Odluka Ustavnog suda o zahtevu za upis prava korišćenja na građevinskom zemljištu

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda kojom je odbijen zahtev za upis prava korišćenja. Podnositeljka, kao vlasnica stana, nije imala legitimno očekivanje za upis, jer nije sprovela postupak utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Jovan Ćirić , članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama J . S, M . T . i V. Đ, svih iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 1. jula 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba J. S . i utvrđuje da j e presudom Višeg suda u Leskovcu Gž rr. 675/18 od 24. januara 2019. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe iz tačke 1. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presud e Višeg suda u Leskovcu Gž rr. 675/18 od 24. januara 2019. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosit eljki ustavne žalb e eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 38/15. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuju se ustavne žalbe V. Đ . i M . T . izjavljene zbog povrede prava na imovinu , iz člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnim postupcima koji su vo đeni pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetima P1. 4328/04, P1. 2086/07, P1. 1623/07 i P1. 1869/10 i u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 38/15.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. Đ . i M . T, obojica iz Leskovca, su 13. jula i 19. septembra 2018. godine, preko punomoćnika J. M, advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu podneli ustavne žalbe zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnim postupcima koji su vođen i pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetima P1. 4328/04, P1. 2086/07, P1. 1623/07 i P1. 1869/10 i u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 38/15.

Podnosioci ustavnih žalbi ističu da imaju potraživanje neisplaćenih zarada prema dužniku H. „N .“ a.d. Leskovac nad kojim je u međuvremenu otvoren stečajni postupak koji još uvek nije okončan.

Podnositeljka J . S . iz Leskovca je 27. februara 2019. godine, preko istog punomoćnika , podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 980/18 od 18. oktobra 2018. godine i presude Višeg suda u Leskovcu Gž. rr. 675/18 od 24. januara 2019. godine zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije kao i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih slobod a. Kako se član 6. stav 1. Evropske konvencije sadržinski ne razlikuje od člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je povredu navedenog člana cenio u odnosu na označenu ustavnu žalbu.

Ustavnom žalbom se osporava prvostepena i drugostepena presuda koje su donete u parničnom postupku vođenom po tužbi podnositeljke za isplatu novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, a koja je protiv Republike Srbije podneta u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15). Osporenim presudama delimično je usvojen tužbeni zahtev podnositeljke i pravnosnažno je obavezana tužena da podnositeljki, na ime novčanog obeštećenja zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 38/15 isplati novčani iznos od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do konačne isplate, dok je za preostali novčani iznos do traženih 1500 evra tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela da je postupanje prvostepenog i drugostepenog suda koji su osporenim presudama podnositeljki na ime novčanog obeštećenja dosudili iznos od 400 evra suprotno praksi Evropskog suda za ljudska prava koji delotvornost pravnog sredstva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ceni i sa aspekta dosuđene visine naknade nematerijalne štete. U prilog tome podnosi teljka navod i primere iz prakse Evropskog suda za ljudska prava, na osnovu kojih smatra da je sud trebalo da joj dosudi višu novčanu naknadu.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Iz odredbe člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su pre njenog podnošenja iskorišćena propisana pravna sredstva za zaštitu prava podnosioca ustavne žalbe.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavne žalbe i priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavnih žalbi su bili zaposleni u H. „N .“ a.d. Leskovac.

Rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 38/15 od 22. decembra 2015. godine otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom H. „N .“ a.d. Leskovac, u kome su podnosioci prijavili svoja potraživanja.

U vezi sa ustavnom žalbom podnositeljke J . S, utvrđeno je sledeće:

Podnositeljka je podnela Privrednom sudu u Leskovcu prigovor radi ubrzavanja stečajnog postupka koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 38/15.

Rešenjem Privrednog suda u Leskovcu R4. St. 2322/18 od 20. jula 2018 godine usvojen je prigovor predlagača, ovde podnositeljke ustavne žalbe, utvrđeno je da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 38/15 i naloženo je stečajnom sudiji da preduzme sve neophodne mere radi okončanja predmetnog stečajnog postupka.

Zatim je podnositeljka Osnovnom sudu u Leskovcu podnela tužbu protiv Republike Srbije – Privrednog suda u Leskovcu, radi novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku.

Osporenom presudom Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 980/18 od 18. oktobra 2018. godine podnositeljki ustavne žalbe je dosuđen novčani iznos od 400 evra na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu . Odlučujući po izjavljenoj žalbi tužilje, Viši sud u Leskovcu je doneo osporenu presudu Gž. rr. 675/18 od 24. januara 2019. godine kojom je odbio kao neosnovanu žalbu tužilje i potvrdio presudu Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 980/18 od 18. oktobra 2018. godine.

4. Odlučujući o ustavnoj žalbi podnositeljke J . S . izjavljenoj protiv osporenih presuda Osnovnog suda u Leskovcu i Višeg suda u Leskovcu zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da se navodi podnositeljke o učinjenoj povredi označenog ustavnog prava zasnivaju na tome da je visina novčanog obeštećenja koja joj je dosuđena zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna.

U vezi osnovanosti ovih navoda i tvrdnji podnositeljke, a koji se odnose na osporene presude, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine, a koji se primenjuju u konkretnom slučaju.

Ustavni sud nalazi da su u konkretnom slučaju od značaja stavovi Evropskog suda za ljudska prava izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine).

Naime, Evropski sud se u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je, na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, dosuđena od strane „redovnih“ sudova, zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor gubitka statusa „žrtve“ Evropski sud je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnositeljki predstavke, niži od iznosa koje Evropski sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnositeljka predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud je odbacio predstavku.

Ustavni sud nalazi da se, u situaciji kada se ustavnom žalbom, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, osporava presuda kojom je podnosiocu pravnosnažno dosuđeno novčano obeštećenje za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplati svoje pravnosnažno dosuđeno potraživanje iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda zajemčenog prava mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, u ovom ustavnosudskom predmetu ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje. Ustavni sud ističe da je u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja, na sednici održanoj 4. juna 2020. godine, doneo Odluku Už-277/2017 (objavljena na internet stranici Ustavnog suda www.ustavni.sud.rs i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavne žalbe M. K, D. M. i S.J. i utvrdio da je podnosiocima osporenim rešenjima, kojima im je, primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, dosuđena naknada na ime nematerijalne štete, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status „žrtve“. Istom odlukom podnosiocima je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući prethodno izloženo na konkretan slučaj, a s obzirom na to da je podnositeljki ustavne žalbe povreda prava na suđenje u razumnom roku utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplati svoja pravnosnažno dosuđena potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće u društvenoj svojini, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki osporenim presudama Osnovnog suda u Leskovcu i Višeg suda u Leskovcu, kojim joj je na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 38/15, pravnosnažno dosuđen iznos od 400 evra, povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu podnositeljke J . S . u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

5. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, Ustavni sud se, takođe, poziva na obrazloženje Odluke Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine.

Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfkacijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku, najdelotvorniji način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava.

Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke, utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu Gž. rr. 675/18 od 24. januara 2019. godine, kao i za sve ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu u predmetu St. 38/15. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. U vezi ustavnih žalbi podnosilaca V. Đ . i M . T, Ustavni sud ukazuje da je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), koji je počeo da se primenjuje 21. maja 2014. godine, u pravni sistem Republike Srbije uvedeno novo pravno sredstvo – zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku o kome odlučuju nadležni redovni sudovi, a da je od 1. januara 2016. godine stupio na snagu Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („ Službeni glasnik RS“, broj 40/15), kojim je takođe predviđeno da zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji su još uvek u toku pruža nadležni redovni sud, a ne Ustavni sud. Ustavni sud konstatuje da, saglasno odredbi člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje, čime se suštinski ostvaruje zaštita i zajemčenog prava na imovinu.

Imajući u vidu da navedeni podnosioci ustavnih žalbi pre obraćanja Ustavnom sudu nisu iskoristili zakonom propisana pravna sredstva za zaštitu svojih prava u redovnom postupku, to je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke odbacio ustavne žalbe ovih podnosilaca, zbog nepostojanja pretpostavki utvrđenih Ustavom i zakonom za vođenje postupka.

7. U pogledu zahteva za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

8. Saglasno svemu iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.