Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao nedopuštene

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu. Deo žalbe odnosi se na akte donete pre stupanja na snagu Ustava, što je nedopušteno. Drugi deo se tiče odluka o ponavljanju postupka, koje ne odlučuju o pravima i obavezama i stoga nisu podobne za ustavnu žalbu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragomira Stojića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 11. februara 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dragomira Stojića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Smederevu P. 721/96 od 11. januara 2002. godine, presude Okružnog suda u Smederevu Gž. 517/02 od 15. maja 2002. godine, rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 3975/02 od 9. oktobra 2002. godine, rešenja Opštinskog suda u Smederevu P. 721/96 od 28. septembra 2007. godine, rešenja Okružnog suda u Smederevu Gž. 1640/07 od 29. septembra 2008. godine, rešenja Vrhovnog suda Srbije Gž. 123/08 od 15. oktobra 2008. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 393/09 od 26. februara 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragomir Stojić iz Beograda je 2. juna 2009. godine izjavio ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Smederevu P. 721/96 od 11. januara 2002. godine, presude Okružnog suda u Smederevu Gž. 517/02 od 15. maja 2002. godine, rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 3975/02 od 9. oktobra 2002. godine, rešenja Opštinskog suda u Smederevu P. 721/96 od 28. septembra 2007. godine, rešenja Okružnog suda u Smederevu Gž. 1640/07 od 29. septembra 2008. godine, rešenja Vrhovnog suda Srbije Gž. 123/08 od 15. oktobra 2008. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 393/09 od 26. februara 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1, članom 36. i članom 58. Ustava Republike Srbije.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Prema odredbi člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Odredbom člana 113. stav 2. Zakona je propisano da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da se ustavna žalba Ustavnom sudu može izjaviti protiv pojedinačnog akta koji je donet ili radnje koja je izvršena nakon proglašenja Ustava Republike Srbije, 8. novembra 2006. godine.

3. Imajući u vidu da je ustavna žalba, između ostalog, izjavljena i protiv akata koji su doneti pre stupanja na snagu Ustava i to - presude Opštinskog suda u Smederevu P. 721/96 od 11. januara 2002. godine, presude Okružnog suda u Smederevu Gž. 517/02 od 15. maja 2002. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 3975/02 od 9. oktobra 2002. godine, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

4. U vezi dela ustavne žalbe koja je izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Smederevu P. 721/96 od 28. septembra 2007. godine, rešenja Okružnog suda u Smederevu Gž. 1640/07 od 29. septembra 2008. godine, rešenja Vrhovnog suda Srbije Gž. 123/08 od 15. oktobra 2008. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 393/09 od 26. februara 2009. godine, Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio da je navedenim rešenjima odlučivano o predlogu podnosioca ustavne žalbe za ponavljanje postupka, kao i o redovnim i vanrednim pravnim lekovima izjavljenim u postupku povodom tog predloga.

Na osnovu izloženog, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe osporava pojedinačne akte koji su doneti u postupku po njegovom predlogu za ponavljanje postupka. Imajući u vidu da osporenim rešenjima nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, već samo o tome da li su ispunjeni procesni uslovi za ponavljanje pravnosnažno okončanog parničnog postupka, te da stoga ti akti nisu podobni da dovedu do povrede Ustavom zajemčenih prava, Ustavni sud je i u ovom delu ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

5. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao nedopuštene

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti