Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe, utvrđuje povredu prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja u stečaju protiv dužnika sa državnim kapitalom i dosuđuje naknadu materijalne štete. Deo žalbi o visini naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku odbacuje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8432/2016
21.02.2019.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Preli, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Milan Škulić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnim žalb ama J. T , S. C . i M . P, svih iz Lebana i B . S . iz P, Lebane, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. februara 2019. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvajaju se ustavne žalbe J. T , S. C, M . P . i B . S . i utvrđuje da je u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 91/10 podnosiocima ustavn ih žalbi povređeno pravo na imovinu, zajemčeno odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavne žalbe odbacuju.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavn ih žalb i na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 91/10, umanjenih za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. J. T, S . C . i M . P, svi iz L, i . S . iz P, Lebane, su 9 . novembra 2016. godine, preko punomoćnika S . S, advokata iz Lebana, Ustavnom sudu podneli ustavne žalbe zbog povrede prava na imovinu, zajemčen og članom 58. Ustava Republike Srbije, u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 91/10, kao i protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 3 186/15 od 24. februara 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 1016/16 od 30. juna 2016. godine; rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 3198/15 od 7. aprila 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 964/16 od 30. juna 2016. godine, te rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 3184/15 od 18. februara 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 562/16 od 19. aprila 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja.

Podnosioci ističu da u stečajnom postupku, koji je još uvek u toku, nisu namirili svoja potraživanja iz radnog odnosa utvrđena izvršnim sudskim odlukama. Takođe, ustavnim žalbama osporavaju rešenja doneta u postupcima zaštite prava na suđenje u razumnom roku, kojima su pravnosnažno usvojeni zahtevi predlagača, ovde podnosilaca ustavnih žalbi, i utvrđena im povreda prava na suđenje u razumnom roku u navedenom stečajnom postupku, kao i postupcima koji su im prethodili, ali je im je samo delimično usvojen zahtev u pogledu primerene naknade zbog povrede toga prava, u iznosu od po 20.000,00 dinara svakom , dok o povredi prava na imovinu nije odlučivano, sa obrazloženjem da je isto u nadležnosti Ustavnog suda.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavne žalb e i dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavn ih žalb i su prijavili svoja potraživanj a u postupku stečaja koji je pokrenut rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 91/10 od 27. maja 2011. godine nad stečajnim dužnikom AD „A.“ iz Bošnjaca. Podnosioci nisu namiri li priznata potraživanja u stečajnom postupku , koji i dalje nije okončan i vodi se pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 91/10.

Osporenim rešenjima Privrednog apelacionog suda i Vrhovnog kasacionog suda, između ostalog , odlučeno je na sledeći način: pravnosnažno su usvojeni predlozi podnosilaca ustavnih žalbi i utvrđeno da je predlagačima, ovde podnosiocaima ustavnih žalbi, u postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 91/10, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku; naloženo je Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se stečajni postupak okončao u najkraćem mogućem roku; delimično su usvojeni zahtev i predlagača i utvrđeno im pravo na prime renu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od po 20.000,00 dinara svakom, kao i dosuđeni troškovi postupka u iznosu od po 6.780,00 dinara, koji će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu .

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust nadležnog suda da namiri potraživanja utvrđena u stečajnom postupku podnosiocima ustavn ih žalb i, a protiv stečajnog dužnika AD „A.“ iz Bošnjaca, koji ima pretežan državni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosi laca na mirno uživanje imovine zajemčeno g odredbom člana 58. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena sudskim odlukama (isti stav izražen je u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs).

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalb u usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15) i odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da podnosioci ustavne žalbe imaju pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku, a koji im nije isplaćen (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine).

Imajući u vidu sve izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosi laca ustavn ih žalbi na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 91/10, umanjenih za iznose koji su im po tom osnovu eventualno već i splaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove o dluke Ministarstvu.

5. Ustavni sud je uvidom u osporena rešenja Privrednog apelacionog suda i Vrhovnog kasacionog suda utvrdio da ona sadrže detaljna i jasna obrazloženja u kojima su, pored ostalog, dati razlozi na kojima se temelje odluke o usvajanju predloga kojima je traženo utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku. S obzirom na izneto, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnim žalbama ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentov la eventualna povreda prava na pravično suđenje, već da se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud u odnosu na nadležne sudove, prevashodno, još jednom preispita zakonitost osporenih rešenja u pogledu odluke o vis ini naknade nematerijalne štete. Ustavni sud, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ustanovljen kao pravno sredstvo nakon izmena i dopuna Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11 i 101/13) preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije.

Podnosiocima ustavne žalbe je usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naloženo je da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni stečajni postupak okončao u najkraćem roku i dosuđena je naknada. Međutim, po stanovištu Ustavnog suda, potrebno je u konkretnom slučaju utvrditi da li je dosuđena novčana naknada odgovarajuća i dovoljna i sa aspekta sudske prakse ovoga suda. Naime, podnosilac mo že tvrditi da je „žrtv a“ povrede prava na suđenje u razumnom roku ukoliko je iznos koji je dodeljen manji od iznosa koji se dodeljuje u sličnim slučajevima (videti presude Evropskog suda za ljudska prava Cocchiarella protiv Italije, broj aplikacije 64886/01, st. 65-107, ECHR 2006-V i Carić protiv Hrvatske, broj aplikacije 58650/12, stav 39.).

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi podnosiocima dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od po 20.000,00 dinara svakom nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud ovom odlukom utvrdio povredu prava na imovinu i naknadu materijalne štete. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove.

Stoga je Ustavni sud, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavne žalb e izjavljene protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 3186/15 od 24. februara 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 1016/16 od 30. juna 2016. godine; rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 3198/15 od 7. aprila 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 964/16 od 30. juna 2016. godine, te rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 3184/15 od 18. februara 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 562/16 od 19. aprila 2016. godine, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

6. U pogledu zahteva podnosilaca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato , pored drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

7. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti