Odluka o odbijanju ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu kojom se tvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku. Postupak koji je trajao nepunih pet godina do prekida zbog likvidacije nije nerazumno dug s obzirom na složenost i doprinos podnosioca.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-850/2012
20.06.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenica predsednika Suda dr Marija Draškić, zamenica predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri , Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Kološnjaji Mihajla iz Kule , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. juna 2013. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Kološnjaji Mihajla izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Somboru - Sudska jedinica u Kuli u predmetu P1. 176/10.

O b r a z l o ž e nj e

1. Kološnjaji Mihajlo iz Kule podne o je 3. februara 2012. godine, preko punomoćnika Božidara Mikulića i Ištvana Nađa, advokata iz Crvenke, Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Somboru - Sudska jedinica u Kuli u predmetu P1. 176/10.

Podnosilac ustavne žalbe je nave o da je podne o tužbu Opštinskom sudu u Kuli 18. juna 200 8. godine i da postupak još uvek nije okončan, zbog čega smatra da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Podnosilac je istak ao zahtev za naknadu nematerijalne štete i troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 - US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Somboru - Sudska jedinica u Kuli P1. 176/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Podnosilac ustavne žalbe podne o je 18. juna 200 8. godine tužbu Opštinskom sudu u Kuli protiv A.D. "Aska" iz Kule, kojom je tražio da se obaveže tužena da mu na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora i naknade za topli obrok isplati određene novčane iznose , sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, kao i troškove parničnog postupka.

Podneskom od 8. septembra 20 10. godine tužilac je pr einačio tužbu, tako što je je pored postojećih, istak ao i zahtev za isplatu razlike između isplaćene i pripadajuće zarade.

U toku postupka pred prvostepenim sudovima ukupno je zakazano 14 ročišta, od kojih jedno nije održano jer sud nije doneo rešenje o sprovođenju veštačenja, četiri nisu održana na predlog obe parnične stranke, jedno zbog toga što veštak nije pristupio pred sud i jedno radi naknadnog izj ašnjenja tužene na podnesak tužioca dostavljen uoči ročišta.

Na predlog tužioca izvršeno je ekonomsko-finansijsko veštačenje na okolnost visine potraživanja iz tužbenog zahteva, zatim na predlog tužene veštačenje preko drugog veštaka na iste okolnosti, kao i dva dopunsk a veštačenj a na predlog tuži oca.

Rešenjem Osnovnog suda u Somboru - Sudska jedinica u Kuli P1. 176/10 od 30. januara 2012. godine postupak je prekinut, jer je rešenjem Agencije za privredne registre broj BD 158435/2011 od 23. decembra 2011. godine nad tuženim otvoren postupak likvidacije.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan , nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04, 111/09 i 36/11), koji se primenj ivao u konkretnom slučaju, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.).

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da ovaj postupak, pokrenut 18. juna 200 8. godine podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Kuli, do sada traje nepunih pet godin a, s tim što se od januara 2012. godine nalazi u prekidu.

Razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, a najvažniji su: složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca.

Prema nalaženju Ustavnog suda, podnosilac ustavne žalbe ima legitiman interes za efikasno vođenje i okončanje postupka, jer se radi o sporu koji se vodi radi isplate razlike između isplaćene i pripadajuće zarade i drugih primanja po osnovu radnog odnosa.

Po oceni Ustavnog suda, činjenična pitanja na koja je parnični sud trebalo da odgovori u predmetnom postupku relativno su složen a i iziskivala su sprovođenje obimnijeg dokaznog postupka, budući da je postupku dva puta sprovođeno veštačenje, po jednom na predlog svake od parničnih stranaka, kao i dopunska veštačenj a na predlog tuži oca.

Analizirajući ponašanje podnosi oca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac u određenoj meri doprineo dužini trajanj a postupka. Na ime, četiri ročišta u postupku nisu održana na predlog parničnih stranaka, a radi izjašnjenja na nalaz veštaka , dok jedno nije održano zbog toga što je podnosilac podnesak sa zahtevom opredeljenim u skladu sa nalazom veš taka, predao neposredno pre ročišta . Osim toga, na predlog podnosioca dva puta je određeno dopunsko veštačenje. Ovo ne znači da podnosilac nema pravo da koristi sva zakonom ustanovljena procesna ovlašćenja radi uspeha u sporu, ali Ustavni sud ukazuje da korišćenje pomenutih procesnih prava objektivno utiče na dužinu trajanja postupka.

Razmatrajući postupanje Opštinskog suda u Kuli, te Osnovnog suda u Somboru - Sudska jedinica u Kuli u ovom parničnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da su sudovi postupali dovoljno efikasno i u skladu sa svojom procesnom ulogom i funkcijom.

Polazeći od svega navedenog, a pre svega od činjenice da postupak traje nepun ih pet godina, s tim što je u prekidu od januara 2012. godine, zbog otvaranja l ikvidacionog postupka nad tuženim pravnim licem , te uzimajući u obzir i doprinos podnosi oca dužini trajanja postupka, Ustavni sud je ocenio da podnosi ocu ustavne žalbe u osporenom postupku nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

6. Na osnovu navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENICA

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Marija Draškić

Odluka o odbijanju ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti