Odluka Ustavnog suda o povredi prava u postupku registracije vozila

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku. Poništena je presuda Upravnog suda jer su upravni organi arbitrerno primenili pravo prilikom obnove postupka registracije vozila. Dosuđena je naknada štete od 400 evra zbog trajanja postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8433/2014
20.10.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, Katarina Manojlović Andrić, Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tah irović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Radovana Tatara iz Brusa, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa član om 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. oktobra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Radovana Tatara i utvrđuje da je presudom Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 11861/12 od 5. septembra 2014. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbij e.

2. Poništava se presuda Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 11861/12 od 5. septembra 2014. godine i određuje se da isti sud dones e novu odluku o tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Uprava za upravne poslove 03/10-3 broj 226-1-750/08 od 27. jula 2012. godine.

3. Usvaja se ustavna žalba Radovana Tatara i utvrđuje da je u upravnom postupku koji je vođen pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava Kruševac – Policijska stanica u Brusu u predmetu broj 226-6779/07 podnosiocu ustavne žalbe povređeno prav o na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

4. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Radovan Tatar iz Brusa, preko punomoćnika Branka Lukovića, advokata iz Brusa, podneo je Ustavnom sudu, 20. novembra 201 4. godine ustavnu žalbu protiv Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 11861/12 od 5. septembra 2014. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalb i se opisuje tok obnovljenog upravnog postupka koji je okončan izdavanjem saobraćajne dozvole podnosiocu za vozilo marke „Renault“ i ističe da je taj postupak trajao preko šest godina, što, po oceni podnosioca, nesumnjivo ukazuje da nadležni organi nisu postupali u zakonom propisanim rok ovima.

U ustavnoj žalbi se dalje navodi da je kao razlog za obnovu postup ka registracije predmetnog vozila navedeno da je dokaz o vlasništvu predmetnog vo zila zasnovan na lažnoj inostranoj ispravi - š vajcarskoj saobraćajnoj dozvoli, iako je, po mišljenju podnosioca, zasnovan na domaćoj saobraćajnoj dozvoli i ugovoru koji je zaključen sa prethodn im vlasnik om vozila. Takođe se ukazuje da nije učinjena verovatnom okolnost na kojoj se predlog za obnovu postupka zasniva, budući da ne postoji pravnosnažna sudsk a presud a kojom se utvrđuje da je obrazac š vajcarske dozvole falsifikovan, te da se nadležni upravni organi, niti Upravni sud, nisu izjasni li o obaveštenju Ministarstva unutrašnjih poslova – Policijska uprava Kruševac – Policijska stanica u Brusu br oj 226-6779/07 od 15. novembra 2010. godine o vršenju provere švajcarske dozvole kod policije u Bazelu, Švajcarska Konfederacija.

Podnosilac ustavne žalbe ističe da je primio sporno vozilo u državinu od prethodnog vlasnika na osnovu validnog ugovora i važeće saobraćajne dozvole, koja do danas nije poništena, a koja se takođe ne zasniva na švajcarskoj inostranoj dozvoli.

Ustavnom žalbom se predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu označenih prava i poništi osporenu presudu Upravnog suda.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u osporeni akt i celokupnu dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova broj 226-6779/07 od 14. februara 2008. godine odbijen je zahtev Radovana Tatara, ovde podnosioca ustavne žalbe, za registracij u teretnog vozila marke „ Renault“ označenog u rešenju (tačka 1. dispozitiva), poništeno je rešenje – saobraćajna dozvola broj SR 05914398 izdata 19. juna 2007 godine od Policijske s tanice u Brusu i određeno da se oduzimaju regist arske tablice tog vozila (tačka 2. dispozitiva). U obrazloženju rešenja je konstatovano: da je podnosilac 18. juna 2007. godine podneo zahtev za registraciju putničkog vozila marke „Renault“ označenog u rešenju i da mu je 19. juna 2007. godine za to vozilo izdata saobraćajna dozvola broj SR 05914398; da je podnosilac 3. septembra 2007. godine podneo zahtev za registraciju teretnog vozila sa istim brojem šasije i motora, uz koji je, pored ostalog, priložio navedenu saobraćajnu dozvolu; da je zbog navedene razlike u vrsti vozila i činjenice da podnosilac nije pružio dokaze o izvršenoj prepravci vozila, niti je zahtevom tražio ispitivanje vozila zbog promene vrste i namene, podnosilac pozvan da se o tome izjasni; da je u izjavi podnosioca navedeno da je vozilo kupio kao teretno-furgon, da nije vršio nikakve prepravke na vozilu i da nije obraćao pažnju na podatke o vrsti vozila u saobraćajnoj dozvoli i kupoprodajnom ugovoru; da je, s obzirom na navedeno, izvršeno veštačenje švajcarske saobraćajne dozvole broj BS 98364 u Nacionalnom kriminalističko-tehničkom centru MUP-a Srbije i da je o tome sačinjen zapisnik u kome je konstatovano da je navedena dozvola falsifikovana, tako što je njen obrazac falsifikovan; da je podnosilac upoznat sa sadržinom zapisnika o veštačenju i da mu je pružena mogućnost da se o izjasni o novoj činjenici koja je utvrđena veštačenjem. Rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova od 17. aprila 2008. godine poništeno je navedeno prvostepeno rešenje i predmet vraćen istom organu, sa nalogom da se pre donošenja novog rešenja najpre obnovi postupak registracije vozila okončanog rešenjem – saobraćajnom dozvolom broj SR 05914398 i nakon toga donese odluka o zahtevu.

Rešenjem od 23. maja 2008. godine obnovljen je upravni postupak registracije putničkog motornog vozila marke „Renault“ opisanog u rešenju, koji je okončan izdavanjem saobraćajne dozvole broj SR 05914398 (tačka 1. dispozitiva rešenja), poništeno je rešenje – saobraćajna dozvola broj SR 05914398 (tačka 2. dispozitiva rešenja) i odbijen zahtev za registracij u teretnog vozila marke „Renault“ na ime podnosioca ustavne žalbe (tačka 3. dispozitiva rešenja). Rešenjem drugostepenog organa od 4. jula 2008 godine odbijena je žalba podnosioca izjavljena protiv navedenog rešenj a, ali je Upravni sud presudom U. 4989/10 (2008) od 7. maja 2010. godine uvažio tužbu podnosioca i poništ io pobijano drugostepeno rešenje, jer je našao da je dispozitiv rešenja nejasan, budući da se ponavlja postupak registracije putničkog vozila, a odbija zahtev za registraciju teretnog vozila. Takođe je ukazano na propust tuženog organa da se izjasni o navodima žalbe da podnosiocu nije bila data mogućnost da postavlja pitanja veštaku, niti je upozoren da na to ima pravo.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je u izvršenju navedene presude donelo rešenje 6. jula 2010. godine, kojim je poništeno prvostepeno rešenje od 23. maja 2008. godine i vraćen predmet istom organu na ponovno odlučivanje.

Prvostepeni organ je u ponovnom postupku, na osnovu odredbe člana 239. stav 1. tačka 1) Zakona o opštem upravnom postupku, doneo rešenje od 29. juna 2012. godine, kojim je obnovljen upravni postupak registracije vozila marke „Renault“ opisanog u rešenju, okončan izdavanjem saobraćajne dozvole broj SR 05914398 (tačka 1. dispozitiva rešenja), poništeno je rešenje – saobraćajna dozvola broj SR 05914398 (tačka 2. dispozitiva rešenja), oduzete su registarske tablice KŠ 112-779 i saobraćajna dozvola broj SR 05914398 (tačka 3. dispozitiva rešenja) odbijen je zahtev za upis u jedinstveni registar vozila, izdavanje saobraćajne dozvole, registracione nalepnice i registarskih tablica za predmetno vozilo marke „ Renault“ (tačka 4. dispozitiva rešenja). U rešenju je, pored ostalog, navedeno da je u izjavi na zapisnik, uzetoj nakon utvrđenja da je švajcarska saobraćajna dozvola falsifikovana, podnosilac naveo: da on vozilo nije registrovao na osnovu inostrane dozvole, već važeće saobraćajne dozvole izdate u Republici Srbiji, tako da ne može da se izjasni o činjenici da je švajcarska saobraćajna dozvola falsifikovana; da tu dozvolu nije video, pa nije ni mogao da zna da li je falsifikovana, a da je posao policije da to utvrđuje.

Rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Uprava za upravne poslove 03/10-3 broj 226-1-750/08 od 27. jula 2012. godine odbijena je žalba podnosioca izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja. Drugostepeni organ je u obrazloženju rešenja konstatovao da je podnosilac ustavne žalbe u žalbi istakao: da sporna švajcarska saobraćajna dozvola nije poništena i da proizvodi pravno dejstvo; da je najpre trebalo ponoviti postupak prve registracije vozila; da isprave na osnovu kojih je izvršena registracija vozila na njegovo ime nisu lažne isprave i da ne postoji pravnosnažna presuda kojom je utvrđeno krivično delo falsifikovanja isprave. Ocenjujući ove navode podnosioca, drugostepeni organ je naveo: da je saobraćajna dozvola izdata u Republici Srbiji na osnovu švajcarske saobraćajne dozvole koja je falsifikovana, pa je „opstanak saobraćajne dozvole Republike Srbije“ nemoguć usled nedostatka dokaza o poreklu vozila; da ranije izdata saobraćajna dozvola ne egzistira u pravnom saobraćaju, pa ne postoji pravna mogućnost, niti potreba da se ista poništi; da nisu od uticaja navodi žalbe da ne postoji pravnosnažna presuda kojom je utvrđeno da je švajcarska saobraćajna dozvola falsifikovana, jer je to utvrđeno veštačenjem u Nacionalnom kriminalističko-tehničkom centru MUP-a Srbije. Imajući u vidu odredbe člana 239. stav 1. tač. 1. i 2) Zakona o opštem upravnom postupku, drugostepeni organ je ocenio da je pravilno postupio prvostepeni organ kada je u obnovljenom postupku poništio saobraćajnu dozvol u broj SR 05914398.

Osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 11861/12 od 5. septembra 2014. godine odbijena je kao neosnovana tužba podnosioca ustavne žalbe podneta 11. septembra 2012. godine protiv navedenog konačnog rešenja. Upravni sud je u obrazloženju osporene presude najpre konstatovao da je podnosilac u tužbi naveo: da je uz zahtev priložio dokaz o vlasništvu – pravnom osnovu za korišćenje vozila (saobraćajnu dozvolu broj CP 05289788 i ugovor o posredovanju broj 30/07 zaključen 15. juna 2007. godine); da su u zahtevu upisani tehnički podaci o vozilu iz dokumentacije proizvođača vozila i da je tačnost tih podataka overio ovlašćeni radnik koji je obavio tehnički pregled vozila; da navedeni ugovor nije poništen, niti raskinut, a da saobraćajna dozvola serijski broj SR 05914398 nije izdata na osnovu lažne isprave, te nema razloga za obnovu postupka izdavanja te dozvole; da mu nije omogućeno da postavlja pitanja veštacima, niti je licima koja su pre njega registrovala sporno vozilo omogućeno da učestvuju u postupku; da nisu cenjeni dokazi – spisi Policijskih uprava u Požarevcu, Kučevu i Peći. Upravni sud je dalje konstatovao da iz spisa predmeta i obrazloženja pobijanog rešenja proizlazi: da je predmetno vozilo prvi put registrovano na ime B.B. iz Peći, na osnovu švajcarske saobraćajne dozvole broj BS 98364, kao dokaza o poreklu; da je nakon toga vozilo bilo registrovano na ime D.K, kome je 30. avgusta 2006. godine izdata saobraćajna dozvola broj CP 05289788; da je potom vozilo registrovano na ime podnosioca, kome je 19. juna 2007. godine izdata saobraćajna dozvola broj SR 05914398; da je na osnovu zapisnika o veštačenju sačinjenog 10. januara 2008. godine u Nacionalnom kriminalističko-tehničkom centru MUP-a Srbije utvrđeno da je švajcarska saobraćajna dozvola falsifikovana, tako što je njen obrazac falsifikovan; da je podnosilac 13. februara 2008. godine upoznat sa novom činjenicom utvrđenom veštačenjem. Polazeći od odredaba člana 239. stav 1. tač. 1) i 2) Zakona o opštem upravnom postupku, člana 270. stav 1. tačka 1) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima ("Službeni glasnik RS", br. 41/09, 53/10 i 101/11) i odredaba člana 5. stav 1. tačka 5) i člana 6. Pravilnika o registraciji motornih i priključnih vozila ("Službeni glasnik RS", br. 69/10, 101/10 i 53/11) , čiju je sadržinu naveo, Upravni sud je ocenio da je u sprovedenom postupku pravilno utvrđeno da podnosilac ne poseduje odgovarajuće dokaze o poreklu vozila. Upravni sud je našao da su ostali navodi tužbe neosnovani i bez uticaja na odlučivanje u ovoj upravnoj stvari, s obzirom na to da je tuženi organ, ocenjujući te navode, dao jasne razloge za svoju odluku.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se podnosilac u ustavnoj žalbi poziva, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da s vako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (č lan 36.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58 stav 1. ).

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj pravnoj stvari, pored navedenih odredaba Ustava, značajne su i sledeće odredbe zakona:

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10) propisano je : da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.) ; da kad se prethodno pitanje odnosi na krivično delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, a nema mogućnosti za krivično gonjenje, organ koji vodi postupak raspraviće i to pitanje (član 135. stav 2.); da ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, da je u tom slučaju drugostepeni organ dužan da svojim rešenjem ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najdocnije u roku od 30 dana od dana prijema predmeta, donese novo rešenje, te da protiv novog rešenja stranka ima pravo na žalbu (član 232. stav 2.); da će postupak okončan rešenjem protiv koga nema redovnog pravnog sredstva u postupku ponoviti (član 239. stav 1.) – ako se sazna za nove činjenice, ili se nađe ili stekne mogućnost da se upotrebe novi dokazi koji bi, sami ili u vezi sa već izvedenim i upotrebljenim dokazima, mogli dovesti do drukčijeg rešenja da su te činjenice, odnosno dokazi bili izneseni ili upotrebljeni u ranijem postupku (tačka 1), ako je rešenje doneseno na osnovu lažne isprave ili lažnog iskaza svedoka ili veštaka, ili ako je došlo kao posledica dela kažnjivog po krivičnom zakonu (tačka 2)); da se postupak može ponoviti iz razloga navedenih u članu 239. tačka 2) ovog zakona i ako se krivični postupak ne može sprovesti, ili ako postoje okolnosti zbog kojih se taj postupak ne može pokrenuti (član 243. stav 1.) ; da će pre donošenja zaključka o ponavljanju postupka iz razloga navedenih u članu 239. tačka 2. ovog zakona, službeno lice od organa nadležnog za krivično gonjenje zatražiti obaveštenje o tome da li je krivični postupak obustavljen, odnosno da li postoje okolnosti zbog kojih se taj postupak ne može pokrenuti, a da službeno lice ne mora zatražiti takvo obaveštenje ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja, ili ako je nastupila smrt lica na čiju se krivičnu odgovornost ukazuje u zahtevu za ponavljanje, odnosno ako okolnosti zbog kojih se krivični postupak ne može pokrenuti samo službeno lice može sa sigurnošću utvrditi (član 243. stav 2.).

Zakonom o upravnim sporovima ("Službeni glasnik RS", broj 111/09) propisano je: da se upravni spor može se pokrenuti i kada nadležni organ o zahtevu, odnosno žalbi stranke nije doneo upravni akt, pod uslovima predviđenim ovim zakonom (član 15.); da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta (član 19. stav 1.).

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da se dokaz o poreklu predmetnog motornog vozila marke „Renault“ n e zasniva na inostranoj ispravi, već na saobraćajnoj dozvoli izdatoj u Republici Srbiji, koju je priložio uz zahtev za registraciju . Takođe ističe da ne postoji pravnosnažna sudsk a presud a kojom je utvrđ eno da je obrazac švajcarske dozvole falsifikovan, iz čega zaključuje da nije učinjena verovatnom okolnost na kojoj se „predlog za obnovu postupka“ zasniva. Podnosilac ukazuje i na to da se nadležni organi nisu izjasnili o obaveštenju Ministarstva unutrašnjih poslov a – Policijska uprava Kruševac – Policijska stanica u Brus u br oj 226-6779/07 od 15. novembra 2010. godine o vršenju provere švajcarske dozvole kod policije u Bazelu, Švajcarsk a Konfederacija.

Ocenjujući ove navode ustavne žalbe sa stanovišta prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Sud je imao u vidu da se ustavna garancija navedenog prava, pored ostalog, sastoji u tome da odluka suda o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom relevantnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u protivnom moglo smatrati da je proizvod proizvoljnog i pravno neutemeljenog stanovišta postupajućeg suda.

Po oceni Ustavnog suda, iz navedenih odredaba Zakona o opštem upravnom postupku proizlazi da će se upravni postupak ponoviti a ko je rešenje doneseno na osnovu lažne isprave ili je posledica dela kažnjivog po krivičnom zakonu, čak i ako se krivični postupak ne može sprovesti, ili ako postoje okolnosti zbog kojih se taj postupak ne može pokrenuti . U tom slučaju organ uprave pribavlja od organa nadle žnog za krivično gonjenje obaveštenje o tome da li je krivični postupak obustavljen, odnosno da li postoje okolnosti zbog kojih se taj postupak ne može pokrenuti. Organ uprave je ove obaveze oslobođen samo ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja, ili smrt lica na čiju se krivičnu odgovornost ukazuje u zahtevu za ponavljanje ponavljanje postupka , odnosno ako on sam sa sigurnošću može utvrditi da postoje okolnosti zbog kojih se krivični postupak ne može pokrenuti.

Ustavni sud je konstatovao da iz sadržine osporene presude proizlazi: da je predmetno motorno vozilo prvi put registrovano u Republici Srbiji na ime B.B, na osnovu švajcarske saobraćajne dozvole broj BS 98364 kao dokaza o poreklu; da je nakon toga vozilo bilo registrovano na ime D.K, kome je izdata saobraćajna dozvola broj CP 05289788; da je na osnovu te dozvole i ugovora zaključenog 15. juna 2007. godine sa D.K, podnosiocu ustavne žalbe 19. juna 2007. godine izdata saobraćajna dozvola broj SR 05914398. Ustavni sud dalje konstatuje da je prvostepeni organ veštačenjem u upravnom postupku utvrdio činjenicu da je falsifikovana švajcarska saobraćajna dozvola na osnovu koje je prvi put registrovano predmetno vozilo u Republici Srbiji, nakon čega je obnovio postupak izdavanja saobraćajne dozvol e podnosiocu ustavne žalbe primenom odredbe 239. stav 1. tačka 1) Zakona o opštem upravnom postupku, nalazeći da se radi o novoj činjenici koja bi, da je bila poznata u vreme donošenja rešenja, dovela do drukčijeg rešenja o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za registraciju tog vozila. Međutim, iz obrazloženja drugostepenog rešenja proizlazi da navedena činjenica predstavlja razlog za obnovu postupka na osnovu tačke 2) iste odredbe zakona, koja se primenjuje ako je rešenje do neseno na osnovu lažne isprave, lažnog iskaza svedoka ili veštaka ili je posledica dela kažnjivog po krivičnom zakonu . Ovaj sud, s tim u vezi, ukazuje da iz obrazloženja rešenja upravnih organa i osporenog akta ne proizlazi da je nadležni organ poništio saobraćajnu dozvolu broj CP 05289788 – na osnovu koje je podnosilac ustavne žalbe registrovao predmetno vozilo, niti se može utvrditi kako je okončan pravno relevantan postupak ocene istinitosti švajcarske saobraćajne dozvole broj BS 98364, u smislu njene verifikacije ili osporavanja od nadležnog organa u Švajcarskoj Konfederaciji. Takođe, prvostepeni organ pre donošenja rešenja o obnovi postupka nije utvrdio da postoje okolnosti zbog kojih se, u konkretnom slučaju, ne može pokrenuti krivični postupak zbog krivičnog dela falsifikovanje isprave, niti je od organa nadležnog za krivično gonjenje pribavio obaveštenje o tome, saglasno odredbi člana 243. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud nalazi da nisu bili ispunjeni uslovi za obnovu postupka primenom odredaba člana 239. stav 1. tač. 1) i 2) Zakona o opštem upravnom postupku. Po oceni ovog suda, podnosilac ustavne žalbe, koji je registrovao vozilo na osnovu saobraćajne dozvole izdate u Republici Srbiji, ne može snositi štetne posledice naknadnog utvrđenja da je falsifikovana švajcarska saobraćajna dozvola na osnovu koje je njegov pravni prethodnik registrovao vozilo, ako ta činjenica nije utvrđena u skladu sa zakonom i ako prethodno nije stavljena van snage saobraćajna dozvola izdata njegovom pravnom prethodniku. Iz navedenog sledi da je podnosiocu ustavne žalbe arbitrernom primenom prava, na njegovu štetu, povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud je stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr.zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu u ovom delu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Utvrdivši navedenu povredu prava, Ustavni sud nije razmatrao povrede ostalih prava, koje su takođe istaknute u ustavnoj žalbi.

6. Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava mogu otkloniti jedino poništavanjem presude Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 11861/12 od 5. septembra 2014. godine i određivanjem da se u ponovnom postupku donese nova odluka o tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Uprava za upravne poslove 03/10-3 broj 226-1-750/08 od 27. jula 2012. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. Podnosilac ustavne žalbe, takođe, smatra da mu je u predmetnom obnovljenom upravnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Ocenjujući ove navode podnosioca sa stanovišta označenog prava, Ustavni sud je najpre konstatovao da je osporeni postupak započeo podnošenjem žalbe podnosioca ustavne žalbe protiv rešenja od 14. februara 2008. godine i da je pravnosnažno okončan osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 11861/12 od 5. septembra 2014. godine.

Ustavni sud konstatuje da trajanje predmetnog postupka od šest godina, samo za sebe, može ukazivati da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja nadležnih organa koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da u osporenom postupku nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja, jer je nadležni organ trebalo da utvrdi da li su ispunjeni uslovi za registraciju vozila u situaciji kada je u upravnom postupku utvrđeno da je falsifikovana inostrana isprava na osnovu koje je vozilo prvi put registrovano u Republici Srbiji.

Ispitujući postupanje upravnih organa i sudova koji su odlučivali u upravnom sporu, Ustavni sud je utvrdio da je prvostepeni organ prilikom donošenja prvog rešenja propustio da, pre poništavanja rešenja –saobraćajne dozvole izdate podnosiocu, odluči o ponavljanju postupka koji je okončan tim rešenjem. Takođe, drugostepeni organ je propustio da otkloni nejasnoće iz dispozitiva novodonetog prvostepenog rešenja u pogledu toga da li je reč o putničkom ili teretnom vozilu, što je imalo za posledicu vođenje upravnog spora u kome je tužba podnosioca uvažena. Ustavni sud dalje konstatuje da je prvostepenom organu trebalo dve godine da donese odluku u ponovnom postupku, što je dodatno produžilo trajanje predmetnog postupka. Upravni sporovi u kojima je odlučivano o tužbama podnosioca ustavne žalbe trajali su, takođe, po dve godine, iako nadležni sud nije odlučivao u sporu pune jurisdikcije

Ocenjujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, Ustavni sud je iz priložene dokumentacije utvrdio da on nije koristio procesnopravna sredstva zbog „ćutanja administracije“, predviđena odredbama Zakona o opštem upravnom postupku i Zakona o upravnim sporovima, kako bi doprineo skraćenju vremena trajanja obnovljenog postupka . Naime, podnosilac ustavne žalbe je imao pravo da već posle 30 dana podnese najpre žalbu, a potom, eventualno, tužbu nadležnom sudu zbog nepostupanja prvostepenog organa u ponovnom postupku.

Ispitujući značaj povređenog prava za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je našao da je odluka u predmetnom postupku za njega bila od velikog značaja, imajući u vidu pravne posledice poništavanja izdate saobraćajne dozvole.

Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj upravnopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i praksi i kriterijumima Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud je posebno imao u vidu da će Upravni sud, nakon poništavanja osporene presude, ponovo odlučivati o tužbi podnosioca podnetoj protiv pobijanog drugostepenog rešenja. Iz navedenih razloga, Ustavni sud je utvrdio povredu označenog prava i usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 3. izreke.

8. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 4. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 4 00 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate . Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu trajanje osporen og postupka i doprinos podnosioca, a uzeo je u obzir praksu ovog suda i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje. S obzirom na to da je Zakonom o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15) propisan rok od četiri meseca za izvršenje odluke Ustavnog suda kojim je utvrđeno pravo na naknadu materijalne/nematerijalne štete, to je Sud u drugom delu tačke 2. izreke odredio da se dosuđena visina naknade nematerijalne štete podnosiocu ustavne žalbe isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

9. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava u postupku registracije vozila

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti