Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog neobrazložene odluke

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđuje povredu prava na pravično suđenje i poništava presudu Upravnog suda. Upravni organi i sud nisu pružili ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje za upis zajedničkog prava korišćenja na celoj parceli, umesto samo na zemljištu pod objektom.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, dr Jovan Ćirić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tam ás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva „T .“ d.o.o. Beograd, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. juna 202 2. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba privrednog društva „T.“ d.o.o. Beograd i utvrđuje da je rešenjem Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Grocka broj 952-02-4-705/2017 od 8. maja 2017. godine, rešenjem Republičkog geodetskog zavoda broj 952-02-23-45 63/2017 od 18. oktobra 2017. godine i presudom Upravnog suda U. 1 8714/17 od 6. decembra 2018. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se presuda Upravnog suda U. 18714/17 od 6. decembra 2018. godine i određuje se da isti sud donese novu odluku o tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda broj 952-02-23-4563/2017 od 18. oktobra 2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo „T.“ d.o.o. Beograd, preko punomoćnika G. A , advokata iz Beograda, podnel o je Ustavnom sudu, 25. januara 201 9. godine, ustavnu žalbu protiv pojedinačnih akata navedenih u tački 1. izreke, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je osporenim rešenjem prvostepenog organa, protivno zakonu, dozvoljeno provođenje promene na osnovu zaključka javnog izvršitelja i upis zainteresovanog lica kao vlasnika spornih objekata i korisnika sporne parcele, sa zajedničkim udelom; da se predmetni zaključak odnosi isključivo na objekte na spornoj parceli, a ne na zemljište; da Upravni sud nije obrazložio zbog čega dozvolom upisa sa zajedničkim, a ne sa opredeljenim udelom nije povređen zakon na štetu podnosioca.

Po mišljenju podnosioca ustavne žalbe, odredbe člana 3. Zakona o prometu nepokretnosti, na koje su se pozvali organi uprave i Upravni sud, treba tumačiti u celini, tako da se prenosom prava svojine na zgradi ne prenosi pravo svojine/korišćenja/zakupa na celoj katastarskoj parceli na kojoj se zgrada nalazi, već samo na zemljištu pod zgradom i zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade, pri čemu se ta površina zemljišta određuje ugovorom ili primenom pravila predviđenih propisima o planiranju i izgradnji, kojima se definiše zemljište koje služi za redovnu upotrebu zgrade.

Prema navodima ustavne žalbe, donosioci osporenih akata nisu pravilno primenili navedene odredbe Zakona o prometu nepokretnosti, a osporena presuda ne sadrži ocenu navoda tužbe koji su od suštinskog značaja za odluku u predmetnoj upravnoj stvari.

Ustavnom žalbom se predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu označenog prava i poništi osporenu presudu Upravnog suda.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u osporen e akt e i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Osporenim rešenjem Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Grocka broj 952-02-4-705/2017 od 8. maja 2017. godine zamenjeno je rešenje te službe od 13. aprila 2017. godine, tako da novo rešenje glasi: dozvoljava se u listu nepokretnosti broj … KO Vrčin – upis prava korišćenja u korist privrednog društva „ P.“ d.o.o. Beograd, Surčin , sa zajedničkim udelom na katastarskoj parceli broj … KO Vrčin , dosadašnjeg nosioca prava korišćenja privrednog društva „T.“ Beograd (podnosioca ustavne žalbe); upis prava svojine u korist privrednog društva „ P.“ d.o.o. Beograd, Surčin na objektima koji se nalaze na t oj parceli, u vlasništvu podnosioca ustavne žalbe; brisanje zabeležbi upisanih na osnovu rešenja o izvršenju Privrednog suda u Beogradu I.I. 1127/16 od 20. septembra 2016. godine i zaključka javnog izvršitelja T. P . iz Beograda I.I. 457/16 od 27. septembra 2016. godine, radi namirenja novčanog potraživanja i troškova postupka, na zgradama izgrađenim na predmetn oj parcel i. U obrazloženju rešenja je navedeno da je u postupku po žalbi privrednog društva „P.“ d.o.o. Beograd, Surčin, izjavljenoj protiv ranije donetog rešenja te službe, odlučeno kao u dispozitivu, primenom odredb e člana 3. stav 3. Zakona o prometu nepokretnosti.

Osporenim rešenjem Republičkog geodetskog zavoda broj 952-02-23-4563/2017 od 18. oktobra 2017. godine odbijena je žalba podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv rešenja Službe za katastar nepokretnosti Grocka broj 952-02-4-705/2017 od 8. maja 2017. godine. Iz obrazloženja osporenog rešenja drugostepenog organa proizlazi da je ranije donetim rešenjem prvostepenog organa od 13. aprila 2017. godine dozvoljen upis prava korišćenja privrednog društva „ P.“ d.o.o. Beograd, Surčin samo na objektima, a ne i na k.p. broj … KO Vrčin. Drugostepeni organ je dalje nave o da je uvidom u zaključak javnog izvršitelja T. P . iz Beograda I.I. 457/16 od 29. marta 2017. godine, utvrđeno da se njime predaju izvršnom poveriocu skladišta označena brojevima 1, 2 i 3 na k.p. broj … KO Vrčin i nalaže Republičkom geodetskom zavodu – Služba za katastar nepokretnosti Grocka da u javnu knjigu upiše pravo svojine na predmetnim nepokretnostima, te da izbriše zabeležbu rešenja o izvršenju Privrednog suda u Beogradu I.I. 1127/16 od 20. septembra 2016. godine i zaključka javnog izvršitelja T. P . iz Beograda I.I. 457/16 od 27. septembra 2016. godine, na tim nepokretnostima. Ocenjujući navode žalbe da je zamenjenim rešenjem prvostepenog organa preneto i pravo korišćenja na celoj k.p. broj … KO Vrčin, protivno zaključku javnog izvršitelja, iako se prenosom prava svojine na objektima prenosi pravo korišćenja samo na zemljištu pod zgradom i zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade, a „ostatak predmetne parcele ostaje u režimu prava korišćenja“ podnosioca ustavne žalbe, drugostepeni organ je našao da je pravilno prvostepeni organ postupio u skladu sa odredbom člana 3. stav 3. Zakona o prometu nepokretnosti, pri čemu je izvršni dužnik ostao upisan kao nosilac prava korišćenja u zajedničkom udelu na predmetnoj parceli.

Osporenom presudom Upravnog suda U. 1 8714/17 od 6. decembra 2018. godine odbijena je kao neosnovana tužba podnosioca ustavne žalbe podneta protiv osporenog konačnog upravnog akta, iz razloga koje je drugostepeni organ naveo za odbijanje žalbe. Upravni sud je konstatovao da je podnosilac u tužbi istakao: da zainteresovano lice ne može imati pravo korišćenja u zajedničkom udelu na celokupnoj parceli, čija ukupna površina znatno prevazilazi površinu zemljišta koje se nalazi pod spornim objektima, jer ostatak parcele ne služi za redovnu upotrebu tih objekata; da je prvostepeni organ propustio da precizno odredi idealni deo sporne parcele na kome bi zainteresovano lice imalo pravo korišćenja. Ocenjujući ove navode podnosioca, Upravni sud je naveo da je imao u vidu da predmetni upis nije vršen u postupku formiranja građevinske parcele u skladu sa odredbama člana 70. Zakona o planiranju i izgradnji, već u okviru upisa prava svojine na objektima zainteresovanog lica koji se na parceli nalaze, te je stoga pravilno upisano zajedničko pravo korišćenja podnosioca ustavne žalbe i zainteresovanog lica, pri čemu na drugačije odlučivanje nisu od uticaja navodi kojima se ukazuje na površinu objekata zainteresovanog lica .

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona , da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne, da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine, da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (član 58. ).

Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su i sledeće odredbe zakona:

Odredbama Zakona o prometu nepokretnosti („ Službeni glasnik RS “, br. 93/14, 121/14 i 6/15 ) propisano je: da se prenosom prava svojine na zgradi, odnosno drugom građevinskom objektu, istovremeno prenosi i pravo svojine na zemljištu na kojem se zgrada nalazi, kao i na zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade (član 3. stav 1.); da se z emljište koje služi za redovnu upotrebu zgrade utvrđuje ugovorom o prometu nepokretnosti, a ako to nije ugovoreno, primenjuju se pravila predviđena propisima o planiranju i izgradnji kojima se definiše zemljište koje služi za redovnu upotrebu zgrade (stav 2.); da se p renosom prava svojine na zgradi izgrađenoj na zemljištu na kome vlasnik zgrade nema pravo svojine, već samo pravo korišćenja ili pravo zakupa, prenosi i pravo korišćenja ili pravo zakupa na zemljištu na kome se zgrada nalazi, kao i na zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade (stav 3.) .

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da je izvršni poverilac, protivno sadržini akata donetih u izvršnom postupku i odredbama člana 3. Zakona o prometu nepokretnosti, upisan kao korisnik na celoj katastarskoj parceli sa zajedničkim udelom, umesto na zemljištu pod spornim objektima i zemljištu koje služi za redovnu upotrebu tih objekata . Podnosilac, takođe, ističe da pravno stanovište izneto u osporenim aktima nije obrazloženo i da Upravni sud nije oce nio navode tužbe koji su od suštinskog značaja za donošenje odluke.

Ispitujući ove navode ustavne žalbe sa stanovišta prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da ustavna garancija označenog prava podrazumeva, pored ostalog, da sudska odluka o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom merodavnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u suprotnom mogla smatrati rezultatom arbitrernog postupanja i odlučivanja nadležnog suda.

Ustavni sud je konstatovao da je odluka o upisu prava korišćenja privrednog društva „P.“ d.o.o. Beograd, Surčin na spornoj katastarskoj parceli sa zajedničkim udelom doneta primenom odredbe člana 3. stav 3. Zakona o prometu nepokretnosti, da je drugostepeni organ takvu odluku prihvatio, ne ocenjujući navode žalbe da je upis prava korišćenja mogao biti dozvoljen samo na zemljištu na kojem se objekti nalaze i zemljištu koje služi za redovnu upotrebu tih objekata. Upravni sud je u osporenoj presudi ocenio pravilnim razloge koji su navedeni za odbijanje žalbe i istakao da predmetni upis nije vršen u postupku formiranja građevinske parcele u skladu sa odredbama člana 70. Zakona o planiranju i izgradnji, te da nisu od uticaja na odlučivanje navodi tužbe kojima se ukazuje na površinu objekata zainteresovanog lica.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud smatra da je u upravnom postupku u kome su doneti osporeni akt i bilo sporn o da li se na osnovu rešenja o izvršenju i zaključka javnog izvršitelja, radi namirenja novčanog potraživanja na zgradama izgrađenim na katastarskoj parceli na kojoj izvršni dužnik ima pravo korišćenja, u korist izvršnog poverioca upisuje pravo korišćenja na celoj parceli sa zajedničkim udelom ili samo na zemljištu ispod objekata i zemljištu potrebnom za redovnu upotrebu tih objekata.

Ustavni sud je konstatovao da iz navedenih odredaba člana 3. Zakona o prometu nepokretnosti proizlazi da se p renosom prava svojine na zgradi izgrađenoj na zemljištu na kome vlasnik zgrade ima samo pravo korišćenja, prenosi i pravo korišćenja na zemljištu na kome se zgrada nalazi, kao i na zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade, čija se površina utvrđuje ugovorom o prometu nepokretnosti, odnosno primenom pravila predviđenih propisima o planiranju i izgradnji kojima se definiše zemljište koje služi za redovnu upotrebu zgrade.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je ocenio da iz osporenih akata ne proizlazi da je upis prava korišćenja na spornoj katastarskoj parceli izvršen u skladu sa odredbama materijalnog prava koje je primenjeno. Ovaj sud je , takođe, konstatovao da osporeni akti ne sadrže odredbe materijalnog prava čijom primenom je odlučeno o upisu prava na celoj katastarskoj parceli na kojoj podnosilac ustavne žalbe ima pravo korišćenja, pri čemu su drugostepeni organ i Upravni sud propustili da ocene navode kojima je podnosilac ustavne žalbe na to ukazivao.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud smatra da osporena presuda ne zadovoljava minimalne standarde prava na obrazloženu odluku, koje je sastavni deo prava na pravično suđenje, što vodi proizvoljnosti nespojivoj sa ciljem i suštinom navedenog prava. Ustavni sud je, stoga, ne prejudicirajući odluku u predmetnoj upravnoj stvari, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tačk e 1. izreke.

6. Ustavni sud je , imajući u vidu prirodu utvrđene povrede prava u konkretnom slučaju, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio presudu Upravnog suda U. 18714/17 od 6. decembra 2018. godine i odredio da isti sud donese novu odluku o tužbi podnosi oca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda broj 952-02-23-4563/2017 od 18. oktobra 2017. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. Ustavni sud je ocenio preuranjenim zahtev ustavne žalbe da se utvrdi povreda prava na imovinu, garantovanog članom 58. Ustava, imajući u vidu da će, nakon poništavanja osporene presude Upravnog suda, biti ponovo ispitana zakonitost rešenja Republičkog geodetskog zavoda kojim je okončan predmetni upravni postupak.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, zbog nepostojanja pretpostavki utvrđenih Ustavom i Zakonom za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1 . izreke.

8. Na osnovu svega izloženog i odredaba 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 4 6. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 8 9. Poslovnika o radu Ustavnog suda ( „Službeni glasnik RS “, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog neobrazložene odluke

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti