Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao preko deset godina. Posebno je istaknut period neaktivnosti javnog tužilaštva duži od šest godina, što je dovelo do povrede prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dragana Radonjića iz Negotina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. septembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dragana Radonjića i utvrđuje da je u krivičnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Negotinu u predmetu Ki. 166/99 (Ki. 41/01) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Negotinu da u najkraćem roku okonča postupak u predmetu iz tačke 1.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragan Radonjić iz Negotina je, preko punomoćnika Ivice Radonjića, advokata iz Negotina, 1. juna 2009 . godine izjavio Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku garantovanog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na naknadu štete iz člana 35. stav 2. Ustava , u krivičnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Negotinu u predmetu K i. 166/99.

U ustavnoj žalbi se navodi da je protiv podnosioca ustavne žalbe 1999. godine pred Opštinskim sudom u Negotinu pokrenut krivični postupak u predmetu Ki. 166/99 zbog krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 233. stav 3. KZ RS, te da postupak nije pravnosnažno okončan. Podnosilac smatra da mu je „nedostavljanjem bilo kakve odluke“ povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava i pravo na naknadu štete iz člana 35. stav 2. Ustava .

Podnosilac ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prava i pravo na naknadu nematerijalne štete, kao i da mu dosudi troškove postupka pred Ustavnim sudom.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. U sprovedenom postupku, Ustavni sud je na osnovu odgovora na ustavnu žalbu, kao i uvida izvršenog u spise predmeta Opštinskog suda u Negotinu K i. 166/99 (Ki. 41/01) i Opštinskog javnog tužilaštva (u daljem tekstu: OJT) u Negotinu Kt. 82/99 , utvrdio sledeće:

OJT u Negotinu je 26. novembra 1999. godine podnelo Opštinskom sudu u Negotinu zahtev za sprovođenje istrage Kt. 82/99 protiv Dragana Radonjića, ovde podnosioca ustavne žalbe, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 233. stav 3. u vezi stava 1. KZ RS.

Nakon neslaganja istražnog sudije sa zahtevom za sprovođenje istrage, Opštinski sud u Negotinu je 16. novembra 2000. godine doneo rešenje Ki. 166/99 i Kv. 53/00 da nema mesta sprovođenju istrage protiv podnosioca ustavne žalbe.

Rešavajući po žalbi OJT u Negotinu izjavljenoj protiv navedenog rešenja, Okružni sud u Negotinu je 12. februara 2001. godine doneo rešenje Kž. 319/00 kojim je ukinuto rešenje Opštinskog suda u Negotinu Ki. 166/99 i Kv. 53/00 od 16. novembra 2000. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Opštinski sud u Negotinu je 19. februara 2001. godine doneo rešenje Kv. 16/01 kojim je određeno sprovođenje istrage protiv Dragana Radonjića, a po zahtevu za sprovođenje istrage OJT u Negotinu Kt. 82/99 od 26. novembra 1999. godine.

Rešavajući o žalbi okrivljenog protiv navedenog rešenja , Okružni sud u Negotinu je 19. jula 2001. godine doneo rešenje Kž. 119/01 kojim je žalba odbijena kao neosnovana.

Nakon sprovedene istrage u kojoj je ispitan okrivljeni, saslušan jedan svedok i obavljeno veštačenje autentičnosti isprave (saobraćajne dozvole), spisi predmeta Ki. 41/01 su 20. februara 2003. godine dostavljeni OJT u Negotinu na dalji postupak. Spisi predmeta Ki. 41/01 su 3. marta 2003. godine vraćeni Opštinskom sudu u Negotinu radi dopune istrage. Nakon sprovedene dopune istrage, spisi predmeta Ki. 41/01 su 15. maja 2003. godine dostavljeni OJT u Negotinu na dalji postupak.

Rešenjem OJT u Negotinu Kt. 82/99 od 31. decembra 2009. godine odbačena je krivična prijava Odeljenja saobraćajne policije Bor Ku. 75/99 podneta protiv Dragana Radonjića iz Negotina zbog krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 233. stav 3. u vezi stava 1. KZ RS.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/ 02 i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/ 06, 49/07, 122/08, 20/09 i 72/09) je bilo propisano: da istražni sudija obustavlja rešenjem istragu kad javni tužilac u toku istrage ili po završenoj istrazi izjavi da odustaje od gonjenja (član 253. stav 1).

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, jer sudski postupak, od dana njegovog pokretanja do dana okončanja, predstavlja jedinstvenu celinu, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Kada je reč o dužini trajanja osporenog krivičnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je postupak trajao skoro devet godina, što samo po sebi može ukazati da postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava.

Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao i da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja postupka.

Polazeći od ovih kriterijuma, Ustavni sud je utvrdio sledeće: da je predmetni krivični postupak pokrenut protiv podnosioca zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 233. stav 3. u vezi stava 1. KZ RS, te da sprovedena istraga ne ukazuje na postojanje složenijih činjeničnih i pravnih pitanja; da je, s obzirom na to da je bio okrivljeni u osporenom krivičnom postupku, na strani podnosioca nesumnjivo postojao opravdani interes za efikasno vođenje navedenog postupka i njegovo okončanje u što kraćem roku, ali da sam podnosilac nije neposredno niti posredstvom branioca preduzimao radnje koje bi doprinele bržem vođenju postupka ili radnje kojim bi ishodovao dostavljanje „bilo kakve odluke“; da su nakon sprovedene istrage, 15. maja 2003. godine, spisi predmeta dostavljeni nadležnom OJT na dalji postupak, te da je nadležni OJT tek rešenjem od 31. decembra 2009. godine okončao osporeni postupak, odbacivanjem krivične prijave protiv podnosioca, a što ukazuje da je dužem trajanju spornog krivičnog postupka prvenstveno doprinela neaktivnost u radu OJT u Negotinu.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je ocenio da je u prethodnom krivičnom (istražnom) postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Negotinu u predmetu Ki. 166/99 (Ki. 41/01) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

Kako prethodni krivični postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još uvek nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se prethodni krivični postupak okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 3. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpe o zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja osporenog postupka, kao i ponašanje podnosioca ustavne žalbe, te da, po oceni Suda , navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za povred e prava koj e je podnosilac ustavne žalbe pretrpe o. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

U vezi istaknute povrede prava na naknadu štete iz člana 35. stav 2. Ustava, Ustavni sud je konstatovao da ustavna žalba ne sadrži konkretne navode i razloge koji se odnose na povredu ovog prava, već da podnosilac ustavne žalbe povredu ovog prava dovodi u vezu sa pretrpljenom nematerijalnom štetom čija naknada predstavlja pravično zadovoljenje zbog povred e prava na suđenje u razumnom roku. Stoga Ustavni sud nije posebno ispitivao navode o povredi prava iz člana 35. stav 2. Ustava.

Podovom zahteva podnosioca za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da je odredbama člana 6. Zakona o Ustavnom sudu propisano da se u postupku pred Ustavnim sudom ne plaća taksa i da učesnici u postupku pred Sudom snose svoje troškove.

7. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti