Odluka Ustavnog suda o ponovljenoj povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje ponovnu povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku za isplatu dodataka na platu. Sud je naložio hitno okončanje postupka i dodelio podnosiocima naknadu nematerijalne štete zbog neefikasnog postupanja upravnih organa.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, Vesna Ilić Prelić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi G. S, A . Đ, D . T, S . M, G . P, S . Đ, S . N, M . S, N . N, S . L, M . Z, J . S, N . P, D . B. T, D . M, N . J, N . T, B . T, D . J, D . T, M . I, D. D . i B . N, svih iz Vranja, S. C . iz Davidovca kod Vranja , M. S .(1), M. S .(2) i D. S , svih iz Ranutovca kod Vranja, B. M . iz Vrtogoša kod Vranja, Z . A. S . i D . S. B, ob ojice iz Rajčilovca, opština Bosilegrad, S. N. M . i M . R. I, ob ojice iz Bosilegrada, A. C, D . S, B . M, I . N, M . S, D. S, M . M, V . S . i N . M, svih iz Vladičinog Hana, D . S . iz Poloma, opština Vladičin Han, P. A . (JMBG: …), B. V . i N . M, svih iz Suve Morave, opština Vladičin Han, S . Č . iz Lepenice, opština Vladičin Han, D . S . iz Repinca, opština Vladičin Han, P. A . (JMBG: …) iz Prekodolca, opština Vladičin Han, G. A, D . N, T . C . i Z . A, svih iz Bujanovca, Lj. J . iz Vrtigoša, opština Bujanovac, V. R . iz Letovice, opština Bujanovac, M. D . iz Donje Trnice, opština Trgovište, S. A, N . Lj, R . R . i D . A, svih iz Trgovišta, J . S . iz Mosurice, opština Surdulica, B. M, G . V, V . S, I . T, Đ . M, D . K . i G . R, svih iz Surdulice, B . P . iz Donjeg Romanovca, opština Surdulica, S. A . iz Božice, opština Surdulica, i S . P . iz Žitorađe, opština Vladičin Han, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. marta 2024. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba G. S, A . Đ, D . T, S . M, G . P, S . Đ, S . N, M . S, N . N, S . L, M . Z, J . S, N . P, D . B. T, D . M, N . J, N . T, B . T, D . J, D . T, M . I, D . D, B . N, S . C, M. S .(1), M. S .(2), D. S, B . M, Z . A. S, D . S. B, S . N. M, M . R. I, A . C, D . S, B . M, I . N, M . S, D . S, M . M, V . S, N . M, D . S, P . A . (Suva Morava, opština Vladičin Han) , B. V, N . M, S . Č , D. S , P. A . ( JMBG: …), G. A, D . N, T . C, Z . A, Lj . J, V . R, M . D, S . A, N . Lj, R . R, D . A, J . S, B . M, G . V, V . S, I . T, Đ . M, D . K, G . R, B . P, S . A . i S . P . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Sektor za ljudske resurse – Odeljenje za plate i beneficije u predmetu broj 337/20 podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe P. A . ( JMBG: …) na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, a ostalih podnosilaca iz tačke 1. na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. G. S . iz Vranja i ostala lica navedena u uvodu i u tački 1. izreke podneli su Ustavnom sudu, 24. avgusta 2020. godine, preko punomoćnika J. M, advokata iz Valjeva, ustavnu žalbu, dopunjenu podnescima od 15. jula 2021, 23. juna 2022. godine i 7. marta 2023. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u „postupku koji je vođen pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Uprava za ljudske resurse u predmetu broj 337/20 , Žalbenom komisijom Vlade u predmetu broj 120-01-1238/2018-01, Upravnim sudom u predmetu U. 5940/13, U. 809/16 i U. 16542/19 i u postupku koji je u vreme izjavljivanja ove ustavne žalbe vođen pred Upravnim sudom i Ministarstvom unutrašnjih poslova “. Ustavni sud je konstatovao da se ustavnom žalbom osporava trajanje postupka koji se vodi u izvršenju Odluke Ustavnog suda Už-9133/2012 od 10. decembra 2015. godine.

U ustavnoj žalbi i njenim dopunama je detaljno opisan tok postupka koji se vodi povodom zahteva podnosilaca, uz navođenje razloga koji se odnose na složenost predmeta postupka, postupanje nadležnih upravnih organa i suda, kao i na ponašanje podnosilaca.

Predloženo je da Ustavni sud utvrdi povredu prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku, naloži da se osporeni postupak što pre okonča i utvrdi pravo podnosilaca na naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku svakom u iznosu od po 1.500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan isključivo da ispituje postojanje povrede ili uskraćivanja zajemčenih prava i sloboda, te stoga i navodi ustavne žalbe moraju, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, očigledno ukazivati na njegovu povredu ili uskraćivanje.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , iz spisa predmeta Ministarstva unutrašnjih poslova – Sektor za ljudske resurse – Odeljenje za plate i beneficije broj 337/20 i celokupne dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu i njene dopun e, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

3.1. Podnosioci ustavne žalbe su 29. septembra 2008. godine podneli zahtev za isplatu dodataka na platu po osnovu prekovremenog, rada na dane državnih i verskih praznika i rada noću, koji nisu isplaćeni u poslednje tri godine do podnošenja zahteva.

Postupak koji je pokrenut i vođen povodom navedenog zahteva je pravnosnažno okončan presudom Upravnog suda - Odeljenje u Nišu U. 5940/13 od 29. jula 2014. godine, kojom je odbijena njihova tužba.

Odlukom Ustavnog suda Už-9133/2012 od 10. decembra 2015. godine: u tački 1. izreke, usvojena je ustavna žalba podnosilaca i utvrđeno da je presudom Upravnog suda - Odeljenje u Nišu U. 5940/13 od 29. jula 2014. godine povređeno pravo podnosilaca na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava; u tački 2. izreke, poništena je navedena presuda i određeno da isti sud donese novu odluku o tužbi podnetoj protiv rešenja Žalbene komisije Vlade (u daljem tekstu: drugostepeni organ) broj 120-01-66/2013-01 od 18. marta 2013. godine; u tački 3. izreke, određeno je da odluka iz tačke 2. ima pravno dejstvo i prema licima koja nisu podnela ustavnu žalbu, a nalaze se u istoj pravnoj situaciji kao i podnosioci te ustavne žalbe , saglasno odredbi člana 87. Zakona o Ustavnom sudu; u tački 4. izreke, utvrđena je povreda prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u postupku okončanom presudom od 29. jula 2014. godine; u tački 5. izreke, utvrđeno je pravo podnosilaca na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Navedena odluka Ustavnog suda je 19 . januara 2016. godine dostavljena Upravnom sudu.

3.2. Postupajući u izvršenju Odluke Ustavnog suda Už-9133/2012 od 10. decembra 2015. godine, Upravni sud – Odeljenje u Nišu je, na sednici održanoj 10. marta 2016. godine, doneo presudu U. 809/16, kojom je uvažena tužba podnosilaca, poništeno drugostepeno rešenje od 18. marta 2013. godine i predmet vraćen nadležnom organu na ponovno odlučivanje.

Drugostepenim rešenjem broj 120-01-80/2016-01 od 28. marta 2016. godine usvojena je žalba podnosilaca, poništeno rešenje Ministarstva unutrašnjih poslova – Sektor finansija, ljudskih resursa i zajedničkih poslova (u daljem tekstu: prvostepeni organ) broj 120-1-35/11-2 od 28. januara 2013. godine i predmet vraćen na ponovni postupak.

Kako prvostepeni organ nije doneo rešenje u zakonom propisanom roku, podnosioci su 30. novembra 2016. godine izjavili žalbu zbog „ćutanja administracije“, koju je drugostepeni organ rešenjem broj 120-01-1397/2016-01 od 21. decembra 2016. godine usvojio i naložio prvostepenom organu da bez odlaganja, a najkasnije u roku od pet dana donese odgovarajuće rešenje. Prvostepeni organ nije postupio po navedenom rešenju drugostepenog organa, te su podnosioci 6. februara 2017. godine ponovo izjavili žalbu zbog „ćutanja administracije“ i više naknadnih zahteva.

U daljem toku postupka, prvostepena rešenja broj 117-3392/17-1 od 7. decembra 2017. godine i broj 5424/18 od 30. avgusta 2018. godine poništena su drugostepenim rešenjima broj 120-01-14/2018-01 od 19. januara 2018. godine i broj 120-01-1238/2018-01 od 4. oktobra 2018. godine.

Kako prvostepeni organ ponovo nije doneo rešenje u zakonom propisanom roku, podnosioci su 25. decembra 2018. godine izjavili žalbu zbog „ćutanja administracije“, koju je drugostepeni organ rešenjem broj 120-01-1377/2018-01 od 8. januara 2019. godine usvojio i naložio prvostepenom organu da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana donese odgovarajuće rešenje. Prvostepeni organ nije postupio po navedenom rešenju drugostepenog organa, te su podnosioci 7. maja 2019. godine ponovo izjavili žalbu zbog „ćutanja administracije“. Tužbu zbog „dvostrukog ćutanja uprave“ su podneli 11. oktobra 2019. godine.

Presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 16542/19 od 28. maja 2020. godine uvažena je tužba podnosilaca i naloženo tuženom organu da u roku od 30 dana od dana prijema presude donese rešenje o žalbi od 7. maja 2019. godine.

Rešenjem prvostepenog organa broj 337/20 od 11. juna 2020. godine, u tački 1. dispozitiva, odbijen je zahtev podnosilaca za isplatu dodataka na platu za period od 27. juna 2006. do 2. oktobra 2008. godine, dok je u tački 2. dispozitiva određeno da će o zahtevu podnosilaca za isplatu dodataka na platu po navedenim osnovama za period od 2. oktobra 2005. do 26. juna 2006. godine, kao i o troškovima upravnog postupka, biti naknadno odlučeno.

Rešenjem drugostepenog organa broj 120-01-302/2020-01 od 3. jula 2020. godine odbijena je žalba podnosilaca izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja.

Podnosioci su 4. novembra 2020. godine izjavili žalbu zbog nedonošenja rešenja prvostepenog organa o preostalom delu zahteva iz tačke 2. dispozitiva prvostepenog rešenja od 11. juna 2020. godine.

Rešenjem drugostepenog organa broj 120-01-629/2020-01 od 4. decembra 2020. godine usvojena je žalba podnosilaca i naloženo prvostepenom organu da najkasnije u roku od 15 dana donese odgovarajuće rešenje i o tome obavesti drugostepeni organ.

Podnosioci su 4. februara 2021. godine podneli drugu žalbu zbog nedonošenja prvostepenog rešenja, a 31. januara 2022. godine i tužbu zbog „dvostrukog ćutanja uprave“.

3.3. Kada je u pitanju podnosilac ustavne žalbe P. A . (JMBG: …), Ustavni sud je konstatovao: da prvostepenim rešenjima donetim u postupku izvršenja Odluke Ustavnog suda Už-9133/2012 od 10. decembra 2015. godine nije bilo odlučeno o zahtevu navedenog podnosioca za isplatu dodatka na platu; da je navedeni podnosilac 23. jula 2020. godine podneo zahtev za donošenje dopunskog rešenja kojim bi bilo odlučeno i o njegovom zahtevu za isplatu dodatka na platu; da prvostepeni organ nije doneo rešenje po tom zahtevu; da je navedeni podnosilac, zajedno sa ostalim podnosiocima, 4. novembra 2020. godine podneo žalbu zbog nedonošenja prvostepenog rešenja o zahtevu koji se odnosi na period od 2. oktobra 2005. do 26. juna 2006. godine, a potom i tužbu zbog „dvostrukog ćutanja uprave“ od 31. januara 2022. godine; da navedeni podnosilac nije podneo žalbu zbog nedonošenja prvostepenog rešenja o njegovom zahtevu koji se odnosi na period od 27. juna 2006. do 2. oktobra 2008. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18 - autentično tumačenje), koje se primenjuju od 1. juna 2017. godine, propisano je: da se postupak vodi bez odugovlačenja i uz što manje troškova po stranku i drugog učesnika u postupku, ali tako da se izvedu svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja (član 9. stav 2.); da drugostepeni organ sam ili preko prvostepenog ili zamoljenog organa dopunjava postupak ako nađe da je činjenično stanje pogrešno ili nepotpuno utvrđeno ili ponavlja ceo postupak ili njegov deo ako nađe da je učinjena povreda pravila postupka koja je uticala na zakonitost i pravilnost pobijanog rešenja, da u tom slučaju drugostepeni organ poništava pobijano rešenje i sam odlučuje o upravnoj stvari ako nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem (član 171. stav 2.); da ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, da je u tom slučaju, drugostepeni organ dužan da svojim rešenjem ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od prijema predmeta, donese novo rešenje, da protiv novog rešenja stranka ima pravo na žalbu (stav 3.); da će po poništavanju pobijanog rešenja drugostepeni organ proslediti predmet na ponovni postupak prvostepenom organu, samo ako je potrebno da se u toj upravnoj stvari donese novo rešenje (stav 4.); da ako posle početka primene ovog zakona rešenje prvostepenog organa bude poništeno ili ukinuto, dalji postupak sprovodi se prema odredbama ovog zakona (član 213. stav 2.).

5. Kako se svim navodima ustavne žalbe obrazlaže isključivo povreda prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je navode i razloge ustavne žalbe razmatrao sa stanovišta tog elementa prava na pravično suđenje. Ustavni sud je konstatovao da se ustavnom žalbom osporava trajanje postupka koji se vodi u izvršenju Odluke ovog suda Už-9133/2012 od 10. decembra 2015. godine. Stoga je, u konkretnom slučaju, cenjen period od 19. januara 2016. godine, kada je navedena odluka Ustavnog suda dostavljena Upravnom sudu, a koji do odlučivanja o ovoj ustavnoj žalbi traje sedam godina i jedan mesec.

Ustavni sud je konstatovao da je tačkom 1. dispozitiva rešenja prvostepenog organa od 11. juna 2020. godine, koje je u tom delu postalo konačno, odbijen zahtev podnosilaca za isplatu dodataka na platu za period od 27. juna 2006. do 2. oktobra 2008. godine, dok je dopunskim rešenjem prvostepenog organa od 4. januara 2023. godine odbačen zahtev podnosilaca za isplatu dodataka na platu za period od 2. oktobra 2005. do 26. juna 2006. godine, a predmet se u tom delu nalazi u fazi prvostepenog rešavanja.

Imajući u vidu da je pojam razumne dužine trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa, odnosno sudova koji vode postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud nalazi da podnosioci ustavne žalbe imaju legitiman interes da nadležni organi o njihovom zahtevu odluče u okviru standarda razumnog roka, pogotovo zbog toga što se radi o potraživanjima iz radnog odnosa i što se postupak vodi u izvršenju Odluke Ustavnog suda.

Ustavni sud je ocenio da je ovaj predmet u određenoj meri činjenično složen, imajući u vidu veći broj stranaka u postupku. Sa druge strane, pravna pitanja koja se postavljaju u toku postupka već su u dovoljnoj meri razjašnjena u odlukama Ustavnog suda Už-1812/2013 od 22. oktobra 2015. godine i Už-2188/2013 od 26. februara 2016. godine. Iz naveden ih odluk a Ustavnog suda proizlazi da podnosiocima ustavne žalbe za obavljeni rad na izvršenju zadataka preko punog radnog vremena, rad noću i tokom državnog ili verskog praznika, u periodu do 30. juna 2006. godine ne može biti uskraćeno pravo na uvećanu zaradu koja im je u tom slučaju pripadala u skladu sa Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, broj 34/01), dok bi podnosiocima za period od 1. jula 2006. pripadalo pravo na uvećanje plate ukoliko bi se utvrdilo da im koeficijent za obračun plate nije uvećan za 30 do 50% u odnosu na druge državne službenike.

Ispitujući postupanje nadležnog suda i upravnih organa, Ustavni sud je konstatovao da je Upravni sud u kratkom vremenskom periodu doneo presudu postupajući u izvršenju navedene odluke Ustavnog suda. U nastavku postupka su doneta tri prvostepena i četiri drugostepena rešenja kojima je odlučeno o žalbama protiv prvostepenih rešenja. Ustavni sud je utvrdio da posmatrani postupak obeležava značajno kašnjenje prvostepenog organa sa donošenjem rešenja o zahtevu podnosilaca u ponovnom postupku i nepostupanje tog organa po obavezujućim primedbama iz drugostepenih rešenja. Naime, prvostepeni organ nije poštovao rok za donošenje novog rešenja u izvršenju drugostepenog rešenja propisan odredbom člana 232. stav 2. ranije važećeg Zakona o opštem upravnom postupku, niti poštuje isti rok propisan odredbom člana 171. stav 3. važećeg Zakona o opštem upravnom postupku. Prvostepeni organ je rešenje od 7. decembra 2017. godine doneo jednu i po godinu po proteku navedenog roka, a prema stanju u spisima predmeta još nije doneo rešenje u izv ršenju drugostepenog rešenja od 4. oktobra 2018. godine kojim bi odlučio o delu zahteva podnosilaca koji se odnosi na period od 2. oktobra 2005. do 26. juna 2006. godine. Ustavni sud je utvrdio da je i drugostepeni organ značajno doprineo dugom trajanju postupka time što je propustio da dopuni postupak i otkloni njegove nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa, te da ako nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem, svojim rešenjem poništi prvostepeno rešenje i sam reši upravnu stvar, u smislu odredbe člana 171. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLjP) , da ponavljanje istih naloga nižestepenom organu u okviru jednog postupka ukazuje na nedostatke u procesnom sistemu (ESLjP, presuda Wierciszewska protiv Poljske , broj predstavke 41431/98, od 25. novembra 2003. godine, stav 46.). Doprinos drugostepenog organa ogleda se, takođe, u tome što o žalbama zbog „ćutanja uprave“, nije odlučio u skladu sa zakonom. Naime, drugostepeni organ je donosio rešenja kojima je samo nalagao prvostepenom organu donošenje novih rešenja u određenom roku, propuštajući da, po isteku tog roka u kome prvostepeni organ iz neopravdanih razloga nije doneo rešenja, sam odluči o upravnoj stvari, u skladu sa odredbom člana 173. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku. Takođe, vođen je jedan upravni spor zbog „dvostrukog ćutanja uprave“, dok je drugi u toku.

Ispitujući ponašanje podnosioca P . A . (JMBG: …), Sud je konstatovao da prvostepeni organ nije odlučio o njegovom zahtevu, kao i da je on tek 23. jula 2020. godine podneo zahtev prvostepenom organu za donošenje dopunskog rešenja, o kome još nije odlučeno, te da je zajedno sa ostalim podnosiocima koristio pravna sredstva radi ubrzanja postupka.

Ispitujući ponašanje ostalih podnosilaca ustavne žalbe, Sud je konstatovao da su oni koristili pravna sredstva za ubrzanje postupka, ali ne uvek kada su se za to stekli uslovi i na način propisan zakonom. Naime, podnosioci su tužbe zbog „dvostrukog ćutanja uprave“ podnosili tek pošto drugostepeni organ nije odlučio ni o njihovoj drugoj žalbi izjavljenoj zbog nedonošenja prvostepenog rešenja. U tom smislu, tužba zbog „dvostrukog ćutanja uprave“ od 11. oktobra 2019. godine je mogla biti podneta šest meseci ranije, a tužba od 31. januara 2022. godine jednu godinu ranije.

Ustavnopravna ocena postupka čije trajanje je uzeto u obzir u ovom predmetu, zasnovana na praksi i kriterijumima Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23) , usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe P. A . (JMBG: …) zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, a o stalih podnosilaca iz tačke 1. izreke svakom u iznosu od po 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbi člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Posebno je cenio dužinu trajanja upravnog postupka, neefikasno i sporo postupanje upravnih organa, propuštanje podnosilaca da koriste pravna sredstva za ubrzanje postupka u skladu sa zakonom, ograničeni značaj predmeta postupka za podnosioce, životni standard države i činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu praksu ESLjP izraženu u odlukama Sinđelić i drugi protiv Srbije , od 19. septembra 2019. godine (predstavka broj 7129/15) i Stojanović i drugi protiv Srbije, od 14. januara 2021. godine (predstavka broj 19322/18), koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnim postupcima koji se, kao i osporeni postupak, vode povodom zahteva policijskih službenika za isplatu dodataka na platu. Evropski sud je odbacio navedene predstavke, uz ocenu da podnosioci predstavki više nemaju prava da tvrde da su žrtve u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, jer je Ustavni sud utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i dodelio podnosiocima bliže označene novčane iznose na ime naknade nematerijalne štete, koji su niži od iznosa koje je dodeljivao Evropski sud, ali su ipak razumni usled velikog broja podnosilaca predstavki i prilično ograničenog značaja predmeta postupka.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni postupak okončao u najkraćem roku.

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o ponovljenoj povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti