Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu podnetu protiv presude Apelacionog suda u imovinskom sporu. Sud je utvrdio da navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava, u vezi sa pravnom sudbinom pomoćnog objekta kao pripatka glavne stvari, ne predstavljaju ustavnopravne razloge za povredu prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-841/2011
07.04.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Cvete Nikolić iz Valjeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj dana 7. aprila 2011. godine doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Cvete Nikolić izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 4446/10 od 1. decembra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Cveta Nikolić iz Valjeva izjavila je, preko punomoćnika Dragana Terzića advokata iz Valjeva, 21. februara 2011. godine ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 4446/10 od 1. decembra 2010. godine, zbog povrede prava na imovinu zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije i povrede načela ravnopravnosti svih oblika svojine utvrđenog odredbom člana 86. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je osporenom presudom povređeno "pravo na privatnu svojinu koju je podnosilac žalbe stekla na zakonom dozvoljen način", "te joj je odlukom Apelacionog suda onemogućeno da to svoje pravo konvalidira, suprotno čl. 86. Ustava".

Ustavna žalba, protivno odredbi člana 85. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ne sadrži zahtev o kome Ustavni sud treba da odluči, ali se na osnovu sadržine ustavne žalbe može zaključiti da podnositeljka predlaže da Ustavani sud utvrdi da su joj osporenom presudom povređena označena ustavna prava i da osporenu presudu poništi.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u toku postupka odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da je po tužbi podnositeljke ustavne žalbe pred Opštinskim sudom u Valjevu pod brojem P. 1610/06 vođen parnični postupak protiv tuženih Republike Srbije, Opštine Valjevo i Medicinskog centra Valjevo; da je prvostepenom presudom Opštinskog suda u Valjevu P. 1610/06 od 9. septembra 2008. godine usvojen tužbeni zahtev podnositeljke tako što je utvrđeno da je podnositeljka titular prava svojine na letnjoj kuhinji u Karađorđevoj ulici, kućni broj 47, sagrađenoj na k. p. broj 548/1, KO Valjevo i pripadajućeg prava korišćenja na na k. p. broj 548/1 KO Valjevo; da je osporena presuda doneta po žalbi tuženih protiv navedene presude Opštinskog suda u Valjevu; da je osporenom presudom preinačena prvostepena presuda Opštinskog suda u Valjevu tako što je tužbeni zahtev odbijen; da je predmetna presuda Opštinskog suda u Valjevu preinačena zbog pogrešne primene materijalnog prava, tj. zbog toga što se u konkretnom slučaju radi o pomoćnom objektu, a po pravnom stanovištu iznetom u osporenoj presudi "ovi objekti se smatraju pripatkom stambene zgrade ili pripatkom stana, pa u pravnom prometu dele sudbinu glavne stvari", zbog čega se "učesniku sticanja ne može priznati posebno pravo svojine ukoliko nema pravo svojine na glavnoj stvari".

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, dok se odredbom člana 86. stav 1. Ustave jemči privatna, zadružna i javna svojina i utvrđuje da svi oblici svojine imaju jednaku pravnu zaštitu.

Odredbom člana 380. tačka 4) Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" br. 125/04 i 111/09) propisano je da će drugostepeni sud preinačiti prvostepenu presudu ako smatra da je činjenično stanje u prvostepenoj presudi pravilno utvrđeno, ali da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo.

Odredbom člana 9. stav 1. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa ("Službeni list SFRJ", br. 6/80 i 36/90 i "Službeni list SRJ", broj 29/96 i "Službeni glasnik RS", broj 115/05) propisano je da fizička i pravna lica mogu imati pravo svojine na stambenim zgradama, stanovima, poslovnim zgradama, poslovnim prostorijama i drugim nepokretnostima. Odredbom člana 21. tog zakona propisano je da se pravo svojine po samom zakonu stiče stvaranjem nove stvari, spajanjem, mešanjem, građenjem na tuđem zemljištu, odvajanjem plodova, održajem, sticanjem od nevlasnika, okupacijom i u drugim slučajevima određenim zakonom.

5. Po oceni Ustavnog suda podnositeljka u ustavnoj žalbi ne navodi ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na povredu prava na imovinu već izražava svoje subjektivno nezadovoljstvo osporenom presudom koje se svodi na osporavanje pravilnosti primene materijalnog prava. Ustavni sud ukazuje da su apelacioni sudovi kompetentni da cene pravilnost primene materijalnog prava od strane nižestepenih sudova, dok je Ustavni sud nadležan da, u granicama navoda ustavne žalbe, ispita da li je način na koji su redovni sudovi primenili objektivno pravo doveo do povrede nekog Ustavom zajemčenog subjektivnog prava.

Ustavni sud je, ne upuštajući se u ocenu da li je pravni stav Apelacionog suda u Beogradu iznet u osporenoj presudi i citiran u tački 3. ovog rešenja pravilan sa stanovišta Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, ocenio da je taj pravni stav prihvatljiv sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava.

Kako Ustavni sud nije nadležan da u postupku po ustavnoj žalbi, umesto i nakon redovnih sudova ocenjuje pravilnost primene materijalnog prava, a samo formalno pozivanje na povredu Ustavom zajemčenog prava ne čini ustavnu žalbu automatski dopuštenom, te navodi podnositeljke o tome da joj je povređeno ustavno pravo nisu prihvatljivi.

Ustavni sud konstatuje da rešavanje imovinskih sporova pred sudovima u parničnom postupku nužno ima za posledicu donošenje nepovoljene odluke za jednu od stranaka u sporu. Međutim, činjenica da je jedna stranka u imovinskoj parnici neizbežno neuspešna, sama po sebi nije dovoljna da bi se utvrdila povreda njenog Ustavom zajemčenog prava na imovinu. U parničnim postupcima o imovinskim sporovima, kao što je to slučaj u postupku koji je prethodio izjavljivanju ove ustavne žalbe, povreda prava na imovinu prvenstveno treba da bude sagledana u odnosu na procesne garancije iz člana 32. stav 1. Ustava. Imajući u vidu da podnositeljka nije ni iznela tvrdnju da joj je povređeno pravo na pravično suđenje, u konkretnom slučaju ne postoje ni ustavnopravni razlozi koji bi bili osnov za tvrdnju da joj je povređeno pravo na imovinu.

U pogledu navoda ustavne žalbe da je povređena ravnopravnost svih oblika svojine, Ustavni sud konstatuje da nema nikakvih osnova za tvrdnje da je donosilac osporenog pojedinačnog akta na bilo koji način favorizovao javnu svojinu u odnosu na privatnu svojinu podnositeljke ustavne žalbe.

Kako podnositeljka ustavne žalbe ne navodi ustavnopravne razloge za povredu označenog ustavnog prava, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu, salgasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

6. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

 

Slični dokumenti

• Už 12438/2021: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 7813/2020: Odluka Ustavnog suda o sticanju susvojine održajem na idealnom delu nepokretnosti
• Už 4183/2017: Odbijanje ustavne žalbe zbog neosnovanosti i odbacivanje zbog neispunjenosti pretpostavki
• Už 4411/2010: Odbacivanje ustavne žalbe u sporu o utvrđivanju udela u bračnoj tekovini
• Už 2770/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u imovinskom sporu
• Už 385/2011: Odbacivanje ustavne žalbe zbog nedostatka ustavnopravnih razloga za povredu prava
• Už 3190/2011: Odbacivanje ustavne žalbe u sporu za utvrđivanje prava svojine održajem