Ustavna žalba zbog neizvršenja sudske odluke i povrede prava na imovinu

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne sudske odluke protiv preduzeća u pretežnom državnom vlasništvu. Podnositeljki je utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete na teret budžetskih sredstava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. N . iz Lesko vca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republik e Srbije, na sednici Veća održanoj 2. marta 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. N . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vod i pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 1832/11 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne š tete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Leskovcu I. 7234/10 od 4. maja 2010. godine, umanjenog za iznos koji je po tom osnovu eventualno već isplaćen. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. N . iz Leskovca izjavila je Ustavnom sudu, 11. aprila 201 4. godine, preko punomoćnika D. M, advokata iz Lesko vca, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1.Ustava Republike Srbije u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 7234/10. Podnositeljka je takođe istak la i zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete u visini iznosa utvrđenih rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu I. 7234/10 od 4. maja 2010. godine i zahtev za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Predmet je u upisniku Ustavnog suda bio zaveden pod brojem Už-3299/2014.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Višeg suda u Leskovcu R4 I. 10/15 od 3. marta 201 5. godine usvojen je zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, ovde podnositeljke ustavne žalbe, i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 1832/11 podnositeljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Po dostavljanju Ustavnom sudu, predmet je dobio novi broj Už-8411/2016.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka ustavne žalbe, u svojstvu izvršne poverilje, podnela je 29. aprila 2010. godine Osnovnom sudu u Leskovcu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika – „H.“ A. D, Leskovac , radi isplate zarade.

Rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu I. 7234/10 od 4. maja 2010. godine određeno je predloženo izvršenje.

Rešenjem Višeg suda u Leskovcu R4. I. 10/15 od 3. marta 2015. godine usvojen je zahtev predlagača S. N . iz Leskovca i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 1832/11 povređeno pravo podnosioca zahteva na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1 . Ustava, kao i pravo p odnosioca na primerenu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Analizirajući navode ustavne žalbe kojima je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Leskovcu predmetu I. 1832/11 , Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, 29. januara 2013. godine, doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog suda.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa sudskom praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanje utvrđeno odlukom suda u korist podnosi teljke ustavne žalbe, a protiv izvršnog dužnika – „H.“ A. D , Leskovac, koji je u pretežn om državn om vlasništvu, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosi teljke na mirno uživanje imovine zajemčeno g odredbom člana 58. Ustava ( videti, pored drugih, Odlu ku Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Leskovcu I. 7234/10 od 4. maja 2010. godine, umanjenog za iznos koji je po tom osnovu eventualno već isplaćen. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. U pogledu zahteva za naknadu nematerijalne štete Ustavni sud, najpre, ukazuje da se kao vid pravičnog zadovoljenja zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku može utvrditi pravo na naknadu nematerijalne štete, koja predstavlja satisfakciju zbog stanja nesigurnosti i neizvesnosti u kome se podnosilac nalazio u dužem periodu u pogledu svojih građanskih prava i obaveza. Pored toga, Ustavni sud konstatuje da je rešenjem Višeg suda u Leskovcu R4 I. 10/15 od 3. marta 2015. godine podnositeljki utvrđeno pravo na primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, sa obrazloženjem da se dosuđivanjem primerene naknade pruža satisfakcija i zadovoljenje predlagaču zbog njegovog trpljenja i neizvesnosti kojoj je bio izložen zbog trajanja postupka koji je prevazišao razumni rok, a pri određivanju njene visine vodi se računa o značaju povređenog prava, dužini trajanja postupka, ali i objektivnim ekonomskim okolnostima u Republici Srbiji, na teret čijih budžetskih sredstava treba da bude isplaćena naknada. Osim toga, svrha postupka za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku nije prevashodno ostvarenje novčane naknade, nego ubrzanje i okončanje postupka koji je u toku. S obzirom na izneto, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Što se tiče zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu advokatskih troškova nastalih pokretanjem postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema osnova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti , pored drugih, Odluku Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine).

8. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („ Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

Slični dokumenti

• Už 9727/2016: Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja presude protiv društvenog preduzeća
• Už 4546/2016: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presude
• Už 8396/2016: Utvrđena povreda prava na imovinu zbog neizvršenja potraživanja prema dužniku
• Už 7336/2017: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke
• Už 5636/2015: Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja presude prema privatizovanom društvenom preduzeću
• Už 8395/2016: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presude
• Už 3694/2012: Povreda prava na suđenje u razumnom roku i imovinu zbog neaktivnosti izvršnog suda