Utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku i dosuđivanje naknade štete

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao osam godina. Podnosiocu se dosuđuje naknada nematerijalne štete od 1.000 evra, uzimajući u obzir neefikasnost prvostepenog suda kao pretežni uzrok odugovlačenja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Tatjana Đurkić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. J . iz Š . kod Petrovca na Mlavi, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 4. juna 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. J . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Petrovcu na Mlavi u predmetu P. 915/14 (ranije predmet Opštinskog suda u Petrovcu na Mlavi P. 446/09) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. J . iz Š . kod Petrovca na Mlavi je , 6. oktobra 2017. godine, preko punomoćnika V . J, advokata iz Petrovca na Mlavi, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Petrovcu na Mlavi u predmetu P. 915/14

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je još 18. avgusta 2009. godine podneo tužbu radi utvrđenja prava svojine po osnovu zajedničke tekovine i da je postupak pravnosnažno okončan presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2916/16 od 22. avgusta 2017. godine, te mu je zbog dužine trajanja postupka od osam godina, čijem trajanju podnosilac nije doprineo, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Zahtevao je naknadu nematerijalne štete u iznosu od 200.000,00 dinara i naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi P. 915/14, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 18. avgusta 2009. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Petrovcu na Mlavi protiv tužene S. M, radi utvrđenja prava svojine po osnovu zajedničke tekovine. Predmet je dobio broj P. 446/09.

Pred prvostepenim sudom bilo je održano 13 ročišta na kojima su u više navrata saslušane parnične stran ke, saslušan je veći broj svedoka, dva puta je izvršen uviđaj suda na licu mesta, izvršeno je veštačenje od strane određenih sudskih veštaka građevinske, geodetske i ekonomsko - finansijske struke, dok šest ročišt a nije održano , i to: jedno zbog nedolaska ni podnosioca ni njegovog punomoćnika, što je dovelo do produženja parnice za mesec dana , dva zbog nedolaska pozvanih svedoka , a četiri iz procesnih razloga.

Tužbeni zahtev je preciziran 24. decembra 2012. godine.

Presudom Osnovnog suda u Požarevcu – Sudska jedinica u Petrovcu na Mlavi P. 2309/10 od 22. novembra 2013. godine odbijen je tužbeni zahtev kao neosnovan.

Podnosilac je 8. januara 2014. godine izjavio žalbu protiv navedene prvostepene presude i rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 533/14 od 25. novembra 2014. godine ukinuta je presuda Osnovnog suda u Požarevcu – Sudska jedinica u Petrovcu na Mlavi P. 2309/10 od 22. novembra 2013. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom prvostepenom postupku predmet je dobio broj P. 915/14 i održano je osam ročišta na kojima je izvršen uvid u celokupne spise predmeta, ponovo su saslušane parnične stranke i svedoci i izvršeno je dopunsko veštačenje od strane veštaka građevinske struke, dok tri ročišta nisu održan a, i to dva zbog nedolaska pozvanih svedoka, a jedno iz procesnih razloga.

Tužbeni zahtev je preciziran 6. jula 2015. i 4. marta 2016. godine.

Presudom Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi P. 915/14 od 16. juna 2016. godine, u stavu prvom izreke, utvrđeno je da tužilac prema tuženoj ima pravo svojine po osnovu zajedničke tekovine na nepokretnostima i pokretnim stvarima, bliže označenim u izreci, sa udelom od 19,405%, što je tužena dužna priznati tužiocu i putem deobe predati mu u svojinu i državinu navedeni udeo od nepokretne i pokretne imovine, i dozvoliti mu da se sa istim udelom na navedenoj nepokretnoj imovini upiše kao vlasnik kod Službe za katastar nepokretnosti Petrovac na Mlavi; u stavu drugom izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev u delu kojim je traženo da se utvrdi da je tužilac prema tuženoj po istom osnovu vlasnik naznačenih nepokretnosti i pokretnih stvari, pored udela utvrđenog u stavu prvom izreke, još na delu koji predstavlja razliku između tražene 2/3 idealne i dosuđenih 19,405%; u stavu trećem izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove spora u iznosu od 102.099,40 dinara.

Podnosilac je 1. avgusta 2016. godine izjavio žalbu protiv navedene prvostepene presude.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2916/16 od 22. avgusta 2017. godine preinačena je presuda Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi P. 915/14 od 16. juna 2016. godine, tako što je, u stavu prvom izreke, utvrđeno da tužilac ima pravo svojine po osnovu zajedničke tekovine sa tuženom sa udelom od 12/100 na nepokretnoj i pokretnoj imovini bliže označenoj u izreci, što je tužena dužna priznati tužiocu i putem deobe predati mu u svojinu i državinu navedene udele od naznačene nepokretne i pokretne imovine, i dozvoliti mu da se sa navedenim udelom na navedenoj nepokretnoj imovini upiše kao vlasnik kod Službe za katastar nepokretnosti Petrovac na Mlavi; u stavu drugom izreke odbij en je kao neosnovan tužbeni zahtev u delu kojim je traženo da se prema tuženoj utvrdi da je tužilac po osnovu sticanja u bračnoj zajednici vlasnik na nepokretnoj i pokretnoj imovini u delu koji predstavlja razliku između traženog udela od 2/3 idealne i dosuđenog udela od 12/100 idealnih; u stavu trećem izreke obavez ana je tužena da tužiocu naknadi troškove spora.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku; da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činjenica i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ustavni sud konstatuje da je primarna dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju u vršenju svojih procesnih ovlašćenja i da blagovremeno preduzmu sve raspoložive zakonske mere u cilju okončanja svakog pokrenutog postupka. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje, a zatim i sprovođenje sudskih odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom zajemečnih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove kao organe državne vlasti.

Ocenjujući sprovodeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da nadležni sudovi nisu efikasno i delotvorno postupali kako bi se predmetni parnični postupak okončao u razumnom roku i da bi se o tužbi podnosioca odlučilo bez nepotrebnog odugovlačenja.

Naime, ukupno trajanje parničnog postupka od osam godina predstavlja njegovo nerazumno dugo trajanje postupka kako po praksi ovog Suda, tkao i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava i prekoračuje standard suđenja u razumnom roku.

Ustavni sud nalazi da je pretežan doprinos prekomernom trajanju postupka dao prvostepeni sud koji je prvu meritornu odluku doneo nakon četiri godine i tri meseca od podnete tužbe. Takođe, taj sud nije održao pet ročišta zbog procesnih nedostataka, a bez navođenja raloga za njihovo neodržavanje.

Međutim, ostali postupajući sudovi su delotvorno postupali i odlučivali su u kratkim rokovima. Tako je prvi žalbeni postupak trajao deset meseci, ponovni prvostepeni postupak je trajao godinu i po dana, a drugi žalbeni postupak, kojim je pravnosnažno okončana parnica, trajao je godinu dana i dva meseca.

Ustavni sud nalazi da je predmet spora bio od materijalnog značaja za podnosioca i podnosilac je imao legitiman interes da se postupak okonča u razumnom roku. Ispitujući ponašanje podnosioca, Sud ukazuje da podnosilac ustavne žalbe nije doprineo dužem trajanju postupka, dok neprisustvovanje podnosioca i njegovog punomoćnika jednom ročištu, a što je dovelo do produženja parnice od mesec dana, nije od uticaja na odlučivanje ovog Suda.

Ustavni sud nalazi da iako je tokom trajanja postupka bilo potrebno izvesti više dokaza koj e je postupajući sud trebalo da razjasni pre odlučivanja, posebno veštačenj em od strane veštaka tri različite struk e i to veš taka građevinske struke, veštaka geometra i veštaka ekonomsko finansijske struke, ni te okolnosti ne mogu biti opravdanje za trajanje parnice od osam godina, u kojoj je sud prvu meritornu odluku doneo nakon četiri godine i tri meseca od podnete tužbe.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Petrovcu na Mlavi u predmetu P. 915/14 (ranije predmet Opštinskog suda u Petrovcu na Mlavi P. 446/09), te je, saglasno odredbi člana 89. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja parničnog postupka, kao i životni standard u državi, te činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljudska prava.

Pored toga, Ustavni sud je uzeo u obzir i noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije (predstavke broj 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/15, 629/15, 634/15 i 1906/15, od 5. aprila 2016. godine), kao i više presuda donetih nakon toga, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud smatra da dosuđeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo.

7. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

8. Saglasno svemu iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku i dosuđivanje naknade štete

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti