načela zabrane diskriminacije iz člana 14. Evropske konvencije i načela opšte zabrane diskriminacije iz člana 1. Protokola 12 uz Evropsku konvenciju.

U ustavnoj žalbi se navodi: da se osporenom presudom Upravnog suda „zaobilazi Odluka Ustavnog suda Už-2666/11 od 22. juna 2011. godine“ u kojoj su izneti jasni i opšteobavezujući pravni stavovi, ponovljeni u čitavom nizu kasnijih odluka toga suda; da je stav Ustavnog suda da se na vojne penzionere počev od 1. januara 2008. godine ima primeniti Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, što znači da se ta kategorija penzionera od tog datuma nalazi u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja; da osporena presuda Upravnog suda pokazuje da se čak i ovakav stav može relativizovati.

U ustavnoj žalbi se ističe da Upravni sud prihvata da su vojni penzioneri počev od 1. januara 2008. godine bili u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja, ali da i pored toga nisu imali pravo na vanredno usklađivanje penzija, jer su im prosečne penzije isplaćene u 2007. godini bile iznad nivoa od 60% prosečne zarade bez poreza i doprinosa u toj kalendarskoj godini. S tim u vezi se navodi da ni za jednu drugu grupaciju penzionera nije obračunavana prosečna penzija u 2007. godini, te se postavlja pitanje otkud pravo Upravnom sudu da grupaciju vojnih penzionera tretira mimo ostalih penzionera, iako taj sud kaže da se i na vojne penzionere primenjuju isti zakoni kao i na ostale penzionere. Kad se već bavio pitanjem utvrđivanja prosečne penzije, Upravni sud je, po mišljenju podnosioca, trebalo da utvrdi koliko bi iznosila prosečna penzija isplaćena u 2007. godini kada bi se penzijima korisnika u osiguranju zaposlenih dodale penzije vojnih osiguranika. Primera radi, navodi se da su veštaci u više parničnih predmeta našli da bi u slučaju dodavanja prosečnih vojnih penzija prosečnim civilnim penzijama, ukupna prosečna penzija isplaćena u 2007. godini iznosila 15.449,54 dinara, što iznosi 55,56% prosečne zarade, te bi tako obračunata prosečna penzija bila ispod 60% prosečne zarade u pomenutoj kalendarskoj godini.

Podnosilac ustavne žalbe se poziva na pravnosnažne presude parničnih sudova koji su u istoj pravnoj situaciji utvrđivali obavezu nadležnog Fonda da isplati korisnicima vojnih penzija iznos neisplaćenog vanrednog uvećanja od 11,06% počev od 1. januara 2008. godine. Smatra da mu je time osporenom presudom Upravnog suda, povređeno pravo na pravično suđenje i pravo na jednaku zaštitu prava.

Dalje navodi da je ministar odbrane, odmah po stupanju na snagu Zakona o Vojsci Srbije, doneo odluku da se plate profesionalnih vojnika povećaju u proseku za 11%, a da je u isto vreme doneto rešenje o vanrednom usklađivanju penzija za 11,06%, pri čemu ni u jednom slučaju nisu uzeti u obzir vojni penzioneri. Na opisani način je jedna kategorija penzionera - vojni penzioneri stavljena van zakona i van sistema, te je tako dovedena u pravno nejednak položaj u odnosu na sve ostale penzionere, kao i u odnosu na profesionalne pripadnike Vojske Srbije. Ističe da je Upravni sud, mimo zakona, izdvojio vojne penzionere i posmatrao ih odvojeno od ostalih penzionera, obeleživši ih u negativnom kontekstu neosnovanim isticanjem visine njihovih penzija. Smatra da ovakvo gledište Upravnog suda predstavlja diskriminaciju vojnih penzionera u odnosu na druge kategorije penzionera, koji su imali ista ili veća primanja.

Predlaže se da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava, poništi osporenu presudu Upravnog suda i prizna podnosiocu ustavne žalbe troškove na ime sastava ustavne žalbe, kao i naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u osporenu presudu i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

N.K. iz B, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 18. decembra 2012. godine Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje - Filijala za grad Beograd zahtev za usklađivanje penzije u procentu od 11,06%, počev od 1. januara 2008. godine, u skladu sa odredbom člana 21. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, na koju upućuje odredba člana 193. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije.

Rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Služba filijale za grad Beograd broj 181.1.5-16/2013 od 9. januara 2013. godine odbijen je kao neosnovan zahtev podnosioca ustavne žalbe za usklađivanje penzije u procentu od 11,06%, počev od 1. januara 2008. godine. Prvostepeni organ je ocenio da se usklađivanje penzija u iznosu od 11,06% za korisnike prava kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, odnosi na vanredno usklađivanje penzija za 2007. godinu i da se isto ne može primeniti na usklađivanje vojnih penzija, koje su u 2007. godini usklađene dva puta, saglasno Zakonu o Vojsci Jugoslavije. Polazeći od toga da korisnici vojnih penzija u 2007. godini nisu bili u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja u Republici Srbiji, kada je reč o usklađivanju penzija, prvostepeni organ je zaključio da nema pravnog osnova za primenu vanrednog usklađivanja vojnih penzija u iznosu od 11,06% počev od 1. januara 2008. godine.

Rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Direkcija Fonda, Beograd, broj 01-02/181.6.3 2114/13 od 28. maja 2013. godine odbijena je žalba podnosioca ustavne žalbe. U obrazloženju drugostepenog rešenja je navedeno: da je na osnovu Podataka o prosečnim godišnjim zaradama u Republici Srbiji u 2007. godini koje je objavio Republički zavod za statistiku ( „Službeni glasnik RS“, broj 8/08), godišnja prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Republici u 2007. godini iznosila 333.108 dinara; da je prosečna mesečna zarada bez poreza i doprinosa u 2007. godini iznosila 27.759 dinara, a da 60% od toga iznosi 16.655 dinara; da je prema podacima koje je objavio Republički zavod za statistiku u „Statističkom godišnjaku Srbije, 2008“, prosečna penzija korisnika u osiguranju zaposlenih u 2007. godini iznosila 14.996 dinara, odnosno da je bila na nivou 54,02% od prosečne zarade bez poreza i doprinosa; da bi se prosečna penzija dovela na nivo prosečne zarade bez poreza i doprinosa za 2007. godinu, bilo je potrebno prosečnu penziju od 14.996 dinara povećati za 11,06% i tako dobiti iznos od 16.655 dinara; da je usklađivanje penzija korisnika vojnih penzija u 2007. godini vršeno dva puta, saglasno odredbi člana 261. Zakona o Vojsci Jugoslavije; da je Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje 1. januara 2012. godine, na osnovu člana 79. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, od Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika, preuzeo poslove ostvarivanja i korišćenja prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, kao i podatke o isplaćenim penzijama korisnika vojnih penzija; da je na osnovu tih podataka utvrđeno da je prosečna penzija korisnika vojnih penzija u 2007. godini iznosila 26.425 dinara i da je bila na nivou 95,20% od prosečne zarade osiguranika zaposlenih bez poreza i doprinosa. Polazeći od izloženog, drugostepeni organ je utvrdio da su prosečne vojne penzije isplaćene u 2007. godini bile veće od 60% od iznosa prosečne zarade bez poreza i doprinosa u 2007. godini u Republici, zbog čega korisnici vojnih penzija ne ispunjavaju uslove za vanredno usklađivanje penzija, propisane odredbom člana 75. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, a u vezi sa članom 193. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije.

Upravni sud je, na sednici održanoj 25. septembra 2013. godine, doneo osporenu presudu U. 10614/13, kojom je odbio kao neosnovanu tužbu tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi poništaja navedenog drugostepenog rešenja. Upravni sud je najpre našao da je pravilan zaključak tuženog organa da se na korisnike vojnih penzija ne odnosi vanredno usklađivanje penzija, koje je izvršeno za korisnike penzija kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, u visini od 11,06%, na osnovu rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje 01 broj 181-431/08 od 25. januara 2008. godine o vanrednom usklađivanju penzija, vrednosti opšteg boda i novčanih naknada, a u skladu sa članom 75. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Upravni sud je potom ocenio da je pravilno odlučio tuženi organ kada je našao da tužilac ne ispunjava uslove za vanredno usklađivanje penzije, jer je matematičkim obračunom utvrđeno da je prosečan iznos vojne penzije isplaćene u 2007. godini bio veći od 60% od iznosa prosečne zarade isplaćene u toj kalendarskoj godini. U obrazloženju osporene presude je, takođe, navedeno da je sud cenio navode tužbe, ali je našao da su oni bez uticaja na drugačiju odluku u ovoj upravnoj stvari, jer su upravni organi detaljno naveli činjenično stanje, razloge koji su bili opredeljujući pri oceni dokaza, materijalno pravo i propise na osnovu kojih su doneli odluku, uz detaljno obrazloženje zašto tužiocu ne pripada pravo na vanredno usklađivanje penzija, koje u svemu prihvata Upravni sud.

4.1. Ustavni sud je izvršio uvid u rešenje Višeg suda u Nišu Gž. 788/13 od 15. aprila 2013. godine i presudu Višeg suda u Novom Sadu Gž1. 54/13 od 22. maja 2013. godine, koji su doneti u izvršenju odluka Ustavnog suda, a na koje se podnosilac ustavne žalbe poziva, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Viši sud u Nišu je 15. aprila 2013. godine doneo rešenje Gž. 788/13, kojim je ponovljen postupak po žalbi tužioca, te su ukinute presude toga suda Gž. 898/12 od 14. maja 2012. godine i Osnovnog suda u Nišu P. 8300/11 od 1. marta 2012. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U obrazloženju drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je Odlukom Ustavnog suda Už-4756/2012 od 11. februara 2013. godine usvojena ustavna žalba podnosioca, ovde tužioca, i utvrđeno da je presudom Višeg suda u Nišu Gž. 898/12 od 14. maja 2012. godine povređeno pravo tog lica na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je Višem sudu u Nišu naloženo da u ostavljenom roku ponovi postupak po žalbi izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Nišu P. 8300/11 od 1. marta 2012. godine; da je Viši sud u Nišu povodom navedene odluke Ustavnog suda ponovo ispitao pobijanu presudu, na osnovu člana 372. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) i da je našao da tužilac u žalbi osnovano ukazuje da je prvostepena presuda zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12) Zakona o parničnom postupku, jer je nejasna i protivrečna, zbog čega se ne može ispitati. Drugostepeni sud je u potpunosti preuzimajući ocene i stavove iznete u navedenoj odluci Ustavnog suda, naložio prvostepenom sudu da u ponovnom postupku odluči o tužbenom zahtevu tužioca za naknadu štete zbog manje isplaćenih penzija, kao i da u svojoj odluci navede jasne, precizne i neprotivrečne razloge.

Viši sud u Novom Sadu je 22. maja 2013. godine doneo presudu Gž1. 54/13, kojom je ukinuta presuda tog suda Gž1. 130/11 od 16. decembra 2011. godine, usvojena žalba tužioca i preinačena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1. 7872/2010 od 23. septembra 2011. godine, tako što je obavezan tuženi Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika da tužiocu na ime naknade materijalne štete zbog manje isplaćenih mesečnih iznosa pripadajućih penzija, za period od 1. januara 2008. godine do 31. oktobra 2010. godine, isplati opredeljeni novčani iznos, sa odgovarajućom zakonskom zateznom kamatom, dok je u preostalom delu pobijana presuda ukinuta i vraćena na ponovni postupak. U obrazloženju drugostepene presude je, pored ostalog, navedeno: da je Odlukom Ustavnog suda Už-686/2012 od 31. januara 2013. godine usvojena ustavna žalba podnosioca, ovde tužioca, i utvrđeno da je presudama Osnovnog suda u Novom Sadu P1. 7872/2010 od 23. septembra 2011. godine i Višeg suda u Novom Sadu Gž1. 130/11 od 16. decembra 2011. godine povređeno pravo tog lica na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je Višem sudu u Novom Sadu naloženo da u ostavljenom roku ponovi postupak po žalbi izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Novom Sadu P1. 7872/2010 od 23. septembra 2011. godine; da je Viši sud u Novom Sadu povodom navedene odluke Ustavnog suda ponovo ispitao pobijanu presudu i našao da je prvostepena presuda u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev, kojim je tražena naknada štete na ime razlike između isplaćenih i pripadajućih iznosa penzija, doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava . Drugostepeni sud je i u ovom predmetu preuzeo ocene i stavove iznete u navedenoj odluci Ustavnog suda.

4.2. Ustavni sud je izvršio uvid i u presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 1284/13 od 27. juna 2013. godine i Višeg suda u Pirotu Gž. 57/13 od 5. avgusta 2013. godine, na koje se takođe poziva podnosilac ustavne žalbe, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Apelacioni sud u Nišu je 27. juna 2013. godine doneo presudu Gž. 1284/13, kojom je odbio kao neosnovanu žalbu tuženog Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika - Filijala u Vranju i potvrdio presudu Osnovnog suda u Vranju P. 4178/12 od 20. marta 2012. godine, kojom je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da mu isplati opredeljeni novčani iznos na ime naknade materijalne štete zbog manje isplaćenih mesečnih iznosa pripadajuće penzije, u periodu od 1. januara 2008. godine do 30. novembra 2010. godine, sa odgovarajućom zakonskom zateznom kamatom. Drugostepeni sud se u obrazloženju presude nije izričito pozvao na odluke Ustavnog suda Už-2666/2011 od 23. maja 2012. godine i Už-5287/2011 od 5. decembra 2012. godine, ali je, u potpunosti preuzevši stavove i ocene iz tih odluka, našao da je pravilno prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je usvojio tužbeni zahtev.

Viši sud u Pirotu je 5. avgusta 2013. godine doneo presudu Gž. 57/13, kojom je preinačio presudu Osnovnog suda u Pirotu P. 2931/10 od 27. septembra 2012. godine, u stavu prvom i trećem izreke, tako što je obavezan tuženi Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih da tužiocu isplati opredeljeni novčani iznos na ime naknade materijalne štete zbog manje isplaćenih iznosa penzija, u periodu od 1. januara 2008. godine do 31. decembra 2010. godine, sa odgovarajućom zakonskom zateznom kamatom. Drugostepeni sud je ocenio da je zaključak prvostepenog suda da se vanredno usklađivanje penzija u iznosu od 11,06% ne može primeniti na korisnike vojnih penzija, zasnovan na pogrešnoj primeni materijalnog prava. S obzirom na to da se na korisnike vojnih penzija počev od 1. januara 2008. godine primenjuju odredbe Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koje se odnose na usklađivanje penzija, drugostepeni sud je našao da se i vanredno usklađivanje penzija za 2007. godinu u iznosu od 11,06% primenjuje na ovu kategoriju osiguranika.

5. Ustavni sud smatra da je na ovom mestu neophodno ukazati na ocene i stavove koje je zauzeo u dosadašnjoj praksi u postupcima po ustavnim žalbama podnetim protiv pravnosnažnih presuda nadležnog suda u upravnom sporu i nadležnog parničnog suda, koje su donete po zahtevima vojnih osiguranika za vanredno usklađivanje penzija.

Odlukom Ustavnog suda Už-2666/2011 od 23. maja 2012. godine, sa kojom je u vreme donošenja osporene presude Upravni sud bio upoznat, usvojena je ustavna žalba R.Ž. iz B. i utvrđeno da je presudom Upravnog suda U. 22662/10 od 21. aprila 2011. godine povređeno pravo tog lica na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. U ovoj odluci Ustavni sud je izrazio sledeće pravno stanovište: „da se penzije vojnih osiguranika od 1. januara 2008. godine usklađuju po dinamici i na način utvrđen zakonom kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje, te da je Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju jedini opšti akt na osnovu koga se tim korisnicima mogu vršiti usklađivanja penzije, pa i predmetno vanredno usklađivanje od 11,06%. Pored toga, je ocenjeno da akt o usklađivanju penzija, koji donosi nadležni organ organizacije u kojoj se ostvaruju prava iz penzijskog osiguranja, po svojoj prirodi nije opšti akt, već akt tehničko-sprovedbenog karaktera donet u postupku izvršavanja zakonom utvrđenih obaveza Fonda. Njime se ne uređuju prava i obaveze osiguranika, već se, saglasno načinu i metodu utvrđenom zakonom, određuju konkretni procenti usklađivanja penzija, na osnovu zvaničnih statističkih podataka“.

Odlukom Ustavnog suda Už-5287/2011 od 5. decembra 2012. godine usvojena je ustavna žalba R.M. iz N. i utvrđeno da je presudom Višeg suda u Beogradu Gž. 2692/11 od 22. septembra 2011. godine povređeno pravo tog lica na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. U toj odluci Ustavni sud je izrazio sledeće pravno stanovište: „penzije vojnih osiguranika od 1. januara 2008. godine usklađuju se po dinamici i na način utvrđen zakonom kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje, kako je to propisano članom 193. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije. Odredbama člana 73. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 2005. godine, izuzetno od člana 21. tog zakona, predviđeno je vanredno usklađivanje penzija za 2006, 2007. i 2008. godinu, od 1. januara tekuće godine, pod uslovima, na način i u visini propisanoj članom 75. stav 1. istog zakona. Stoga je Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje doneo rešenje kojim je izvršeno vanredno usklađivanje penzija u 2008. godini. Penzije i druga primanja vojnih osiguranika su morala biti usklađena po istoj dinamici, i to po službenoj dužnosti, a pojedinačna rešenja o usklađivanju penzija i drugih primanja moraju biti doneta samo ukoliko vojni osiguranik to zahteva. Dakle, izdavanje pojedinačnog rešenja o usklađivanju penzije nije preduslov za isplatu usklađene penzije, jer se usklađivanje vrši po službenoj dužnosti“.

6. Odredbama Ustava, na čiju se povredu ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu bez diskriminacije, da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. st. 1, 2. i 3.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, te da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.); da se penzijsko osiguranje uređuje zakonom i da se Republika Srbija stara o ekonomskoj sigurnosti penzionera (član 70.).

Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su i odredbe sledećih zakona:

Odredbama člana 261. Zakona o Vojsci Jugoslavije („Službeni list SRJ“, br. 43/94, 28/96, 44/99, 74/99, 3/02 i 37/02 i „Službeni list SCG“, br. 7/05 i 44/05) bilo je određeno da se penzije usklađuju u odnosu na plate profesionalnih vojnika i da propise o usklađivanju penzija na osnovu ovog člana donosi savezni ministar za odbranu. Navedene zakonske odredbe prestale su da važe na osnovu o dredbe člana 197. stav 2. Zakona o Vojsci Srbije, koji je stupio na snagu 1. januara 2008. godine.

Odredbom člana 193. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 116/07, 88/09 i 101/10) propisano je da se usklađivanje iznosa penzija vojnih osiguranika ostvarenih do dana stupanja na snagu ovog zakona, kao i penzija ostvarenih po stupanju ovog zakona na snagu, vrši po dinamici i na način utvrđen zakonom kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje.

Odredbom člana 21. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, broj 85/05) izmenjen je član 80. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, kojim je uređen način usklađivanja penzija, pa je određeno da se penzija od 1. aprila i 1. oktobra tekuće godine usklađuje, na osnovu statističkih podataka, sa kretanjem troškova života na teritoriji Republike u prethodnih šest meseci. Odredbama člana 73. navedenog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju predviđeno je da se za 2006, 2007, i 2008. godinu penzije, izuzetno od člana 21. tog zakona, usklađuju sa procentom rasta troškova života i procentom rasta, odnosno pada zarade. Saglasno odredbi člana 75. stav 1. istog zakona, ukoliko prosečan iznos penzije korisnika u osiguranju zaposlenih isplaćene za prethodnu godinu iznosi manje od 60% od iznosa prosečne zarade bez poreza i doprinosa zaposlenih na teritoriji Republike u prethodnoj godini, penzije će se vanredno uskladiti od 1. januara tekuće godine, za procenat kojim se obezbeđuje da se iznos prosečne penzije za prethodnu godinu korisnika u osiguranju zaposlenih dovede na nivo od 60% prosečne zarade bez poreza i doprinosa isplaćenih u prethodnoj godini. Prema stavu 2. tog člana zakona, ovo vanredno usklađivanje može se primenjivati najduže tri godine od dana početka primene ovog zakona.

Rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje 01 broj 181-431/08 od 25. januara 2008. godine izvršeno je vanredno usklađivanje penzija, vrednosti opšteg boda i novčanih naknada od januara 2008. godine i određeno, pored ostalog, da se penzije usklađuju za 11,06%, a da će se isplata usklađene penzije i novčanih naknada po ovom rešenju vršiti od 1. januara 2008. godine.

7. Razmatrajući osnovanost navoda ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i člana 6. stav 1. Evropske konvencije, Ustavni sud je konstatovao da je odredba člana 6. stav 1. Evropske konvencije suštinski istovetna odredbi člana 32. stav 1. Ustava, te da Sud ocenu navoda o povredi prava na pravično suđenje vrši u odnosu na član 32. stav 1. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava zasniva na tvrdnji da je Upravni sud u osporenoj presudi „zaobišao“ izričitu zakonsku odredbu i opšteobavezujuće pravne stavove Ustavnog suda izražene u Odluci Už-2666/2011 od 23. maja 2012. godine, prema kojima se položaj vojnih penzionera počev od 1. januara 2008. godine ne može razlikovati od položaja ostalih korisnika penzija, kada je reč o svim usklađivanjima penzija.

Ocenjujući ove navode ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, ovaj sud je imao u vidu da se ustavna garancija navedenog prava, pored ostalog, sastoji u tome da odluka suda o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom relevantnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u protivnom moglo smatrati da je proizvod proizvoljnog i pravno neutemeljenog stanovišta postupajućeg suda.

Ustavni sud konstatuje da su prvostepeni i drugostepeni upravni organi u obrazloženjima svojih odluka naveli različite razloge zbog kojih su našli da se podnosiocu ustavne žalbe ne može priznati pravo na vanredno usklađivanje penzija u visini od 11,06%, počev od 1. januara 2008. godine. Naime, prvostepeni organ je odbio kao neosnovan zahtev podnosioca za vanredno usklađivanje penzije, jer je ocenio da se navedeno usklađivanje penzija odnosi na 2007. godinu i da se isto ne može primeniti na usklađivanje vojnih penzija. Sa druge strane, drugostepeni organ je odbio žalbu podnosioca jer je ocenio da korisnici vojnih penzija ne ispunjavaju zakonske uslove za vanredno usklađivanje penzija, imajući u vidu da je matematičkim obračunom utvrđeno da je prosečan iznos vojne penzije isplaćene u 2007. godini bio veći od 60% od iznosa prosečne zarade isplaćene u toj kalendarskoj godini.

Ustavni sud dalje konstatuje da je Upravni sud u osporenoj presudi u potpunosti prihvatio kao pravilne i na zakonu zasnovane razloge date u obrazloženju drugostepenog rešenja, iako se drugostepeni organ nije izričito izjasnio o neprihvatljivosti razloga koji se navode u obrazloženju prvostepenog rešenja - prema kojima nema pravnog osnova za vanredno usklađivanje vojnih penzija. Iz toga proizlazi da se Upravni sud nije ogradio od stava prvostepenog organa da se vanredno usklađivanje penzija izvršeno za 2007. godinu ne može primeniti na korisnike vojnih penzija, koji se u 2007. godini nisu nalazili u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja. U tom smislu, Ustavni sud nalazi da obrazloženje osporene presude ne sadrži dovoljno jasne i određene razloge na kojima se zasniva ocena o zakonitosti konačnog rešenja drugostepenog organa. Sa jedne strane, Upravni sud je našao „da se vanredno usklađivanje penzija koje je izvršeno za korisnike penzija kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje ne odnosi na korisnike vojnih penzija“. Sa druge strane, taj sud je ocenio da podnosilac ustavne žalbe ne ispunjava zakonske uslove za vanredno usklađivanje penzija, jer je iznos prosečne vojne penzije isplaćene u 2007. godini bio veći od 60% od iznosa prosečne zarade isplaćene u toj kalendarskoj godini. Stoga se ne može smatrati da je pravno utemeljen pristup Upravnog suda koji se najpre izjašnjava o tome da se vanredno usklađivanje penzija u visini od 11,06% ne odnosi na korisnike vojnih penzija, a potom da se upušta u ocenu ispunjenosti zakonskih uslova za vanredno usklađivanje penzija te kategorije osiguranika. Ovo pogotovo imajući u vidu da je Upravni sud ranije u nizu presuda povodom kojih je Ustavni sud usvajao ustavne žalbe, za razliku od osporene presude, stao na stanovište da su neprihvatljivi razlozi upravnih organa da nema pravnog osnova za vanredno usklađivanje vojnih penzija.

Ustavni sud ukazuje da podnosiocima ustavne žalbe mora biti jasno zašto oni u specifičnim okolnostima svog slučaja ispunjavaju ili ne ispunjavaju uslove za ostvarivanje određenog prava ili pravnog interesa, što podrazumeva dužnost upravnih organa, a posebno Upravnog suda, da navedu precizne i neprotivrečne razloge na kojima zasnivaju ocenu o postojanju pretpostavki za primenu merodavnih propisa.

Nadalje, Ustavni sud primećuje da je u delu obrazloženja osporene presude u kome se interpretiraju navodi tužbe, izostavljeno pozivanje podnosioca ustavne žalbe na stavove Ustavnog suda o spornim pravnim pitanjima koja se tiču navedenog vanrednog usklađivanja penzija, što može upućivati na zaključak da je to učinjeno sa ciljem da bi izostala ocena tog bitnog navoda tužbe. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da se Upravni sud u osporenoj presudi nije pozvao na Odluku Ustavnog suda Už-2666/2011 od 23. maja 2012. godine, niti na pravna shvatanja izražena u toj odluci, već se ograničio na iznošenje razloga paušalne prirode da ovakvi navodi tužbe nisu od uticaja na drugačiju odluku u ovoj upravnoj stvari.

Polazeći od ranije izloženih pravnih shvatanja Ustavnog suda, a ispitujući da li je novi pravni stav donosioca osporene sudske odluke obrazložen na ustavnopravno prihvatljiv način, Ustavni sud u ovom predmetu posebno naglašava da se ispunjenost zakonskih uslova za priznavanje prava na vanredno usklađivanje penzija nije mogla odvojeno ceniti u odnosu na vojne osiguranike, jer su penzije ostvarene do 1. januara 2008. godine, kao i one ostvarene posle tog datuma, morale biti usklađene na isti način, pod istim uslovima i u istoj visini kao i penzije korisnika u osiguranju zaposlenih. Stoga, činjenica da se vanredno usklađivanje penzija odnosilo na 2007. godinu u kojoj su vojni osiguranici bili u posebnom sistemu socijalnog osiguranja u okviru režima Zakona o Vojsci Jugoslavije, nije smela uticati na obavezu nadležn og Fonda da, po službenoj dužnosti, izvrši vanredno usklađivanje penzija vojnim osiguranicima u istom procentu kao i korisnicima penzija u osiguranju zaposlenih. Okolnost da prilikom određivanja konkretnog procenta vanrednog usklađivanja penzija nisu bili uzeti u obzir iznosi vojnih penzija isplaćeni u 2007. godini, nije davala osnova drugostepenom organu i Upravnom sudu da posebno cene postojanje zakonskih uslova za vanredno usklađivanje penzija samo za kategoriju vojnih osiguranika, imajući u vidu su ti korisnici penzija u pogledu prava na usklađivanje penzija počev od 1. januara 2008. godine bili uključeni u opšti sistem penzijskog i invalidskog osiguranja.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je ocenio da u predmetnom upravnom sporu koji je okončan osporenom presudom nije sprovedena adekvatna kontrola zakonitosti upravnog akta i da zauzeti pravni stav suda nije obrazložen na način koji se može smatrati ustavnopravno prihvatljivim, čime je povređeno pravo podnosioca na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - US), usvojio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Upravnog suda U. 10614/13 od 25. septembra 2013. godine, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

8. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud je imao u vidu da zahtevi pravne sigurnosti i zaštite legitimnih očekivanja učesnika u postupku ne podrazumevaju pravo na ustaljenu sudsku praksu (Evropski sud za ljudska prava, odluka u predmetu Unédic protiv Francuske, od 18. decembra 2008. godine, stav 74.). Međutim, dužnost Suda je da obezbedi da princip pravne sigurnosti bude poštovan u slučaju kada pravičnost postupka i vladavina prava iziskuju od njega da interveniše, kako bi se okončala nesigurnost stvorena protivrečnim presudama koje su doneli različiti sudovi o istom pravnom pitanju. Cilj pravne sigurnosti kojoj teži sud mora se ipak slediti, uz dužno poštovanje samostalnosti u donošenju odluka i nezavisnosti redovnih sudova (Evropski sud za ljudska prava, Nejdet Sahin i Perihan Sahin protiv Turske, 13279/05, od 20. oktobra 2011. godine, stav 84.).

Prilikom ocene navoda podnosioca o različitom postupanju Upravnog suda u osporenoj presudi i parničnih sudova u presudama koje su dostavljene kao dokazi o povredi označenog ustavnog prava, Ustavni sud je najpre našao da bi donošenje različitih odluka u istoj ili bitno sličnoj pravnoj situaciji od strane redovnih sudova u parničnom postupku i upravnih organa u upravnom postupku, odnosno suda u upravnom sporu, moglo dovesti do povrede prava na jednaku zaštitu prava pred sudovima i drugim državnim organima iz člana 36. stav 1. Ustava. (U vezi različite prakse parničnih sudova i suda u upravnom sporu videti Odluku Ustavnog suda Už-2822/2010 od 22. decembra 2010. godine.)

U tom smislu, Ustavni sud je ispitivao da li u konkretnom slučaju postoji identitet činjeničnog i pravnog stanja u upravnom sporu okončanom osporenom presudom Upravnog suda i u parnicama koje su okončane presudama nadležnih drugostepenih sudova dostavljenih uz ustavnu žalbu, te da li su sud u upravnom sporu i parnični sudovi doneli drugačije odluke o osnovanosti tužbe, odnosno tužbenih zahteva u tim predmetima.

Ustavni sud konstatuje da je pred sudovima u Republici Srbiji vođen, kao i da je u toku, veliki broj postupaka povodom zahteva vojnih osiguranika – korisnika vojnih penzija za vanredno usklađivanje penzija u visini od 11,06% počev od 1. januara 2008. godine. Pri tome se sudska zaštita vojnih penzionera može ostvariti bilo u parničnom postupku pred sudovima opšte nadležnosti po tužbenim zahtevima za naknadu materijalne štete zbog manje isplaćenih mesečnih iznosa penzija u procentu od 11,06% počev od 1. januara 2008. godine, ili, kao u konkretnom slučaju, u upravnom sporu po tužbi protiv konačnog rešenja nadležne organizacije u kojoj se ostvaruju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, kojim je odbijen zahtev za usklađivanje penzije od 11,06% počev od 1. januara 2008. godine.

Imajući u vidu da se radi o suštinski istovrsnim zahtevima korisnika vojnih penzija, Ustavni sud je zaključio da u posmatranim predmetima nesporno postoji bitno slična činjenična i pravna situacija. Pri tome, Upravni sud je u nizu presuda koje su donete nakon što je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu u predmetu Už-2666/2011, zauzeo novi pravni stav o pravu vojnih osiguranika na vanredno usklađivanje penzija, ali kojim se u pogledu ishoda upravnog spora nije odstupilo od ranije sudske prakse tog suda koja je vodila odbijanju tužbi korisnika vojnih penzija. Sa druge strane, nadležni parnični sudovi su, polazeći od ocena i stavova zauzetih u referentnim odlukama Ustavnog suda, ocenili da vojni osiguranici imaju pravo na naknadu štete zbog neizvršenog vanrednog usklađivanja penzija, što je imalo za pravnu posledicu usvajanje njihovih tužbenih zahteva.

Ustavni sud ukazuje na to da nije nadležan da kao instancioni sud preispituje zaključke i ocene nadležnih sudova u pogledu tumačenja odredaba merodavnog prava, iz čega proističe da njegova uloga nije da se bavi nedoslednostima sudske prakse i da interveniše kada jednostavno postoje protivrečne sudske odluke. Nije isključeno da dva različita suda, kao u konkretnom slučaju sud u upravnom sporu i parnični sud, ispitujući posebne predmete u okviru svojih nadležnosti, dođu do drugačijih, ali racionalnih i obrazloženih zaključaka u pogledu istog pravnog pitanja koje je pokrenuto identičnom činjeničnom situacijom. Stoga tumačenje odredaba merodavnog prava u osporenoj sudskoj odluci, koliko god se ono podnosiocu ustavne žalbe činilo nepravičnim u odnosu na tumačenja koja su usvojili drugi sudovi u dostavljenim sudskim odlukama, ne mora, samo po sebi, ukazivati na povredu označenog ustavnog prava.

Međutim, iako u konkretnom slučaju osporena presuda Upravnog suda nije doneta u izvršenju odluke Ustavnog suda, Ustavni sud napominje da je Upravni sud u vreme donošenja osporene presude bio upoznat sa ocenama i stavovima Ustavnog suda o spornom pravnom pitanju vanrednog usklađivanja penzija vojnih osiguranika. Štaviše, podnosilac ustavne žalbe se u tužbi u upravnom sporu pozvao na „opšteobavezujuće pravne stavove zauzete u brojnim odlukama Ustavnog suda“, što je Upravni sud u osporenoj presudi propustio uopšte da pomene, a potom i da na adekvatan način oceni.

Polazeći od okolnosti slučaja koje su utvrđene u ovom ustavnosudskom postupku, Ustavni sud smatra da primena novog pravnog stava Upravnog suda načelno ima za posledicu nastupanje pravne nesigurnosti korisnika vojnih penzija u ostvarivanju njihovog prava na vanredno usklađivanje penzija. Ovakav zaključak Ustavnog suda se zasniva na sledećim razlozima: prvo, broj korisnika vojnih penzija koji zahtevaju i na koje se može odnositi vanredno usklađivanje penzija za 2007. godinu je veliki (u pitanju je više hiljada korisnika); drugo, do primene novog pravnog stava Upravnog suda (jul 2013. godine) došlo je u momentu kada su parnični sudovi (mart 2013. godine) već počeli da usvajaju tužbene zahteve korisnika vojnih penzija, i u slučaju kada nisu postupali i odlučivali u izvršenju odluka Ustavnog suda; treće, primena pravnog stava koji ima za posledicu odbijanje svih tužbi u upravnom sporu korisnika vojnih penzija, iako se istovrsni tužbeni zahtevi te kategorije penzionera pravnosnažno usvajaju u parničnom postupku, nesumnjivo se odražava na legitimna očekivanja korisnika vojnih penzija, kao posebno osetljive kategorije lica kojima su primanja iz penzijskog i invalidskog osiguranja često jedini izvor prihoda.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je utvrdio da su Upravni sud i parnični sudovi u identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji doneli različite odluke o osnovanosti tužbe, odnosno tužbenih zahteva i da je na taj način Upravni sud podnosioca ustavne žalbe, odbijajući njegovu tužbu, doveo u bitno različit položaj od onoga u kome su bili tužioci čiji su tužbeni zahtevi usvojeni u parničnim postupcima okončanim presudama Višeg suda u Novom Sadu Gž1. 54/13 od 22. maja 2013. godine, Apelacionog suda u Nišu Gž. 1284/13 od 27. juna 2013. godine i Višeg suda u Pirotu Gž. 57/13 od 5. avgusta 2013. godine . Iz iznetih razloga, Ustavni sud je ocenio da je osporenom presudom Upravnog suda U. 10614/13 od 25. septembra 2013. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na jednaku zaštitu prava, te je ustavnu žalbu i u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

9. Imajući u vidu prirodu učinjene povrede ustavnog prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se otklanjanje štetnih posledica podnosiocu ustavne žalbe u ovom ustavnosudskom postupku može ostvariti jedino poništavanjem presude Upravnog suda U. 10614/13 od 25. septembra 2013. godine i određivanjem da se u ponovnom postupku donese nova odluka po tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Direkcija Fonda, Beograd, broj 01-02/181.6.3 2114/13 od 28. maja 2013. godine , odlučujući kao u tački 2. izreke.

10. Imajući u vidu prethodno utvrđene povrede prava podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje i na jednaku zaštitu prava, Ustavni sud nije posebno cenio navode o povredi načela zabrane diskrimnacije iz člana 21. st. 1, 2. i 3. Ustava. Takođe, Sud nalazi da nisu navedeni konkretni činjenično i pravno utemeljeni razlozi kojima se obrazlažu povrede načela zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda iz člana 22. Ustava i prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, već se tvrdnje o njihovoj povredi obrazlažu istim navodima kao i povreda prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

11. Razmatrajući zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 45. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni posredstvom internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

12. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

13. Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 49. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio da se ova odluka objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“, imajući u vidu značaj koji ima za zaštitu Ustavom garantovanih ljudskih prava.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Povreda prava vojnog penzionera na pravično suđenje i jednaku zaštitu prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti