Nerazumno trajanje radnog spora policijskog službenika u Kraljevu

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio da je M. D. povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u sedmogodišnjem postupku radi isplate zarada. Sud je dosudio naknadu nematerijalne štete od 600 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8415/2021
23.10.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Miroslav Nikolić, dr Vladan Petrov, dr Nataša Plavšić i Tatjana Đurkić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. D. iz Gornjeg Suvog Dola kod Kosovske Mitrovice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. oktobra 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. D. i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kraljevu u predmetu P1. 179/14 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo M. D. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. D. iz Gornjeg Suvog Dola, kod Kosovske Mitrovice, podneo je 16. juna 2021. godine, preko punomoćnika Z. J, advokata iz Novog Pazara, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 2527/20 od 22. aprila 2021. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. stav 3, Ustava, prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, kao i povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kraljevu u predmetu P1. 179/14.

U ustavnoj žalbi podnosilac, koji je u navedenoj parnici vođenoj radi isplate primanja iz radnog odnosa imao svojstvo tužioca, a koja je okončana odbijanjem njihovog tužbenog zahteva, iznosi svoje viđenje činjenica, osporavajući utvrđeno činjenično stanje, a posebno ocenu dokaza, kao i pravilnu primenu materijalnog prava kod donošenja osporene presude, kojom je potvrđena prvostepena presuda. Podnosilac ističe da je u „desetinama“ sporova po istom zahtevu Prvi osnovni sud u Beogradu, kao i Osnovni sud u Nišu, usvajao tužbene zahteve drugih tužilaca, pozivajući se u ustavnoj žalbi na presudu Osnovnog suda u Nišu P1. 1390/14 od 9. septembra 2016. godine. Navodi da je u predmetnom postupku tužbu podneo 14. februara 2014. godine, a da je sudovima trebalo sedam godina da odluče o njegovom tužbenom zahtevu, iako se radilo o radnom sporu, koji je po svojoj prirodi hitan, zbog čega ističe povredu prava na suđenje u razumnom roku. Ukazuje na postupanje sudova i ponašanje suprotne strane kao jedine uzroke dugom trajanju postupka. Od Ustavnog suda je traženo da poništi osporenu presudu, utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku i pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete i da mu se nadoknade troškovi sastava ustavne žalbe.

Imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da je podnosilac, nezadovoljan osporenom presudom čiji poništaj je tražio u zahtevu ustavne žalbe, u suštini istakao, pored povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku, te povrede prava na imovinu, i povredu prava na pravnu sigurnost, kao elementa prava na pravično suđenje, zajemčenog, takođe, odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, nakon izvršenog uvida u spise predmeta Osnovnog u Kraljevu u predmetu P1. 179/14, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 14. februara 2014. godine podneo tužbu Osnovnom sudu u Kraljevu protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo unutrašnjih poslova – Policijska uprava u Kosovskoj Mitrovici, sa sedištem u Kraljevu, radi isplate. Povodom ove tužbe formiran je predmet P1. 179/14. Tužena je dostavila odgovor na tužbu 11. marta 2014. godine i istakla prigovor mesne nenadležnosti suda.

Rešenjem Osnovnog suda u Kraljevu P1. 179/141 od 20. marta 2014. godine odbijen je kao neosnovan prigovor mesne nenadležnosti toga suda.

Do zaključenja glavne rasprave 26. maja 2020. godine, je zakazano 27 ročišta za glavnu raspravu, od kojih je održano 13. U ovom delu postupka je saslušan tužilac u svojstvu stranke dva puta, sprovedeno je ekonomsko – finansijsko veštačenje (dostavljen osnovni nalaz i mišljenje veštaka, te dva izjašnjenja veštaka po primedbama stranka), zatim je sprovedeno i dopunsko veštačenje i dostavljeni dopunski nalazi istog veštaka, te saslušan veštak i jedan svedok i pribavljena je brojna pisana dokumentacija. Razlozi za neodržavanje 14 ročišta su bili: dva puta štrajk advokata; izostanak urednog poziva za zastupnika tužene; nalaz veštaka je strankama neposredno pred ročište uručen, što je zahtevalo ostavljanje roka za izjašnjenje stranka; spisi su se nalazili kod veštaka; tuženi četiri puta nije postupao po nalogu suda za dostavljanje dokumentacije ili je dostavljao nepotpunu dokumentaciju; dva puta na predlog punomoćnika tužioca zbog lošeg zdravstvenog stanja (potkrepljen medicinskom dokumentacijom); nestanak struje u sudu; nije pristupio veštak radi saslušanja iako je bio uredno pozvan i proglašenje vanrednog stanja u Republici Srbiji.

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu P1. 179/14 od 20. maja 2020. godine odbijen je u celosti tužbeni zahtev tužioca, a kojim je tražio da se obaveže tužena da mu isplati na ime razlike u plati za noćni rad u određenom periodu određene iznose, kao u izreci, sa zakonskom zateznom kamatom; da se obaveže tužena da na njegovo ime uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Fondu, te da mu na ime troškova prevoza na rad i povratka sa rada u određenom periodu isplati određene iznose, kao u izreci, sa zakonskom zateznom kamatom. Istom presudom određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka Protiv navedene presude žalbu je podneo 11. juna 2020. godine tužilac.

Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Gž1. 2527/20 od 22. aprila 2021. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio presudu Osnovnog suda u Kraljevu P1. 179/14 od 20. maja 2020. godine.

5. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

6. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica, Ustavni sud je, pre svega, konstatovao da je postupak čije se trajanje osporava ustavnom žalbom, od podnošenja tužbe tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe 14. februara 2014. godine Osnovnom sudu u Kraljevu, pa do njegovog okončanja 22. aprila 2021. godine, donošenjem osporene presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 2527/20, ukupno trajao nešto preko sedam godina i dva meseca.

Navedeno trajanje sudskog postupka ukazuje da on nije okončan u okviru standarda razumnog roka, koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava. Međutim, pojam razumnog trajanja postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja organa koji su vodili postupak, kao i značaja za podnosioca prava o kome se u postupku odlučuje, koji se moraju procenjivati u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima.

Analizirajući navedene kriterijume, Ustavni sud je ocenio da predmetni parnični postupak nije bio posebno složen, iako je zahtevao ekonomsko finansijsko veštačenje, kao i dopunsko veštačenje. Na teret sudu ne mogu se staviti ni četiri odložena ročišta zbog štrajka advokata (dva puta), nestanka struje i proglašenog vanrednog stanja. Dužem trajanju postupka, kako ukazuje i podnosilac u ustavnoj žalbi, u znatnoj meri je doprinelo postupanje tužene koja nije blagovremeno dostavljala traženu dokumentaciju ili je dostavljala nepotpunu, što je iziskivalo ponavljanje naloga suda, kao i višestruko traženje podataka od tuženog.

Nadalje, Ustavni sud je ocenio da je podnosilac imao interes da se predmetni parnični postupak efikasno sprovede, ali je ipak on, ponašanjem njegovog punomoćnika, u manjoj meri doprineo da postupak duže traje, time što je dva puta odloženo održavanje zakazanih ročišta na predlog punomoćnika zbog njegovog zdravstvenog sranja.

Međutim, Ustavni sud je ocenio da, prevashodno, nadležni prvostepeni sud nije preduzeo sve neophodne radnje kako bi se predmetni postupak sproveo brzo i efikasno, te da odgovornost za trajanje postupka od preko sedam godina, leži na sudu koji je postupao u prvom stepenu u ovom radnom sporu, koji je po zakonu hitan. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da je prvostepena presuda doneta tek posle preko šest godina i tri meseca, gledajući od dana podnošenja tužbe. Iako je žalbeni postupak okončan za samo deset meseci, svakako da trajanje ovog radnog spora (vođenog u dve instance) od preko sedam godina, prevazilazi granice okvira za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari u razumnom roku.

Ustavni sud je ocenio da se ne može prihvatiti da je razumno da osporeni postupak vođen pred Osnovnim sudom u Kraljevu u predmetu P1. 179/14 traje preko sedam godina, bez obzira na sve cenjene okolnosti. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), ustavnu žalbu ovom delu usvojio, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom sporu, te između ostalog i izvesnu složenost postupka, kao i određeni doprinos podnosioca. Po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac pretrpeo. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije od 5. aprila 2016. godine (broj predstavke 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15), i više kasnije donetih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja sudova.

8. U pogledu istaknute povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, po oceni Ustavnog suda, navodi podnosioca iz ustavne žalbe ne mogu se smatrati relevantnim ustavnopravnim razlozima kojima se argumentuju tvrdnje o povredi označenog prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost osporene sudske odluke.

Pritom, podnosilac zapravo, ponavljajući navode iz žalbe izjavljene protiv prvostepene presude, iskazuje svoje očigledno nezadovoljstvo osporenom odlukom drugostepenog suda, kojom je pravnosnažno odbijen njegov tužbeni zahtev u celosti. Ovo sve iz razloga što podnosilac ustavnom žalbom prevashodno ukazuju na nepravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, te ocenu dokaza što ne može biti ustavnopravni razlog za izjavljivanje ustavne žalbe. Ustavni sud smatra da je drugostepeni sud na razumljiv i ustavnopravno prihvatljiv način primenio merodavno pravo, te jasno i dovoljno obrazložio osporenu odluku.

U pogledu istaknute povrede prava na pravnu sigurnost kao elementa prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, a kako podnosilac ustavne žalbe nije dostavio dokaze da je Apelacioni sud u Kragujevce u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji donosio drugačije (različite) odluke od odluke koja se osporava ustavnom žalbom, to je Ustavni sud ocenio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge kojima bi bila potkrepljena tvrdnja o uskraćivanju povrede ovog prava.

Razmatrajući navode podnosioca da mu je donošenjem osporene presude povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ocenio da se on samo formalno pozivao na povredu označenog ustavnog prava, što ustavnu žalbu u tom delu ne čini dopuštenom.

Povodom istaknute povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, Ustavni sud konstatuje da podnosilac nije dostavio nijedan dokaz da je u postupku čije je trajanje osporeno i utvrđena mu povreda prava na suđenje u razumnom roku, došlo do povrede ovog načela, te se Sud nije upuštao u ocenu ovih navoda podnosioca.

Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu podnosioca izjavljenu protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 2527/20 od 22. aprila 2021. godine, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

9. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 3. izreke.

10. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Nerazumno trajanje radnog spora policijskog službenika u Kraljevu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti