Odbijanje ustavne žalbe; produženje pritvora zbog opasnosti od ponavljanja dela

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu R. T. izjavljenu protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu o produženju pritvora. Sud je ocenio da je odluka o pritvoru zasnovana na ustavnopravno prihvatljivom obrazloženju o postojanju osobitih okolnosti koje ukazuju na opasnost od ponavljanja krivičnog dela.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković i sudije Gordana Ajnšpiler Popović, Tatjana Đurkić, Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Miroslav Nikolić, dr Vladan Petrov, dr Nataša Plavšić, dr Milan Škulić i dr Tijana Šurlan, u postupku po ustavnoj žalbi R. T. iz Gospođinaca kod Žablja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Suda održanoj 29. maja 2025. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba R. T. izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kpp. 37/21 od 13. maja 2021. godine i rešenja istog suda Kv. 497/21 od 21. maja 2021. godine, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. T. iz Gospođinaca kod Žablja, podneo je Ustavnom sudu 16. juna 2021. godine, preko punomoćnika B. D. P, advokata iz Novog Sada, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kpp. 37/21 od 13. maja 2021. godine i rešenja istog suda Kv. 497/21 od 21. maja 2021. godine, zbog povrede prava iz čl. 27, 31, 32. i 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je „prilikom donošenja osporenih rešenja, Viši sud u Novom Sadu obrazlagao svoju odluku smatrajući da su ovlašćeni da vrše ocenu same ličnosti osumnjičenog i njegovog ranije ponašanja, te da je to razlog i osnov da se okrivljenom produži pritvor na osnovu člana 211. stav 1. tačka 3. Zakonika o krivičnom postupku, jer postoji bojazan da će ponoviti krivično delo. Ponavljanje krivičnog dela se mora isključivo razmatrati u sklopu bojazni da bi okrivljeni mogao ponoviti krivično delo i to samo ono zbog kojeg se trenutno vodi krivični postupak“; da je „sud neosnovano i nezakonito cenio izveštaj Centra za socijalni rad u kojem je navedeno da se podnosilac pojavio kao počinilac krivičnog dela kada je bio mlađi od 14 godina i pet puta kao maloletni izvršilac krivičnih dela (što znači od 14 do 18 godina) i to zbog tri krivična dela krađe i dva krivična dela teške krađe u saizvršilaštvu, koji postupci su okončani izricanjem vaspitnih mera, a dva postupka još teku pred Višim sudom u Novom Sadu“; da u konkretnom slučaju ne postoji nijedan zakonski razlog da bi podnosilac mogao izvršiti krivično delo silovanja, te je jasno da je postupajući sud doneo rešenja protivna zakonu i Ustavu; da su „nadležni sudovi iskazali nedovoljno brižljiv odnos prema pritvoru koji kao mera ograničenja slobode ne sme biti produžavan po automatizmu – ponavljanjem u dužem vremenskom periodu istih razloga koji su poslužili kao početni osnov za njegovo određivanje“.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud utvrdi povredu označenih ustavnih prava i da poništi osporena rešenja, te da odredi otklanjanje štetnih posledica, a Odluku Ustavnog suda da objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustanovljena ustavna žalba, Ustavni sud u postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, iz dostavljene dokumentacije uz ustavnu žalbu, između ostalog, utvrdio:

- da je Više javno tužilaštvo u Novom Sadu 6. aprila 2021. godine donelo naredbu Kti. 48/21 o sprovođenju istrage protiv okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, zbog osnova sumnje da je izvršio krivično delo silovanja iz člana 178. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika;

- da je rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kpp. 37/21 od 6. aprila 2021. godine prema okrivljenom, na osnovu člana 211. stav 1. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) određen pritvor, a koji mu se računa od 5. aprila 2021. godine, kada je lišen slobode;

- da je rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kv. 342/21 od 9. aprila 2021. godine odbijena kao neosnovana žalba izjavljena protiv rešenja istog suda Kpp. 37/21 od 6. aprila 2021. godine;

- da je rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kpp.37/21 od 23. aprila 2021. godine prema podnosiocu produžen pritvor;

da je osporenim rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kpp. 37/21 od 13. maja 2021. godine uvažena molba branioca okrivljenog za ukidanje pritvora po osnovu člana 211. stav 1. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku i predlog Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu za produženje pritvora po osnovu člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika, te je rešenje Kpp. 37/21 od 23. aprila 2021. godine preinačeno tako što je otklonjena primena zakonskog osnova iz člana 211. stav 1. tačka 2) Zakonika, a pritvor je produžen po osnovu člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika;

- da je osporenim rešenjem odbijena kao neosnovana žalba branilaca osumnjičenog izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kpp. 37/21 od 13. maja 2021. godine.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu podnosilac ustavne žalbe ukazuje utvrđeno je da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost, a da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.), kao i da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca i da ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu (član 31. stav 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.).

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13,) (u daljem tekstu ZKP) propisano je: da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako postoje okolnosti koje ukazuju da će uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela ili ako osobite okolnosti ukazuju da će ometati postupak uticanjem na svedoke, saučesnike ili prikrivače (član 211. stav 1. tačka 2)); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju na to da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano ili učiniti delo kojim preti (član 211. stav 1. tačka 3)); da se pritvor u istrazi može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem sudije za prethodni postupak ili veća (član 21. stav 4.) (član 214. stav 1.); da se na osnovu rešenja sudije za prethodni postupak okrivljeni se može zadržati u pritvoru najviše tri meseca od dana lišenja slobode. Sudija za prethodni postupak dužan je da i bez predloga stranaka i branioca, po isteku svakih 30 dana ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora (član 215. stav 1.)

Odredbama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05-ispravka, 107/05-ispravka, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14, 94/16 i 35/19), propisano je da ko prinudi drugog na obljubu li sa njom izjednačen čin upotrebom sile ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo tog ili njemu bliskog lica, kazniće se zatvorom od pet do dvanaest godina (član 178. stav 1.), kao i da ako je usled dela iz st.1. i 2. ovog člana nastupila teška telesna povreda lica prema kojem je delo izvršeno ili ako je delo izvršeno od strane više lica ili na naročito svirep ili naročito ponižavajući način ili prema maloletniku ili je delo imalo za posledicu trudnoću, učinilac će se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina (član 178. stav 3.).

5. Podnosilac smatra da mu je rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kpp. 37/21 od 13. maja 2021. godine i rešenjem istog suda Kv. 497/21 od 21. maja 2021. godine povređeno pravo na slobodu i bezbednost. Pri tome, navodi da je „prilikom donošenja osporenih rešenja, Viši sud u Novom Sadu obrazlagao svoju odluku smatrajući da su ovlašćeni da vrše ocenu same ličnosti osumnjičenog i njegovog ranije ponašanja, te da je to razlog i osnov da se okrivljenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, produži pritvor na osnovu člana 211. stav 1. tačka 3. Zakonika o krivičnom postupku, jer postoji bojazan da će ponoviti krivično delo. Ponavljanje krivičnog dela se mora isključivo razmatrati u sklopu bojazni da bi okrivljeni mogao ponoviti krivično delo i to samo ono zbog kojeg se trenutno vodi krivični postupak“, kao i da je „sud neosnovano i nezakonito cenio izveštaj Centra za socijalni rad u kojem je navedeno da se podnosilac pojavio kao počinilac krivičnog dela kada je bio mlađi od 14 godina i pet puta kao maloletni izvršilac krivičnih dela (što znači od 14 do 18 godina) i to zbog tri krivična dela krađe i dva krivična dela teške krađe u saizvršilaštvu, koji postupci su okončani izricanjem vaspitnih mera, a dva postupka još teku pred Višim sudom u Novom Sadu“;

Ustavni sud, najpre, kao i u svojim ranijim odlukama, naglašava da je, sa aspekta zaštite ljudskih prava, pravo na ličnu slobodu jedno od osnovnih ljudskih prava zajemčenih Ustavom, ali da ovo pravo nije apsolutno i da pritvor predstavlja posebno osetljivu meru njegovog ograničenja.

Iz citirane odredbe člana 27. stav 1. Ustava proizlazi da je, kako za lišenje slobode, tako i za produženje pritvora, neophodno kumulativno ispunjenje sledećih uslova: da lišenje slobode, kao i produžavanje trajanja te mere, mora biti zasnovano na razlozima predviđenim zakonom; da je lišenje slobode dopušteno samo u zakonito sprovedenom postupku; da se pritvor prema nekom licu može odrediti (i produžiti) samo ukoliko postoji osnovana sumnja da je lice učinilo krivično delo.

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima produžen na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, a koja propisuje da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti. O postojanju uslova za određivanje pritvora odlučuje nadležni sud, koji je pri tome vezan opštim odredbama Zakonika o krivičnom postupku o pritvoru. Nadležni sud, u svakom pojedinom slučaju, polazeći od konkretnih činjenica, ceni kako postojanje osobitih okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni ometati postupak odnosno da će ponoviti krivično delo, tako i opravdanost određivanja mere pritvora zbog njihovog postojanja. Pravna ocena nadležnog suda o kumulativnom ispunjenju uslova za produženje pritvora podleže kontroli u žalbenom postupku i kroz periodično ispitivanje osnovanosti pritvora.

Ustavni sud je, uvidom u osporena rešenja, utvrdio da su od strane Višeg suda u Novom Sadu u osporenim rešenjima cenjena i detaljno obrazložena sva pitanja koja su u konkretnom slučaju bila bitna za odlučivanje.

Po oceni Ustavnog suda, zauzeti stav krivičnih sudova izražen kroz osporena rešenja ne može se smatrati proizvoljnim i nezakonitim postupanjem sudova, kako to proističe iz navoda ustavne žalbe, s obzirom na to da postoji osnovana sumnja da je podnosilac izvršio krivično delo silovanja iz člana 178. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

Pri tome, u obrazloženju osporenog rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kpp. 37/21 od 13. maja 2021. godine je, između ostalog, navedeno da „sudija za prethodni postupak izrečene vaspitne mere nije tretirao kao raniju osuđivanost osumnjičenog, jer na to nema pravo jer ranije izrečene vaspitne mere ne predstavljaju raniju osuđivanost osumnjičenog, ali ih je sudija za prethodni postupak uzeo kao okolnosti koje je isključivo cenio pri oceni da li postoji osnovana bojazan da bi osumnjičeni na slobodi mogao nastaviti sa vršenjem krivičnih dela. Znači, okolnost ranije izrečenih vaspitnih mera sud je cenio isključivo kroz prizmu sagledavanja ličnosti osumnjičenog isključivo u pravcu postojanja osnovane sumnje da li bi osumnjičeni, ukoliko bi se našao na slobodi, mogao ponoviti krivično delo, odnosno nastaviti sa vršenjem krivičnih dela u kratkom vremenskom periodu“.

U obrazloženju drugostepenog osporenog rešenja je izneto da je „prilikom odlučivanja, ovo veće imalo u vidu sve žalbene navode branilaca osumnjičenog, ali nalazi da su isti bez uticaja na pravilnost i zakonitost pobijanog rešenja, budući da je sudija za prethodni postupak dao argumentovane i precizne razloge za svoju odluku, koje u svemu prihvata i ovo veće i na isto upućuje žalioca. Neosnovano branioci osumnjičenog u žalbi navode da sud nije smeo da ceni Izveštaj Centra za socijalni rad kao činjenicu da su vođeni postupci prema osumnjičenom kao maloletnom licu, iz razloga što podaci sadržani u izveštaju, posebno oni o izrečenim vaspitnim merama, u pobijanom rešenju nisu tretirani i cenjeni kao ranija osuđivanost osumnjičenog nego isključivo u okviru ocene same ličnosti osumnjičenog i njegovog ranijeg ponašanja, koje svakako jeste od značaja za donošenje odluke o potrebi primene mere pritvora u konkretnom slučaju“.

Prema oceni Ustanog suda, sve napred navedeno predstavlja ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje za postojanje osobitih okolnosti koje ukazuju na opravdanu bojazan da bi puštanjem na slobodu podnosilac mogao ponoviti krivična dela, te da osnovana sumnja, kao jedan od nužnih uslova za trajanje pritvora, u konkretnom slučaju, nesumnjivo postoji.

Podnosilac ističe i da nadležni sud nije iskazao brižljiv odnos prema pritvoru, te da je pritvor produžavan automatski. Ustavni sud napominje da je pritvor prema podnosiocu određen i jednom produžen na osnovu člana 211. stav 1. tačka 2. ZKP, dok je osporenim prvostepenim rešenje, između ostalog, uvažavanjem molbe branioca podnosioca, preinačeno rešenje Kpp. 37/21 od 23. aprila 2021. godine tako što je otklonjen zakonski osnov iz člana 211. stav 1. tačka 2) ZKP, a pritvor je produžen po osnovu člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP. Ustavni sud smatra da iz navedenog nesporno proizlazi da je postupajući sud poklonio adekvatnu i dužnu pažnju konkretnom predmetu, te da je očito da pritvor nije produžavan po automatizmu, a kako to krajnje subjektivno ukazuje podnosilac.

Imajući u vidu sve napred navedeno, Ustavni sud je ocenio da su neosnovani navodi podnosioca o povredi prava iz člana 27. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu u ovom delu, odlučujući kao u prvom delu izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se tvrdnje podnosioca ustavne žalbe u vezi istaknute povrede prava iz čl. 31, 32. i člana 36. stav 1. Ustava, isključivo zasnivaju na istaknutoj povredi prava na slobodu i bezbednost. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da formalno pozivanje na povredu ili uskraćivanje pojedinih Ustavom zajemčenih prava i sloboda, a bez navođenja ustavnopravnih razloga na kojima se te tvrdnje zasnivaju, ne čini ustavnu žalbu dopuštenom.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio na osnovu člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u drugom delu izreke.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK SUDA

Snežana Marković, s.r.

Odbijanje ustavne žalbe; produženje pritvora zbog opasnosti od ponavljanja dela

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti