Povreda prava na pravično suđenje zbog neobrazložene sudske odluke

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i poništio rešenje osnovnog suda zbog povrede prava na pravično suđenje. Sud je propustio da obrazloži odluku i uzme u obzir ključne činjenice o ponovnom sticanju izvršnosti isprave nakon ranijih odluka viših sudova.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Dragana Kolarić, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Svetlane Trajković iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. oktobra 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Svetlane Trajković i utvrđuje da je rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu Ipv(I). 1890/2015/2 od 20. oktobra 2015. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu Ipv(I). 1890/2015/2 od 20. oktobra 2015. godine i određuje da nadležni sud donese novu odluku o prigovoru izvršnog dužnika izjavljenom protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 1371/15 od 11. februara 2015. godine.

3. Odbija se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

4. Odbacuje se ustavna žalba Svetlane Trajković izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 1371/15 .

O b r a z l o ž e nj e

1. Svetlana Trajković iz Beograda podnela je Ustavnom sudu, 19. decembra 2015. godine, preko punomoćnika Nikole Vještice i Gorana Milikića, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv sudskog akta navedenog u tač. 1. i 2. izreke, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije. Ustavnom žalbom se ističe i povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku u kome je donet osporeni akt.

Podnositeljka ustavne žalbe navodi da joj je povređeno pravo na obrazloženu sudsku odluku kao element prava na pravično suđenje, zbog toga što sud, donoseći osporeno rešenje, nije naveo niti komentarisao bitnu činjenicu - da je izvršna isprava, nakon donošenja Odluke Ustavnog suda Už-2819/2009 i odluka Vrhovnog kasacionog i Apelacionog suda u Beogradu ponovo stekla svojstvo izvršnosti, te da je ona nakon donošenja pomenutih odluka i ponovnog sticanja svojstva izvršnosti iste sudske odluke, pokrenula novi izvršni postupak. Dodaje da joj je i zbog nedostavljanja dužnikovog prigovora na izjašnjenje povređeno pravo da na ravnopravan način učestvuje u postupku, dok povredu prava na suđenje u razumnom roku vidi u tome što rešenje o izvršenju i druge radnje u postupku nisu preduzimane u zakonom propisanim rokovima. Zbog nesprovođenja izvršenja smatra da su joj povređena i prava iz člana 36. stav 1. i 58. Ustava. Predlaže da Sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi joj pravo na naknadu nematerijalne štete zbog povrede ustavnih prava i pravo na naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 1371/15, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Svetlana Trajković, ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela je 3. februara 2015. godine Prvom osnovnom sudu u Beogradu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Predraga Markušića, radi iseljenja i predaje u posed bliže opisanog stana.

Predlog je podnela na osnovu izvršne isprave - presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 4405/06 od 30. januara 2007. godine kojom je usvojen njen protivtužbeni zahtev i utvrđeno da je ništav ugovor o kupoprodaji sporne nepokretnosti zaključen 3. juna 1996. godine između pok. Terezije Krašovec, kao prodavca i tužioca-protivtuženog (u daljem tekstu: tužilac) Predraga Markušića, kao kupca i kojom je tužilac obavezan da se sa svim licima i stvarima iseli iz predmetnog stana.

Pomenuta izvršna isprava, koju je podnositeljka dostavila sudu uz podneti predlog, snabdevena je klauzulom pravnosnažnosti od 14. decembra 2007. godine i klauzulom izvršnosti od 5. marta 2008. godine.

Pored navedene izvršne isprave, podnositeljka je uz predlog priložila i presudu Apelacionog suda u Beogradu Gž. 5855/14 od 20. novembra 2014. godine kojom je potvrđena navedena izvršna isprava. U obrazloženju ove drugostepene presude je, pored ostalog, konstatovano da je presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 4405/06 od 30. januara 2007. godine bila potvrđena presudom Okružnog suda u Beogradu Gž. 12686/07 od 14. decembra 2007. godine, ali da je u postupku po tužiočevoj reviziji Vrhovni sud Srbije presudom Rev. 1364/08 od 15. oktobra 2009. godine preinačio nižestepene odluke, tako što je odbio protivtužbeni zahtev Svetlane Trajković za utvrđenje ništavosti spornog kupoprodajnog ugovora i iseljenje tužioca. Dalje je konstatovano da je Odlukom Ustavnog suda Už-2819/2009 od 10. maja 2012. godine utvrđeno da je pomenutom presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. 1364/08 od 15. oktobra 2009. godine povređeno pravo Svetlane Trajković na pravično suđenje, te da je nadležnom sudu naloženo da u roku od 60 dana ponovi postupak po reviziji, kao i to da je u izvršenju Odluke Ustavnog suda, Vrhovni kasacioni sud rešenjem Rev. 52/13 od 17. jula 2014. godine ukinuo presudu Okružnog suda u Beogradu Gž. 12686/07 od 14. decembra 2007. godine i predmet ustupio Apelacionom sudu u Beogradu na ponovno suđenje.

Prvi osnovni sud u Beogradu je 11. februara 2015. godine doneo rešenje o izvršenju I. 1371/15.

Treće lice, Ivana Đorđević je 23. aprila 2015. godine izjavila prigovor, tražeći da se izvršenje na spornoj nepokretnosti proglasi nedopuštenim zbog toga što je ona na istoj stekla pravo svojine zaključenjem kuporodajnog ugovora 1. juna 2006. godine sa Predragom Markušićem.

U podnesku od 20. maja 2015. godine izvršni poverilac Svetlana Trajković je navela da je prigovor trećeg lica neosnovan iz razloga što je sporni stan trećem licu prodat na osnovu "poništenog" kupoprodajnog ugovora zaključenog između izvršnog dužnika i pok. Terezije Krašovec, uz istovremeno isticanje da su se tim pitanjem "bavili" Ustavni sud, Vrhovni kasacioni i Apelacioni sud.

Protiv rešenja o izvršenju prigovor je 20. maja 2015. godine izjavio izvršni dužnik Predrag Markušić navodeći da je obaveza iz pobijanog rešenja o izvršenju ispunjena budući da je u postupku koji je vođen pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. 3409/08 na osnovu iste izvršne isprave već sprovedeno izvršenje.

Osporenim rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu Ipv(I). 1890/2015/2 od 20. oktobra 2015. godine usvojen je prigovor izvršnog dužnika, pa je ukinuto rešenje tog a suda I. 1371/15, obustavljeno izvršenje i ukinute su sve sprovedene radnje. U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno da je izvršni poverilac predlog za izvršenje podnela na osnovu izvršne isprave - presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 4405/06 od 30. januara 2007. godine, pravnosnažne 14. decembra 2007. godine, te da je veće, odlučujući o izjavljenom prigovoru, uvidom u spise predmeta Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 3409/08 utvrdilo sledeće : da je izvršni poverilac na osnovu iste izvršne isprave Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu podnela predlog za izvršenje protiv istog dužnika, radi iseljenja i predaje iste nepokretnosti; da je taj sud 1. aprila 2008. godine doneo rešenje o izvršenju; da je na zapisniku o sprovođenju izvršenja od 26. novembra 2009. godine konstatovano da su na licu mesta zatečeni izvršni poverilac i treće lice Ivana Đorđević, da se izvršni dužnik Predrag Markušić sa svim licima i stvarima iselio iz stana i da je i treće lice napustilo stan, te da je izvršenje sprovedeno; da je izvršni dužnik na osnovu presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 1364/08 od 15. oktobra 2009. godine podneo predlog za protivizvršenje. Polazeći od ovako utvrđenih činjenica, te posebno ukazujući na to da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu između istih stranaka sa istim procesnim ulogama, na osnovu iste izvršne isprave - presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 4405/06 od 30. januara 2007. godine, već određeno i sprovedeno izvršenje, veće je zaključilo da su, saglasno članu 374. stav 2. tačka 10) i članu 401. tačka 3) Zakona o parničnom postupku, a u vezi sa članom 10. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, ispunjeni uslovi da se ukine pobijano rešenje i obustavi izvršenje.

Ovo rešenje je uručeno punomoćniku izvršnog poverioca 30. novembra 2015. godine, a treće lice je podneskom od 31. decembra povuklo izjavljeni prigovor protiv rešenja o izvršenju.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu podnositeljka u ustavnoj žalbi poziva, utvrđeno je: pravo na pravično suđenje (član 32. stav 1.); pravo na jednaku zaštitu prava (član 36. stav 1.); pravo na imovinu (član 58.).

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11, 109/13 -Odluka US, 55/14 i 139/14) koji se primenjivao u konkretnom slučaju bilo je propisano: da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od pet radnih dana od dana podnošenja predloga i da odluku dostavi strankama u roku od pet radnih dana od dana donošenja, osim ako se predlog za izvršenje zasniva na stranoj izvršnoj ispravi koja nije prethodno priznata od domaćeg suda (član 7. stav 1.); da je sud dužan da donese rešenje o izvršenju kada su za to ispunjeni uslovi određeni zakonom (član 8. stav 1.); da se u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno (član 10.); da je sudska odluka kojom je naloženo ispunjenje potraživanja, izvršna ako je postala pravnosnažna i ako je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje, odnosno nastupio uslov određen tom odlukom, osim kada je zakonom drugačije propisano i da rok za dobrovoljno ispunjenje teče od dana dostavljanja odluke izvršnom dužniku, a završava se protekom poslednjeg dana roka određenog sudskom odlukom, ako zakonom nije drugačije određeno (član 15. stav 1.); da se izvršenje određuje i sprovodi i na predlog i u korist lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao izvršni poverilac, ako ono javnom ili u skladu sa zakonom overenom ispravom dokaže da je potraživanje na njega preneto ili da je na njega na drugi način prešlo pre ili u toku postupka, a ako to nije moguće, prenos ili prelaz potraživanja dokazuje se pravnosnažnom, odnosno konačnom odlukom donetom u parničnom, prekršajnom ili upravnom postupku, te da se odredba stava 1. ovog člana shodno primenjuje i u slučaju izvršenja protiv lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao dužnik (član 23. st. 1. i. 2.); da je uz predlog za izvršenje, izvršni poverilac dužan da priloži izvršnu ispravu ili verodostojnu ispravu u originalu ili overenoj kopiji ili prepisu, kao i druge isprave kada je to ovim zakonom predviđeno i da i zvršna isprava mora biti snabdevena klauzulom pravnosnažnosti, izuzev kada je zakonom dozvoljeno izvršenje nepravnosnažnih odluka (član 35. stav 4.); da se prigovor na rešenje o izvršenju na osnovu izvršne isprave može izjaviti iz razloga koji sprečavaju izvršenje, i to ako je obaveza iz rešenja o izvršenju ispunjena (član 42. tačka 1)); da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem (član 75.); da sud obustavlja izvršenje ako je potraživanje prestalo (član 76. stav 1. tačka 4)).

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/11, 49/13-Odluka US, 74/13-Odluka US i 55/14) je propisano: da bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji ako je odlučeno o zahtevu o kome je ranije pravnosnažno presuđeno ili o kome je ranije zaključeno sudsko poravnanje (član 374. stav 2. tačka 10)).

5. Budući da podnositeljka ističe da joj je povređeno pravo na obrazloženu sudsku odluku kao element prava na pravično suđenje, zbog toga što sud, donoseći osporeno rešenje, nije naveo niti komentarisao činjenicu da je izvršna isprava na osnovu koje je ona podnela predlog za izvršenje, nakon donošenja Odluke Ustavnog suda Už-2819/2009 i odluka Vrhovnog kasacionog i Apelacionog suda u Beogradu ponovo stekla svojstvo izvršnosti, Ustavni sud, pre svega, podseća na praksu Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLjP) prema kojoj domaći sudovi, pored diskrecionog prava u pogledu toga koje će argumente i dokaze prihvatiti u konkretnom slučaju, imaju i obavezu da svoje odluke obrazlože na taj način što će navesti jasne i razumljive razloge na kojima je ta odluka zasnovana, pri čemu mera u kojoj ova obaveza postoji zavisi od prirode odluke i ne podrazumeva obavezu sudova da u odlukama iznesu sve detalje i daju odgovore na sva postavljena pitanja i iznete argumente ( videti presude Kuznetsov i drugi protiv Rusije, od 11. januara 2007. godine, broj predstavke 184/02 i Ruiz Torija protiv Španije, od 9. decembra 1994. godine, broj predstavke 18390/91). Pomenuta obaveza je, prema članu 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, i bitna procesna garancija jer pokazuje strankama da su njihove relevantne tvrdnje i argumenti razmotreni i ispitani (videti presudu ESLjP Boldea protiv Rumunije , od 15. februara 2007. godine, broj predstavke 19997/02, st. 32. i 33.). ESLjP je takođe stanovišta i da bi načelo pravičnosti sadržano u članu 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda bilo narušeno ako bi domaći sudov i ignorisali konkretnu i važnu primedbu koju je izneo podnosi lac (videti presude Pronina protiv Ukrajine , od 18. jula 2006. godine, broj predstavke 63566/00, stav 25. i Mala protiv Ukrajine , od 3. jula 2014. godine, broj predstavke 4436/07, stav 48.). Iz iznetog, po nalaženju Ustavnog suda, proizlazi da tumačenje činjenica i okolnosti od strane redovnih sudova, a na kojima je zasnovan zaključak koji je od suštinske važnosti po prava i obaveze podnosioca, ne može da bude takvo da dovodi u sumnju da je sud razmotrio sve specifične i bitne okolnosti konkretnog slučaja koje je bio dužan da ispita.

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud konstatuje da je podnositeljka tražila da se izvršenje protiv Predraga Markušića iseljenjem i predajom nepokretnosti odredi na osnovu presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 4405/06 od 30. januara 2007. godine, koju je priložila uz podneti predlog (istina, snabdevenu klauzulama pravnosnažnosti i izvršnosti od 14. decembra 2007. godine, odnosno od od 5. marta 2008. godine). Pored ove presude, podnositeljka je priložila i presudu Apelacionog suda u Beogradu Gž. 5855/14 od 20. novembra 2014. godine kojom je potvrđena navedena prvostepena presuda, a koja je doneta nakon što je Vrhovni kasacioni sud u izvšenju Odluke Ustavnog suda Už-2819/2009 od 10. maja 2012. godine ukinuo prethodno donetu presudu Okružnog suda u Beogradu od 14. decembra 2007. godine, a koje činjenice su konstatovane u obrazloženju pomenute presude Apelacionog suda u Beogradu. Osim toga, podnositeljka je na ove okolnosti ukazala i kada se izjašnjavala o prigovoru trećeg lica u podnesku od 20. maja 2015. godine. S druge strane, odlučujući o osnovanosti dužnikovog prigovora, veće izvršnog suda je svoja razmatranja ograničilo samo na one činjenice i okolnosti koje je utvrdilo uvidom u spise predmeta Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 3409/08 - da je izvršenje po podnositeljkinom prethodno podnetom predlogu od 17. marta 2008. godine na osnovu iste izvršne isprave sprovedeno 26. novembra 2009. godine, budući da se izvršni dužnik Predrag Markušić sa svim licima i stvarima iselio iz stana i da je i treće lice Ivana Đorđević napustilo stan, zbog čega je veće zaključilo da su, saglasno članu 374. stav 2. tačka 10) Zakona o parničnom postupku, a u vezi sa članom 10. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, ispunjeni uslovi da obustavi izvršenje.

Uzimajući u obzir mogući odlučujući učinak činjenica nastalih nakon donošenja presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 1364/08 od 15. oktobra 2009. godine i u tom pravcu iznetih podnositeljkinih tvrdnji i donete sudske odluke koja je priložena uz izvršnu ispravu i predlog za izvršenje , na ishod postupka, Ustavni sud smatra da je veće izvršnog suda moralo da ih uzme u obzir i ima u vidu prilikom odlučivanja o dužnikovom prigovoru, te da se u odnosu na njih odredi, nezavisno od toga kakav bi bio njegov konačan zaključak (videti presudu ESLjP u predmetu Lacatus i drugi protiv Rumunije, od 13. novembra 2012. godine, broj predstavke 12694/04, stav 102.). Stoga je, po oceni Ustavnog suda, nerazmatranje okolnosti koje su od ključnog značaja za primenu merodavnog prava, dovelo do povrede prava na obrazloženu sudsku odluku, te posledično i do proizvoljnog pravnog zaključka suda o tome da su , saglasno članu 374. stav 2. tačka 10) Zakona o parničnom postupku, a u vezi sa članom 10. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, ispunjeni uslovi da se obustavi izvršenje jer je ono prethodno sprovedeno.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu Ipv(I). 1890/2015/2 od 20. oktobra 2015. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 , 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu u ovom delu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je zaključio da se štetne posledice učinjene povredom prava iz člana 32. stav 1. Ustava mogu otkloniti jedino poništajem osporenog rešenja i određivanjem da u ponovnom postupku veće nadležnog suda donese novu odluku o prigovoru izvršnog dužnika izjavljenom protiv rešenja o izvršenju I. 1371/15 od 11. februara 2015. godine, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

7. Odlučujući o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, utvrđivanje povrede prava na pravično suđenje dovoljno pravično zadovoljenje za podnositeljku. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu da je prethodno odredio da će se štetne posledice zbog učinjene povrede prava otkloniti poništajem osporenog rešenja . Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, odbio ovaj zahtev, odlučujući kao u tački 3. izreke.

8. Ispitujući navode o povredi prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je ocenio da se, bez obzira što je razumna dužina trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od okolnosti svakog konkretnog slučaja i što je predmetni sudski postupak po zakonu hitan, trajanje postupka koji se osporava ustavnom žalbom u periodu od februara do oktobra 2015. godine ( više od devet meseci) objektivno se ne može smatrati nerazumno dugim, pa se zbog toga navodi podnositeljke ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi za tvrdnju o povredi označenog ustavnog prava. Pri tome, činjenica da sud izvršne radnje nije preduzimao u zakonom propisanom roku sama po sebi ne dovodi automatski i do povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu , jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 4. izreke.

9. Polazeći od toga da će na osnovu Odluke Ustavnog suda prvostepeno rešenje biti predmet ponovnog razmatranja od strane izvršnog suda , Ustavni sud nije ispitivao navode o povredi ostalih ustavnih prava.

U pogledu zahtev a za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi Ustavni sud se poziva na stanovište koje je izraženo, pored drugih, u Odluci Už- 633/2011 od 8. maja 2013. godine ( videti na: www.ustavni.sud.rs).

10. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Povreda prava na pravično suđenje zbog neobrazložene sudske odluke

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti