Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o odbacivanju zahteva za zaštitu zakonitosti

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije kojim je odbačen zahtev za zaštitu zakonitosti kao nedozvoljen. Žalba protiv drugostepene presude odbačena je kao neblagovremena, jer izjavljivanje nedozvoljenog vanrednog pravnog leka ne produžava rok za ustavnu žalbu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Slobodana Mitrovića iz Mladenovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. marta 2010. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Slobodana Mitrovića izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 403/08 od 23. aprila 2008. godine.

2. Odbacuje se ustavna žalba Slobodana Mitrovića izjavljena protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 224/08 od 23. januara 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slobodan Mitrović iz Mladenovca je 23. jula 2008. godine izjavio ustavnu žalbu, dopunjenu podnescima od 11. septembra 2008. godine i 23. novembra 2009. godine, protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 224/08 od 23. januara 2008. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 403/08 od 23. aprila 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je presudom Okružnog suda u Beogradu Gž. 224/08 od 23. januara 2008. godine preinačena presuda Opštinskog suda u Mladenovcu P. 941/06 od 24. septembra 2007. godine i da je on kao tuženi obavezan da spoji kućnu odvodnu kanalizacionu cev, koja delom ulazi u kanalizacionu šahtu do betonskog kanala i glavnu keramičku kanalizacionu cev, koja kroz dvorište tuženog vodi do ulične kanalizacione mreže, o svom trošku, a radi sprečavanja izlaganja tužioca M. J. štetnim imisijama. Istakao je da je do ovakve odluke došlo kako zbog pogrešno izvršenog veštačenja, tako i zbog pogrešnog tumačenja veštačenja od strane drugostepenog suda. Predložio je da Ustavni sud „stavi van snage sve presude – rešenja po tužbi P. 941/06 Opštinskog suda u Mladenovcu, zbog ugroženosti njegovih prava i sloboda, kao i da mu se nadoknade materijalni i nematerijalni troškovi vezani za tužbu P. 941/06.“

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je zajemčeno pravo svakog da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 58. Ustava je utvrđeno: da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.); da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.); da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine (stav 3.).

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

U zahtevu za zaštitu zakonitosti od 10. aprila 2008. godine, izjavljenom Vrhovnom sudu Srbije protiv osporene presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 224/08 od 23. januara 2008. godine tuženi, ovde podnosilac ustavne žalbe, se pozvao na bitnu povredu odredaba parničnog postupka i pogrešnu primenu zakona, ističući da sporni šaht nije napravio tuženi, već ovlašćeni radnici Javnog komunalnog preduzeća Mladenovac, nakon čega su preuzeli i održavanje izgrađenog šahta. Dalje je navedeno da je građevinsko veštačenje pogrešno tumačeno od strane drugostepenog suda, „zbog čega su razlozi drugostepene odluke suprotni nalazu veštaka, što predstavlja bitnu povredu postupka“.

Postupajući po izjavljenom zahtevu za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud Srbije je osporenim rešenjem Sgzz. 403/08 od 23. aprila 2008. godine, isti odbacio kao nedozvoljen. U obrazloženju rešenja je istaknuto da se zahtev za zaštitu zakonitosti može izjaviti isključivo u slučaju postojanja bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5) Zakona o parničnom postupku, te da je tuženi na osnovu procesnog ovlašćenja iz člana 418. Zakona o parničnom postupku, izjavio zahtev za zaštitu zakonitosti, sa pozivom na bitne povrede istog Zakona, bez ukazivanja na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz navedene zakonske odredbe, kao i zbog pogrešne primene materijalnog prava. Stoga je, Vrhovni sud Srbije ocenio da je istaknuti zahtev za zaštitu zakonitosti, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, nedozvoljen.

4. Za odlučivanje po ovoj ustavnoj žalbi od značaja su odredbe Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) (u daljem tekstu: ZPP).

Odredbom člana 3. stav 3. ZPP je propisano da sud neće dozvoliti raspolaganja stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala.

Odredbom člana 361. stav 2. tačka 5) ZPP je propisano da bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji ako je protivno odredbama ovog zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka (član 3. stav 3.).

Odredbom člana 417. ZPP je propisano da javni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupaka iz člana 361. stav 2. tačka 5. ovog zakona.

Članom 418. ZPP je propisano da ukoliko javni tužilac ne podigne zahtev za zaštitu zakonitosti u rokovima predviđenim zakonom, stranka koja je podnela predlog, ovlašćena je da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja da javni tužilac neće izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti sama izjavi ovaj pravni lek.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta istaknutih povreda Ustavom zajemčenih prava, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 403/08 od 23. aprila 2008. godine nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje garantovano odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je ocenio da je rešenje koje je ustavnom žalbom osporeno doneo Ustavom i zakonom ustanovljen sud u granicama svoje nadležnosti i u postupku sprovedenom u skladu sa zakonskim odredbama. Po oceni Ustavnog suda, obrazloženje osporenog rešenja ukazuje da se ono zasniva na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju i primeni merodavnog prava, a suprotna tvrdnja podnosioca ustavne žalbe predstavlja izraz njegove subjektivne ocene o pogrešnoj primeni relevantnih odredbi građanskog procesnog prava, ali ne i prihvatljiv argument koji bi potvrdio navode o učinjenoj povredi prava na pravično suđenje.

Zahtev za zaštitu zakonitosti je vanredni pravni lek koji se može izjaviti isključivo u slučaju postojanja bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5) ZPP, ako je protivno odredbama istog zakona, sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka. Kako iz predmetnog zahteva za zaštitu zakonitosti proizlazi da je zahtev izjavljen bez navođenja bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5) ZPP, sledi ustavnopravno prihvatljiv zaključak Vrhovnog suda Srbije da je zahtev za zaštitu zakonitosti izjavljen iz razloga iz kojih se po zakonu ne može podneti, na osnovu čega je i odlučeno da se podnosiočev zahtev odbaci kao nedozvoljen.

Osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno ni pravo na imovinu iz člana 58. Ustava, jer se o tom pravu ovim procesnim rešenjem nije ni odlučivalo.

Stoga je ustavna žalba izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 403/08 od 23. aprila 2008. godine odbijena kao neosnovana, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07).

6. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 224/08 od 23. januara 2008. godine, Ustavni sud je ocenio da ista nije blagovremena iz sledećih razloga:

Prema članu 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Imajući u vidu da je ustavna žalba podneta 23. jula 2008. godine protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 224/08 od 23. januara 2008. godine, koju je podnosilac ustavne žalbe primio najkasnije 21. marta 2008. godine kada je Republičko javno tužilaštvo obaveštenjem GT-I-582/08 izvestilo podnosioca ustavne žalbe da nije našlo osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u tom delu neblagovremena, jer je podneta posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona, te je žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona.

Naime, prema stavu Ustavnog suda, ukoliko izjavljivanje vanrednog pravnog sredstva protiv drugostepene parnične presude ili rešenja po zakonu nije dozvoljeno, kao što je u konkretnom slučaju zaključio Vrhovni sud Srbije odbacujući podnosiočev supsidijarno podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, rok za izjavljivanje ustavne žalbe teče od dana dostavljanja podnosiocu odluke drugostepenog suda po žalbi kao poslednjem predviđenom pravnom sredstvu, odnosno od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka nadležnog suda, koja se ustavnom žalbom osporava.

U situaciji kada je ustavna žalba izjavljena posebno i protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije o odbacivanju zahteva za zaštitu zakonitosti, kao i protiv sudskih odluka koje su prethodile izjavljivanju ovog pravnog sredstva, Ustavni sud može meritorno odlučivati samo o osporenoj odluci donetoj povodom izjavljenog vanrednog pravnog sredstva, dok je ustavna žalba neblagovremena u delu u kome se osporava prethodno doneta odluka drugostepenog suda.

7. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o odbacivanju zahteva za zaštitu zakonitosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti