Povreda prava na pravično suđenje zbog arbitrernog odbacivanja prigovora

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje. Privredni sud je proizvoljno odbacio prigovor izvršnog dužnika kao neblagovremen, propustivši da utvrdi tačan datum predaje prigovora pošti, što predstavlja očiglednu grešku.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8449/2019
17.10.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, dr Milan Škulić i Tatjana Đurkić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi „Ž.“ a.d. Beograd, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. oktobra 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba „Ž.“ a.d. Beograd i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Beogradu IPV(Ivk). 440/19 od 5. jula 2019. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Privrednog suda u Beogradu IPV(Ivk). 440/19 od 5. jula 2019. godine i određuje da taj sud donese novu odluku o prigovoru koji je podnet protiv rešenja javnog izvršitelja Vojislava Milajića iz Beograda IIvk. 166/19 od 3. aprila 2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. „Ž.“ a.d. Beograd podnelo je Ustavnom sudu, 19. avgusta 2019. godine, ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu IPV(Ivk). 440/19 od 5. jula 2019. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo, zajemčeno odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije. Podnosilac ustavne žalbe se istovremeno pozvao i na povredu prava iz čl. 6. i 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, čiju eventualnu povredu ili uskraćivanje Ustavni sud ceni u odnosu na odgovarajuće odredbe iz čl. 32. i 36. Ustava kojima su zajemčena ista prava.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je podnosilac bio izvršni dužnik u izvršnom postupku u kojem je doneto osporeno rešenje veća izvršnog suda, kojim je odbačen kao neblagovremen njegov prigovor podnet protiv rešenja o izvršenju javnog izvršitelja; da je podnosilac predmetni prigovor koji je kod njega zaveden pod brojem 16/2018- 2070 od 24. aprila 2019. godine podneo preko pošte preporučenom pošiljkom pod brojem RE 408013522RS dana 24. aprila 2019. godine, a uručena primaocu javnom izvršitelju Vojislavu Milajiću dana 25. aprila 2019. godine, ali da je veće izvršnog suda bez osnova utvrdilo da je navedeno pravno sredstvo podneto 30. aprila 2019. godine; da je veće izvršnog suda propustilo da utvrdi sve pravno relevantne činjenice od koje zavisi blagovremenost podnetog prigovora; da je, prema navodima podnosioca, njegovo pravo na pravno sredstvo povređeno time što je imao pravo na žalbu, u smislu odredbe člana 92. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine, protiv osporenog rešenja veća izvršnog suda kojim je odbačen njegov prigovor.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporeno drugostepeno rešenje izvršnog suda.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta javnog izvršitelja Vojislava Milajića iz Beograda IIvk. 166/19, spise predmeta Privrednog suda u Beogradu IPV(Ivk). 440/19, priloženu dokumentaciju uz ustavnu žalbu i na osnovu navoda ustavne žalbe, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom postupku:

Izvršni poverilac javno preduzeće „G.“ Beograd podnelo je 14. marta 2019. godine predlog za izvršenje javnom izvršitelju Vojislavu Milajiću iz Beograda protiv izvršnog dužnika „Ž.“ a.d. Beograd, ovde podnosioca ustavne žalbe, na osnovu verodostojne isprave – računa, radi namirenja novčanog potraživanja i to na novčanim sredstvima izvršnog dužnika. Javni izvršitelj Vojislav Milajić iz Beograda je rešenjem IIvk. 166/19 od 3. aprila 2019. godine dozvolio predloženo izvršenje. U pouci o pravnom leku ovog rešenja je navedeno da se protiv ovog rešenja može izjaviti prigovor Privrednom sudu u Beogradu u roku od osam dana od prijema rešenja, a preko ovog javnog izvršitelja.

Podnosilac ustavne žalbe je podneo prigovor protiv rešenja o izvršenju javnog izvršitelja Vojislava Milajića iz Beograda, preko navedenog javnog izvršitelja za Privredni sud u Beogradu. U prigovoru, koji se nalazi u spisima predmeta javnog izvršitelja, označen je broj pod kojim je zavedeno navedeno pravno sredstvo kod podnosioca br: 16/2019-2070 sa datumom 24. april 2019. godine (u gornjem levom uglu) i na prigovoru je otisnut štambilj javnog izvršitelja (u sredini u gornjem uglu), kao i datum koji je označen brojevima „30-04-2019“ (u gornjem desnom uglu). Javni izvršitelj je 9. maja 2019. godine dostavio prigovor na odgovor izvršnom poveriocu.

Uz ustavnu žalbu je priložen izvod iz knjige pošte od 24. aprila 2019. godine u kojem se nalazi broj preporučene pošiljke 408013522, primalac pošiljke - javni izvršitelj Vojislav Milajić iz Beograda i napomena 16/19-2070. Priložena je i kopija povratnice u kojoj je označen primalac pošiljke javni izvršitelj Vojislav Milajić iz Beograda, broj preporučene pošiljke 408013522, pečat javnog izvršitelja Vojislava Milajića iz Beograda, njegov faksimil, zatim na kopiji povratnice piše prigovor IIvk. 166/19 i otisnuti datum 30.04.2019. godine.

Veće Privrednog suda u Beogradu je osporenim rešenjem IPV(Ivk). 440/19 od 5. jula 2019. godine odbacilo kao nedozvoljen prigovor podnosioca ustavne žalbe. U obrazloženje osporenog rešenja je, između ostalog, navedeno: da je podnosilac 30. aprila 2019. godine protiv rešenja o izvršenju javnog izvršitelja izjavio prigovor; da kako je podnosilac primio rešenje o izvršenju 16. aprila 2019. godine, a da je 30. aprila 2019. godine izjavio prigovor, dakle nakon isteka zakonom propisanog roka od osam dana od dana dostavljanja rešenja, to je prigovor neblagovremen. U pouci o pravnom leku osporenog rešenja je konstatovano da protiv navedenog rešenja nije dozvoljen pravni lek.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu podnositeljka ustavne žalbe ukazuje, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).

Odredbama člana 398. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine „Službeni glasnik“ RS, br. 106/15, 106/16 (Autentično tumačenje) i 113/17 (Autentično tumačenje), propisano je: da izvršni dužnik može prigovorom da pobija rešenje, ili samo deo rešenja kojim su odmereni troškovi postupka (stav 1.); da se prigovor podnosi sudu koji bi odlučivao o predlogu za izvršenje da je za to nadležan sud (stav 2.); da isti sud odlučuje o prigovoru (stav 3.); da rešenje koje je doneto o prigovoru ne može da se pobija žalbom (stav 4.). Navedeni član zakona nalazi se u delu petom zakona koji nosi naziv „namirenje novčanih potraživanja nastalih iz komunalnih i srodnih delatnosti“, u odeljku pod tačkom 2. koji nosi naziv – „prigovor izvršnog dužnika“). Odredbom člana 39. zakona je propisano da se u izvršnom postupku i postupku obezbeđenja shodno primenjuje zakon kojim se uređuje parnični postupak (član 39.).

Odredbama Zakona o parničnom o postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-Odluka US, 74/13-Odluka US i 55/14), koji je važio u vreme donošenju osporenog rešenja i koji se shodno primenjivao na predmetni izvršni postupak, propisano je da se dan podnošenja podneska upućenog sudu preko pošte preporučenom pošiljkom smatra kao dan podnošenja sudu (član 104. stav 2.); da drugostepeni sud može, po potrebi, od prvostepenog suda da pribavi izveštaj o povredama odredaba postupka i da zatraži da se radi utvrđivanja tih povreda sprovedu provere (član 382. stav 2.).

Odredbama Sudskog poslovnika („Službeni glasnik RS“, br. 110/09, 70/11, 19/12, 89/13, 96/15, 104/15, 113/15-ispr, 39/16, 56/16, 77/16, 16/18 i 78/18), propisano je: da je zaposleni dužan da u zabelešci o prijemu pismena (štambilj broj 22) naznači, pored ostalog, i način prijema pismena (neposredno – poštom, obično – preporučeno)(član 154. stav 1.); da ukoliko je pismeno poslato sudu preko pošte sud je dužan da na primljeno pismeno stavi zabelešku o prijemu pismena (štambilj broj 22) i uz pismeno zadrži poštansku kovertu, odnosno omot ako je dostavljeno na drugi način (član 154. stav 3.); da pismena koja se odnose na predmete u toku združuju se s tim predmetima (član 170. stav 1.); da se pismena ulažu u omot spisa i lepe redom kojim su uvedena u popis spisa tako da pismeno ranijeg datuma bude iznad pismena kasnijeg datuma (član 171. stav 1.); da upisnike i pomoćne knjige vodi pisarnica odvojeno za svaku vrstu predmeta (član 245. stav 1.); da se pismena u upisnike zavode hronološkim redom i na isti način vode se i pomoćne knjige, ako ovim poslovnikom nije drukčije određeno (član 247. stav 1.).

5. Ustavni sud najpre ukazuje da se ustavnom žalbom osporava rešenje veća Privrednog suda u Beogradu IPV(Ivk). 440/19 od 5. jula 2019. godine kojim je odbačen kao neblagovremen prigovor podnosioca ustavne žalbe kao izvršnog dužnika. Osporeno rešenje veća je doneto u posebnom postupku radi namirenja novčanih potraživanja nastalih iz komunalnih i srodnih delatnosti koji je propisan u odredbama čl. 392-413. Zakonom izvršenju i obezbeđenje iz 2015. godine. Odredbom člana 398. stav 4. navedenog zakona (a koja odredba se primenjuje u postupku radi namirenja komunalnih potraživanja) je propisano da rešenje koje je doneto o prigovoru izvršnog dužnika, što je ovde slučaj, ne može da se pobija žalbom. Ustavni sud, stoga, ocenjuje da podnosilac ustavne žalbe kao izvršni dužnik u predmetnom posebnom izvršnom postupku nije mogao da podnese žalbu protiv osporenog rešenja veća Privrednog suda u Beogradu, a imajući u vidu sadržinu navedene zakonske odredbe koja predstavlja posebnu odredbu i koja kao takva isključuje primenu opšte odredbe iz člana 92. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine, kojom je propisano da protiv rešenja veća o odbacivanju prigovora izvršni dužnik ima pravo na žalbu.

6. Razmatrajući ustavnu žalbu sa aspekta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud najpre ukazuje na praksu Evropskog suda za ljudska prava, koji je, odlučujući o primenljivosti garancija sadržanih u pravu na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda na izvršni postupak, zaključio da se odluke koje donosi sud u postupku izvršenja nužno ne odnose na novo i posebno određivanje građanskih prava i obaveza, u poređenju sa parničnim postupkom koji je prethodio izvršnom postupku i odlukom koja je rezultat tog postupka (takvo pravno stanovište je zauzeto u predmetu Anton Dornbach protiv Savezne Republike Nemačke, broj 11258/84 oi 46.). Ovakvo stanovište je zauzeo i Ustavni sud. Međutim, ovakvo stanovište nije primenljivo u konkretnom slučaju, jer predmetnom izvršnom postupku nije prethodio parnični ili neki drugi kontradiktorni postupak u kojima se utvrđuju obaveze izvršnog dužnika, s jedne strane, a sa druge strane, pravo na pravno sredstvo predstavlja zakonsku procesnu garanciju koja je ustanovljena kako u korist izvršnog poverioca, tako i u korist izvršnog dužnika.

Zatim, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Primenjujući napred navedeno na konkretni slučaj i osporeno drugostepeno rešenje, Ustavni sud ukazuje da je u sprovedenom postupku utvrdio da je osporenim rešenjem veća izvršnog suda odbačen kao neblagovremen prigovor podnosioca ustavne žalbe kao izvršnog dužnika protiv rešenja o izvršenju javnog izvršitelja, polazeći od toga da je podnosilac podneo prigovor 30. aprila 2019. godine. Predmetni prigovor je podnet preko javnog izvršitelja. Uvidom u spise predmeta, Ustavni sud je utvrdio da je na prigovoru otisnut štambilj javnog izvršitelja (u sredini u gornjem uglu), kao i datum koji je označen brojevima „30-04-2019“ (u gornjem desnom uglu), ali da na predmetnom prigovoru nema otiska prijemnog štambilja organa izvršnog postupka iz kojeg bi se utvrdilo da li je navedeno pravno sredstvo predatu organu izvršnog postupka neposredno ili putem pošte običnom ili preporučenom pošiljkom (ako je u pitanju preporučena pošiljka označava se datum predaje preporučene pošiljke pošti). Ustavni sud, stoga, ocenjuje da je u konkretnom slučaju ustavnopravno neprihvatljiv pravni stav veća izvršnog suda o neblagovremenosti prigovora podnosioca koji uzima kao merodavan datum „30-04-2019“, a bez postojanja posebne napomene da li je prigovor podnet neposredno organu izvršnog postupka ili putem pošte običnom ili preporučenom pošiljkom. To je od pravnog značaja, jer se podnošenja podneska upućenog sudu preko pošte preporučenom pošiljkom smatra kao dan podnošenja sudu, u smislu člana 104. stav 2. ZPP iz 2011. godine (ovakvo pravno stanovište povodom slične pravne situacije je zauzeto u Odlukama Už-3172/2019 od 18. marta 2021. godine i Už-11386/2019 od 6. juna 2024. godine). Ustavni sud ocenjuje da se navedeno može primeniti i u slučaju kada se podnesci podnose preko javnog izvršitelja, kao organu izvršnog postupka.

Ustavni sud, dodatno ukazuje, da je uz ustavnu žalbu priložen izvod iz knjige pošte od 24. aprila 2019. godine u kojem se nalazi broj preporučene pošiljke 408013522, primalac pošiljke - javni izvršitelj Vojislav Milajić iz Beograda i napomena 16/19-2070. Priložena je i kopija povratnice u kojoj je označen primalac pošiljke javni izvršitelj Vojislav Milajić iz Beograda, broj preporučene pošiljke 408013522, pečat javnog izvršitelja Vojislava Milajića iz Beograda, njegov faksimil, zatim na kopiji povratnice piše prigovor IIvk. 166/19 i otisnuti datum „30.04.2019“. godine.

Ustavni sud dalje ukazuje da u skladu sa relevantnim odredbama Sudskog poslovnika da ukoliko je pismeno poslato sudu preko pošte sud je dužan i uz pismeno zadrži poštansku kovertu na kojoj se nalazi broj preporučene pošiljke i da vodi evidenciju o pismenima. U slučaju da je sud primio poštansku kovertu na kojoj se nalazi broj preporučene pošiljke, ali da to nije uloženo u omot spisa konkretnog predmeta, onda štetne posledice takvog propusta ne može da snosi podnosilac ustavne žalbe. Ustavni sud ukazuje na opšti pravni stav Evropskog suda za ljudska prava, koji prihvata i Ustavni sud, da posledice bilo koje greške koju je učinio sud mora da snosi država i da se propusti ne smeju ispravljati na štetu pojedinaca (vid. presudu u predmetu Radchikov protiv Rusije, broj predstavke 65582/01, od 24. maja 2007. godine, stav 50.)(videti Odluku Už-11386/2019 od 6. juna 2024. godine). Ustavni sud ocenjuje da se navedeno pravno stanovište može primeniti i u slučaju kada se podnesci podnose preko javnog izvršitelja, kao organu izvršnog postupka.

Pored navedenog, Ustavni sud nalazi da je odredbom člana 398. osnovnog teksta Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine, koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo propisano da se prigovor u ovoj vrsti izvršnog postupka podnosio sudu koji bi odlučivao o predlogu za izvršenje da je za to nadležan sud (stav 2.) i da je isti sud odlučivao o prigovoru (stav 3.). Međutim, u pouci o pravnom leku sadržanog u rešenju o izvršenju javnog izvršitelja konstatovano je da se prigovor podnosi preko javnog izvršitelja, te je podnosilac podneo prigovor preko javnog izvršitelja. Podnošenja prigovora preko javnog izvršitelja u ovoj vrsti izvršnog postupka postalo je moguće tek sa primenom Zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 54/2019) koji počeo je da se primenjuje od 1. januara 2020. godine, a kojim je propisano da se prigovor podnosi sudu preko javnog izvršitelja koji je doneo rešenje o izvršenju (član 398. stav 2.). Međutim, u konkretnom slučaju na prigovoru nema ni prijemnog štambilja izvršnog suda niti prijemnog štambilja javnog izvršitelja. U svakom slučaju, prigovor predat ili upućen javnom izvršitelju, umesto sudu, pre isteka roka, a sudu dostavljen posle isteka roka, smatraće se da je podnet na vreme, ako je posredi u pitanju greška ili očigledna omaška (Bilten Privrednog apelacionog suda, 2-3-2018, st. 49).

Upravo u ovoj procesnoj situaciji, a u cilju otklanjanja bilo kakve nedoumice u pogledu blagovremenosti prigovora, postojala je procesna mogućnost, u smislu odredbe člana 382. stav 2. Zakona o parničnom postupku iz 2011. godine, koja se shodno primenjivala u izvršnom postupku, da izvršni sud sprovede odgovarajuće radnje provere po ovom pitanju.

Polazeći od svega izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je rešenjem Privrednog suda u Beogradu IPV(Ivk). 440/19 od 5. jula 2019. godine povređeno pravo podnosioca na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

7. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava mogu otkloniti samo poništajem osporenog rešenja Privrednog suda u Beogradu IPV(Ivk). 440/19 od 5. jula 2019. godine i određivanjem da taj sud donese novu odluku o prigovoru koji je podnosilac ustavne žalbe podneo protiv rešenja javnog izvršitelja Vojislava Milajića iz Beograda IIvk. 166/19 od 3. aprila 2019. godine. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

8. Kako je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravično suđenje i odredio otklanjanje štetnih posledica, to nije posebno razmatrao istaknutu povredu prava iz člana 36. stav 2. Ustava.

9. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje zbog arbitrernog odbacivanja prigovora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti