Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao duže od osam godina. Zahtev za naknadu materijalne štete je odbačen, a satisfakcija je pružena utvrđivanjem povrede prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković , predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Dragana Kolarić , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D . L . iz Futoga, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. decembra 2021. godine , doneo je,

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. L . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen u predmetu Osnovnog suda u Novom Sadu P. 52519/10, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom č lana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. L . iz Futoga je , 16. jula 2018. godine, preko punomoćnika S . H . B, advokata iz Novog Sada, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Osnovnog suda u Novom Sadu P. 52519/10 od 22. marta 2016. godine i presude Višeg suda u Novom Sadu Gž. 3547/16 od 28. maja 2018. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz č lana 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku koji je vođen u predmetu Osnovnog suda u Novom Sadu P. 52519/210

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, ukazano na ukupnu dužinu trajanja postupka od osam godina, čime je, po mišljenju podnosioca, povređeno njegovo pravo na suđenje u razumnom roku.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog ustavnog prava i poništi osporene akte . Podnosilac je u ustavnoj žalbi naveo „da postupak traje skoro devet godina, te imajući to u vidu, njemu je učinjena šteta u visini zakonske zatezne kamate koja je od strane prvostepenog suda dosuđena na njegov teret, pa postavlja odštetni zahtev u visini od 500.000,00 dinara“.

2. Saglasno odredbi č lana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i izvršenog uvida u spise predmeta Osnovnog suda u Novom Sadu P. 52519/10, utvrdio sledeće č injenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilac W. a.d.o. Beograd podnelo je 13. marta 2010. godine tužbu Osnovnom sudu u Novom Sadu protiv D . L, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi naplate regresnog potraživanja. Po tužbi je formiran predmet P. 52519/10.

Nalaz sa mišljenjem sudskog veštaka saobraćajne-tehničke struke na okolnost kako se dogodila saobraćajna nesreća dostavljena je sudu 19. aprila 2012. godine.

Nalaz sa mišljenjem sudskog veštaka mašinske struke na okolnost visine materijalne štete dostavljen je sudu 23. februara 2016. godine.

Osnovni sud u Novom Sadu je osporenom presudom P. 52519/10 od 22. marta 2016. godine usvojio tužbeni zahtev.

Viši sud u Novom Sadu je osporenom presudom Gž. 3547/16 od 28. maja 2018. godine odbio kao neosnovanu žalbu podnosioca ustavne žalbe i potvrdio prvostepenu presudu. Osporena presuda je dostavljena punomoćniku podnosioca ustavne žalbe 14. juna 2018. godine.

U predmetnom parničnom postupku je zakazano 14 ročišta za glavnu raspravu , pri čemu nije održano jedno ročište za glavnu raspravu (ročište zakazano za 5. novembar nije održano zbog veštaka koji nije na vreme predao dopunski nalaz sa mišljenjem ). U predmetnom parničnom postupku sproveden je dokazni postupak veštačenjem preko dva veštaka različite struke, saslušanjem svedoka i stranaka.

4. Odredbom č lana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o parničnom postupku („ Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09 ), koji je počeo da se primenjuje 23. februara 2005. godine, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa š to manje troškova (č lan 10.) ; da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (č lan 312. stav 2.) .

5. U vezi sa tvrdnjom o povredi prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom parničnom postupku, Ustavni sud ukazuje da je za ocenu postojanja povrede prava podnosiocu ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, relevantan period od 13. marta 2010. godine, kada je tužilac podneo tužbu Osnovnom sudu u Novom Sadu , do 28. maja 2018. godine, kada je doneta osporena presuda Višeg sud a u Novom Sadu Gž. 3547/16 . Dakle, predmetni sudski postupak je trajao duže od osam godina i dva meseca.

Navedeno trajanje parničnog postupka, samo po sebi , može ukazivati na to da predmetni postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Pri čemu , pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca - složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioce. Međutim, Ustavni sud smatra da i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od navedenih činalaca, trajanje predmetnog parničnog postupka osam godina i dva meseca, u kojem je prvostepena doneta nakon šest godina od podnošenja tužbe i u kojem nije bilo doprinosa podnosioca, ne može se opravdati bilo kojim od prethodno navedenih činilaca.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da je u parničnom postupku koji je vođen u predmetu Osnovnog suda u Novom Sadu P. 52519/10 , podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom č lana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi č lana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („ Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Kako podnosilac nije istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete, to je pravično zadovoljenje ostvareno utvrđivanjem povrede navedenog ustavnog prava.

7. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe da mu Ustavni sud dosudi naknadu materijalne štete u „visini zakonske zatezne kamate“ u iznosu od 500.000 ,00 dinara, Ustavni sud ukazuje da podnosilac nije dostavio dokaze o postojanju uzročno-posledične veze između trajanja postupka i evetualnog postojanja navedene štete, te je odbacio predmetni zahtev podnosioca, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 2 . izreke.

8. Podnosilac ustavne žalbe je osporio i presude Osnovnog suda u Novom Sadu P. 52519/10 od 22. marta 2016. godine i Višeg suda u Novom Sadu Gž. 3547/16 od 28. maja 2018. godine.

Saglasno odredbi člana 170. Ustava, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju. To istovremeno znači da Ustavni sud nije nadležan da, postupajući po ustavnoj žalbi, kao instancioni (viši) sud još jednom ispituje zakonitost osporenih akata ili radnji, pa iz tih razloga formalno pozivanje na povredu ustavnih prava i sloboda, samo po sebi, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnosioca ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima kojima se argumentuju tvrdnje o povredi označenog ustav nog prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud oceni zakonitost osporenih presuda. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u tom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u kao u drugom delu tačke 1. izreke .

9. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tač ka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti