Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u složenom imovinskom sporu koji je trajao 19 godina

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu zbog devetnaestogodišnjeg trajanja imovinskog spora. Utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku zbog izuzetne neefikasnosti sudova, ali ne dodeljuje naknadu štete jer nije tražena. Odbacuje deo žalbe o pravičnosti suđenja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, Sabahudin Tahirović, dr Dragana Kolarić, dr Milan Škulić, dr Jovan Ćirić, dr Vladan Petrov i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi I. N . iz Beograda , n a osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. juna 2019. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba I. N . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 37617/13 (inicijalno predmet P. 2956/97 Petog opštinskog suda u Beogradu) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. I. N . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 9. novembra 201 6. godine, preko punomoćnika M. Ršete, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv presude Drugog osnovnog suda u Beogradu P. 37617/13 od 25. decembra 201 5. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 3068/16 od 17. avgusta 201 6. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku koji je vođen pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 37617/13 (inicijalno predmet P. 2956/97 Petog opštinskog suda u Beogradu) .

Podnosilac smatra da mu je skoro dvadesetogodišnjim trajanjem postupka povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Ukazuje da je spor radi utvrđenja prava svojine po osnovu sticanja u porodičnoj zajednici, u kome je imao svojstvo tužioca, bez opravdanih razloga trajao ovako dugo, te da su, do donošenja osporenih akata, čak dva puta bile ukidane prvostepene presude. Podnosilac osporava navedene presude, jer sudovi nisu potpuno i pravilno utvrdili činjenično stanje, niti pravilno cenili izveden e dokaze – iskaze saslušanih svedoka i nalaze veštaka građevinske struke . Kako sudovi nisu dali valjane razloge za svoju odluku, to ističe povredu prava na pravično suđenje i prava na jed naku zaštitu prava. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporene presude. Podnosilac nije podneo zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno nje govo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u spise predmeta P. 37617/13 Drugog osnovnog suda u Beogradu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 8. oktobra 1997. godine Petom opštinskom sudu u Beogradu (u daljem tekstu Opštinski sud) tužbu protiv tuženog O.N, oca tužioca, radi utvrđenja prava svojine po osnovu sticanja u porodičnoj zajednici. Formiran je predmet P. 2956/97.

Do donošenja prve prvostepene presude, bilo je ukupno 17 zakazanih ročišta za glavnu raspravu, od kojih tri nisu održana. Dva ročišta nisu održana zbog nedolaska svedoka, izostanka tuženog i neuredne dostave za tužioca. U ovom delu postupka saslušano je 17 svedoka i po dva puta tužilac i tuženi u svojstvu parničnih stran aka. Takođe, dva puta su rešenjima odbijeni predlozi tužioca za izuzeće postupajućeg sudije.

Presudom Opštinskog suda P. 2956/97 od 17. aprila 2002. godine je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca , a rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 11747/02 od 31. marta 2003. godine ova presuda ukinuta je u žalbenom postupku i predmet vraćen istom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom prvostepenom postupku predmet je pred Opštinskim sudom dobio novi broj P. 1915/03. Prvo ročište je zakazano i održano 3. oktobra 20 03. godine i tužiocu naloženo da uredi tužbu u skladu sa nalogom iz drugostepenog rešenja. Nakon opomene da je prošao ostavljeni rok za uređenje tužbe, tužilac je podneskom od 27. oktobra 2003. godine obavestio sud da je 14. oktobra 2003. godine preminuo tuženi, te je kao tužene i zajedničare prilikom sticanja nepokretnosti označio sada pet tuženih: suprugu pok. tuženog (majka tužioca) i njegove tri ćerke i sina (sestre i brat tužioca) . Po ponovnom nalogu suda da se tužbom obuhvate svi zajedničari koji su doprineli sticanju imovine, te naved u tačne adrese tuženih, tužilac je podneskom od 21. januara 2004. godine kao šestotuženu označio i svoju suprugu. Nakon zakazanih još 13 ročišta, od kojih jedno nije održano zbog izostanka uredne dostave poziva za jednog od tuženih, a jedno odloženo jer je tužilac neposredno na ročištu predao podnesak, glavna rasprava je zaključena 11. septembra 2006. godine. U dokaznom postupku su sprovedeni građevin sko i finansijsko veštačenje, pribavljena dopunska izjašnjenja određenih sudskih veštaka, saslušane parnične stranke i veštaci, te pročitani pismeni dokazi.

Presudom Opštinskog suda P. 1915/03 od 11. septembra 2006. godine je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca. Tužilac je žalbu protiv navedene presude izjavio 29. decembra 2006. godine, a odgovor na žalbu punomoćnika tuženih je dat 26. januara 2007. godine. Naredba za dostavljanje spisa Okružnom sud u Beogradu data je 14. februara 2007. godine.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž. 1099/10 od 7. aprila 2010. godine ukinuta je provostepena presuda Opštinskog suda P. 1915/03 od 11. septembra 2006. godine i predmet vraćen istom sudu na ponovno suđenje.

U drugom po redu ponovnom prvostepenom postupku predmet je pred, sada nadležnim , Prvim osnovnim sudom u Beogradu dobio novi broj P. 74565/10 i prvo zakazano ročište za glavnu raspravu 28. oktobra 2010. godine je odloženo zbog saznanja o smrti prvotužene – majke tužioca i pribavljanja dokaza kada je ona preminula. Po obaveštenju Gradske opštine V . prvotužena je preminula 21. januara 2008. godine, pa je rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 74565/10 od 24. novembra 2011. godine prekinut postupak u ovoj pravnoj stvari, s tim da se nastavi kada na slednici preuzmu postupak ili ih sud pozove na predlog protivne strane da to učine. Odlučujući o žalbi tužioca, Viši sud u Beogradu je rešenjem Gž. 5778/11 od 29. februara 2012. godine potvrdio prvostepeno rešenje.

Predlog za nastavak postupka punomoćnik tužioca je podneo 10. maja 2013. godine i dostavio ostavinsko rešenje O. 17292/111 od 3. januara 2013. godine. Rešenjem P. 74565/10 od 13. juna 2013. godine postupak je nastavljen, ali sada pred Drugim osnovnim sudom bod brojem P. 27617/13.

Do zaključenja glavne rasprave, 25. decembra 2015. godine, bilo je 11 zakazanih ročišta za glavnu raspravu, od kojih su tri održana . U ovom delu postupka sprovedeno je novo građevinsko veštačenje, a povodom vrednosti visine učešća tužiočevog doprinosa izgradnji nepokretnosti, koji se sastojao u pomaganju u najtežim fizičkim poslovima, te pribavljene dve dopune nalaza veštaka, saslušan veštak i izvršeno suočenje tužioca sa dve tužene. Preostalih osam ročišta nije održano zbog štrajka advokata (tri ročišta), nedostatka dokaza o uredno primljenim pozivima za tužene (dva ročišta), zbog sprečenosti veštaka da pristupi u sud, te jer su po jedanput predali podneske neposredno na/pred ročište punomoćnik tužioca i punomoćnik tuženih (od prvotuženog do četvrtotužene).

Osporenom presudom Drugog osnovnog suda P. 37617/13 od 25. decembra 2015. godine je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 3068/16 od 17. avgusta 2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena je prvostepena presuda. Punomoćniku tužioca je 11. oktobra 201 6. godine uručena drugostepena presuda.

Rešenjem Drugog osnovnog suda P. 37617/13 od 4. aprila 2017. godine ispravljena je prvostepena presuda u stavu izreke koji se odnosio na troškove postupka, tako što su posle reči „da tužilac nadoknadi tuženima“, dodata imena i prezimena tuženih. Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž. 19299/18 od 14. februara 2018. godine je potvrđeno prvost epeno rešenje.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu ukazuje podnositeljka u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36 . stav 1.).

5. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud i u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li je postupak vođen u okviru razumnog roka ili ne, uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku kao element prava na pravično suđenje i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni parnični postupak trajao 1 9 godin a što bi samo po sebi moglo da ukazuje da nije okončan u okviru standarda razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je razumna dužina trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja koje u sporu treba raspraviti, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i značaja prava o kome se raspravljalo za podnosi oca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja postupka.

Po nalaženju Ustavnog suda, predmetni postupak u kome se odlučivalo o osnovanosti zahteva za utvrđenje prava svojine po osnovu sticanja u porodičnoj zajednici se može okarakterisati kao izuzetno složen, imajući u vidu da je radi utvrđenja činjenica bitnih za presuđenje izveden dokaz saslušanjem velikog broja svedoka , te izvršeno više veštačenja sa dopunama. I procesno je predmet bio usložnjen većim brojem tuženih, te zastojem, odnosno prekidom postupka zbog smrti inicijalno tuženog, a potom smrti prvotužene kao jedne od njegovih pravnih sledbenika .

Razmatrajući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da je na strani podnosi oca postojao legitiman interes za odlučivanje suda u što kraćem roku radi otklanjanja neizvesnosti u pogledu nje govih eventualnih prava na imovini koja je bila predmet spora.

Dalje, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac u određenoj meri doprine o dužini postupka, budući da je njegov punomoćnik dva podneska predao neposredno pred ročište, te zato što je po nalogu suda da uredi tužbu, i pored opomene, postupio posle tri i po meseca, ali pre svega time što podnosilac nije blagovremeno obavestio sud o smrti majke – prvotužene, koja je preminula u vreme žalbenog postupka, nego je tek nakon vraćanja spisa prvostepenom sudu, po određenom prekidu postupka od strane suda pokrenut ostavinski postup ak i okončan, a što je produžilo trajanje ovog spora za godinu i sedam meseci.

Analizirajući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud konstatuje da, iako je prva prvostepena presuda doneta posle četiri i po godine od podnošenja tužbe, ona je ukinuta, kao i sledeća prvostepena presuda doneta posle skoro devet godina nakon podnošenja tužbe. Povodom ovoga, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava izražen u presudi od 6. septembra 2005. godine u predmetu Pavlyulynets protiv Ukrajine (broj aplikacije 70767/01, stav 51 .), u kome je konstatovano da ponovno razmatranje jednog predmeta posle vraćanja na nižu instancu može, samo po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu tužene države. Pored navedenog , i na strani drugost epenog suda, u drugom po redu žalbenom postupku , bilo je doprinosa trajanju postupka van razumnog roka, jer je drugostepeno rešenje o ukidanju prvostepene presude doneto posle tri godine i dva meseca od podnošenja žalbe tužioca, što se ne može opravdati ni činjenica da je tokom 2010. godine uspostavljena nova mreža sudova.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je utvrdio da je izuzetno nedelotvornim radom nadležnih sudova podnosioccu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 , 18/13 – Odluka US , 40/13 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u prvom delu izreke.

Budući da podnosilac ustavne žalbe nije istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u smislu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud smatra da je donošenje odluke kojom je utvrđena povreda označenog prava, dovoljno da se postigne adekvatno pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe.

6. Ispitujući postojanje pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi u delu u kojem se ističe povreda prava na pravično suđenje u odnosu na osporene presude, Ustavni sud ukazuje da je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju. Kako podnosi lac tvrdnju o povredi označenog ustavnog prava zasniva na navodu da se drugostepeni sud uopšte nije upustio u razmatranje nje govih žalbenih navoda o pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju i pogrešnoj primeni materijalnog prava, a imajući u vidu sadržinu osporene drugostepene presude, Ustavni sud je utvrdio da navodi podnosi oca ne odgovaraju činjenicama, pa se stoga takvi navodi ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima za tvrdnju o povredi prava na pravično suđenje.

Prethodna ocena se odnosi i na tvrdnju o povredi prava na jednaku zaštitu prava jer podnosilac povredu ovog prava obrazlaže istim navodima kao i povredu prava na pravično suđenje, što se ne može dovesti u vezu sa sadržinom prava zajemčenog članom 36. stav 1. Ustava. Naime, uslov koji mora postojati da bi se mogla ceniti povreda prava na jednaku zaštitu prava, jeste različito postupanje sudova najviše instance u postupku u istoj pravnoj i činjeničnoj situaciji.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u delu kojim se ističe povreda ustavnih prava u odnosu na osporene presude, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu izreke.

7. Shodno svemu navednom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1 tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, te člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u složenom imovinskom sporu koji je trajao 19 godina

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti