Utvrđivanje povrede prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu, jer potraživanje podnositeljke, utvrđeno u stečajnom postupku protiv dužnika sa pretežnim državnim kapitalom, nije namireno. Dosuđena joj je naknada materijalne štete u visini utvrđenog potraživanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8450/2016
03.12.2020.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. V . – S . iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. decembra 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. V . – S . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 37/10 (raniji broj St. 40/09) podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo S. V . – S . na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 37/10 (raniji broj St. 40/09), umanjenih za iznose koji su joj po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu .

3. Odbacuje se ustavna žalba S. V . – S . izjavljena protiv rešenja Privr ednog apelacionog suda R4st. 2201/15 od 8. januara 2016. godine i rešenja Vrh ovnog kasacionog suda Ržgp. 217/2016 od 19. aprila 2016. godine, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 37/10 (raniji broj St. 40/09).

O b r a z l o ž e nj e

1. S. V . – S . iz Leskovca podnela je Ustavnom sudu, 8. novembra 2016. godine, preko punomoćnika T . M, advokata iz Leskovca, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom i na imovinu, zajemčenih odredbama čl. 32. i 58. Ustava Republike Srbije, u stečajnom postupku koji se vodi o pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 37/10 (raniji broj St. 40/09). Podnositeljka ustavne žalbe se istovremeno poziva na povredu člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda , kao i člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju. Ustavni sud ukazuje da su označenim odredbama Evropske konvencije garantovana prava čiju zaštitu pruža i Ustav Republike Srbije, te se ocena postojanja povrede ili uskraćivanja ovih prava vrši u odnosu na odgovarajuće odredbe Ustava. Podnositeljka ustavne žalbe je izjavila ustavnu žalbu i protiv rešenja navedenih u tački 3. izreke zbog povrede načela zabrane diskriminazije iz člana 21. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi podnositeljka je navela da je predmetni izvr šni i stečajni postupak pokrenula na osnovu prav nosnažne presude Opštinskog suda u Leskovcu P1. 1623/06 od 22. novembra 2006. godine kojom je tuženo Akcionarsko društvo „E. R.“ Leskovac, njen bivši poslodavac, obavezan da joj, na ime neisplaćenih zarada za označene periode, isplati određene novčane iznose. Takođe, podnositeljka je osporila i rešenje Privrednog apelacionog suda R4st. 2201/15 od 8. januara 2016. godine i rešenje Vrhovnog kasacionog suda Ržgp. 217/2016 od 19. aprila 2016. godine ističući da je nezadovoljna činjenicom da je odbijen zahtev da joj se odredi primerena naknada zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku, imajući u vidu da su podnosioci zahteva za isplatu primerene naknade po starom zakonu stavljeni u neravnopravan položaj u odnosu na podnosi oce takvog zahteva prema novom zakonu. Podnositeljka ustavne žalbe od Ustavnog suda traže naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog prav nosnažnom i izvršnom presudom i zaključkom o priznatim potraživanjima, kao i naknadu nematerijane štete u iznosu od 3.000,00 evra i naknadu troškova za pisanje ustavne žalbe.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 40/09 od 13. oktobra 2009. godine otvoren je stečajni postupak nad AD „E. R .“. Podnositeljka ustavne žalbe prijavila je svoje potraživanje u postupku stečaja, koje joj je utvrđeno, ali nije namireno.

Privredni sud u Leskovcu je rešenjem St. 37/10 od 23. decembra 2016. godine zaključio stečajni postupak. Rešenje je postalo pravnosnažno 19. januara 2017. godine. Privredno društvo AD „E. R .“ brisano je iz registra privrednih subjekata 7. februara 2017. godine.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4st. 2201/15 od 8. januara 2016. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je za htev predlagača, ovde podnositeljke us tavne žalbe, i utvrđeno je da joj je u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 37/10, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku; u stavu drugom izreke naloženo je Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se stečajni postupak iz stava prvog izreke tog rešenja što pre okončao; u stavu trećem izreke odbijen zahtev predlagača da joj se odredi primerena naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 2.400,00 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate ; u stavu četvrtom izreke odbačen je zahtev predlagača da joj se utvrdi naknada u visini nenaplaćenog potraživanja po rešenju o izvršenju koji će se iznos isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljnih za r ad sudova; u stavu petom izreke odbijen je zahtev predlagača za utvrđenje troškova postupka.

Postupajući po žalbi predlagača protiv navedenog prvostepenog rešenja, Vrhovni kasacioni sud je doneo osporeno rešenje Ržgp. 217/2016 od 19. aprila 2016. godine, kojim je žalba odbijena kao neosnovana, kao i zahtev za naknadu troškova žalbenog postupka.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust nadležnog suda da obezbedi namirenje potraživanja podnositeljke ustavne žalb e, utvrđenih u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 37/10 (raniji broj St. 40/09), a protiv stečajnog dužnika AD „E . R .“, koji je imao pretežan državni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine iz člana 58. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena prav nosnažnim sudskim odlukama (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Uzimajući u obzir praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud smatra da podnositeljka ustavne žalbe ima pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku, a koji joj nije isplaćen (videti, pored drugih, odluke Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine, Už-8282/2015 od 2. marta 2017. godine i Už-7782/2016 od 6. jula 2017. godine). S tim u vezi, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji je vođen Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 37/10 (raniji broj St. 40/09), umanjenih za eventualno već isplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. U vezi sa ustavnom žalbom u delu izjavljenom protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4st. 2201/15 od 8. januara 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržgp. 217/2016 od 19. aprila 2016. godine, zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da podnositeljka nije dostavila dokaze da je Vrhovni kasacioni sud kao sud poslednje instance, u konkretnom slučaju, u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji donosio drugačije odluke od odluke koja se osporava ustavnom žalbom. U vezi navoda o povredi načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, Ustavni sud nalazi da podnositeljka svoje tvrdnje o povredi ovog načela, u stvari, izvodi iz navoda o povredi prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.

Što se tiče istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), koji je počeo da se primenjuje 21. maja 2014. godine, u pravni sistem Republike Srbije uvedeno novo pravno sredstvo – zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku o kome odlučuju nadležni redovni sudovi, a da je od 1. januara 2016. godine stupio na snagu Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), kojim je takođe predviđeno da zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji su još uvek u toku pruža nadležni redovni sud, a ne Ustavni sud.

Kako u vreme podnošenja ustavne žalbe, 8. novembra 2016. godine , osporeni stečajni postupak nije bio zaključen, proizlazi da je ustavna žalba podneta u vreme dok stečajni postupak još uvek nije bio pravnosnažno okončan. S obirom na to da je u konkretnom slučaju, u vreme podnošenja ustavne žalbe predmetni postupak bio u toku, Ustavni sud je ocenio da nisu ispunjene zakonske pretpostavke za postupanje po ustavnoj žalbi u ovom delu.

Pored toga, Ustavni sud konstatuje da je pravnosnažnim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4st. 2201/15 od 8. januara 2016. godine usvojen prigovor radi ubrzavanja postupka predlagača, ovde podnositeljke ustavne žalbe, te je utvrđeno da je njoj u stečajnom postupku koji j e vodio pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 37/10 (raniji broj St. 40/09) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, uz nalog postupajućem sudiji preduzme sve procesne radnje kojima će se postupak delotvorno ubrzati.

Polazeći od navedenog je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv osporenih rešenja, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

6. U pogledu zahteva podnositeljke za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je, pored mnogih drugih, dato u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Utvrđivanje povrede prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti