Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao šest godina i četiri meseca. Sud je dodelio podnositeljki naknadu nematerijalne štete od 600 evra zbog neefikasnog postupanja prvostepenog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Nataša Plavšić, Tatjana Đurkić i Miroslav Nikolić , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi G. T . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. juna 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba G. T . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 33126/13 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo G. T . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. G. T . iz Beograda podnela je Ustavnom sudu, 21. avgusta 2019. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji j e vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 33126/13.

Podnositeljka je, u ustavnoj žalbi, između ostalog, navela: da je parnični postupak kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je ništav ugovor o prodaji električne energije od 12. oktobra 2012. godine zaključen između prvotužene, ovde podnositeljke i drugotuženog, pokrenut tužbom 2013. godine; da je nakon pet godina doneta prvostepena presuda koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 9488/19 od 3. jula 2019. godine; da se ne radi o složenom postupku, te da ona svojim radnjama nije doprinela dužni trajanja postupka. Predložila je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i istakla je zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 33126/13, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

P. – M . iz Beograda podneo je 5. marta 2013. godine, tužbu Prvom osnovnom sudu u Beogradu protiv tuženih ovde podnositeljke ustavne žalbe i privrednog društva … „E .“ doo, Beograd, radi utvrđenja ništavosti ugovora o prodaji električne energije od 12. oktobra 2012. godine.

Nakon dostavljanja odgovora na tužbu drugotuženog 15. oktobra 2013. i prvotužene, ovde podnositeljke ustavne žalbe 25. oktobra 2013. godine, zakazano je pripremno ročište za 27. jun 2014. godine, ali isto nije održano zbog štrajka advokata, kao ni ročište zakazano za 3. novembar 2014. godine.

Pred prvostepenim sudom održana su četiri ročišta na kojima je izveden dokaz saslušanjem svedoka i prvotužene u svojstvu parnične stranke, dok pet ročišta ni je održan o (dva zbog sprečenosti postupajućeg sudije i tri na predlog tužioca i drugotuženog, a radi ostavljanja roka za izjašnjenje na podneske suprotne strane).

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 33126/13 od 17. maja 2018. godine je, u stavu prvom izreke , odb ijen predlog za prekid postupka; stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je ništav ugovor o prodaji električne energije, z aključen između prvotužene, ovde podnositeljke i drugotuženog; stavom trećim izreke je odučeno da svaka stanka snosi svoje troškove postupka.

Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž. 9488/18 od 3. jula 2019. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 33126/13 od 17. maja 2018. godine u stavovima drugom i trećem izreke, dok je odbio kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac ustavne žalbe , utvrđeno je da se svakom jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega .

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajmečenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni parnični postupak pokrenut 5. marta 2013. godine, podnošenjem tužbe Prvom osnovnom sudu u Beogradu i da je pravnosnažno okončan presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 9488/18 od 3. ju la 2019. godine.

Ustavni sud je utvrdio da je ovaj parnični postupak trajao šest godina i četiri meseca, što može ukazivati na to da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom ocene postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud polazi od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog zahteva za podnosioca, te je i u ovom slučaju ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ocenjujući složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni parnični postupak vođen radi utvrđenja ništavosti ugovora o prodaji električne energije zaključenog između tuženih, te da isti nije bio činjenično i pravno složen, imajući u vidu da je sud izveo dokaze saslušanjem prvotužene u svojstvu parnične stranke i svedoka , kao i uvidom u dokumentaciju koju su parnične stranke dostavile u toku postupka.

Ispitujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da su podnositeljka ni je doprinel a dužini trajanja postupka, jer se uredno odazivala pozivima suda i nije zloupotrebljavala svoja procesna ovlašćenja.

Ustavni sud je zaključio da je nedelotvorno i neažurno postupanje prvostepenog suda prvenstveno dovelo do dugog trajanja parničnog postupka. Ustavni sud je najpre konstatovao da je prvostepeni sud pokazao neefikasnost u fazi pripremanja glavne rasprave, imajući u vidu da je pripremno ročište zakazao nakon osam meseci od podnošenja tužbe. Pored navedenog, Ustavni sud primećuje da se odlaganje tri ročišta može pripisati u krivicu postupajućeg suda, s obzirom na to da podnesci stranaka nisu dostavljani na izjašnjenje protivnoj stranci do zakazanog ročišta ( 18. april 2017. godine) ili su dostavlj ani neposredno pred zakazan a ročišt a (14. decembar 2017. godine i 29. mart 2018. godine). Prvostepeni sud je nakon pet godina i dva meseca doneo presudu koja je u postupku po žalbi nakon jedne godine i dva meseca potvrđena.

Pored navedenog, Ustavni sud ukazuje da se dva ročišta (27. juna i 3. novembra 2014. godine) koja nisu održana zbog generalnog štrajka advokata ne mogu staviti na teret sudu. Ustavni sud ocenjuje da sve navedeno predstavlja objektivne okolnosti koje se ne mogu staviti na teret sudu i da prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, koju prihvata Ustavni sud, samo ona kašnjenja i odugovlačenja koja se mogu pripisati sudovima i drugim državnim organima mogu dovesti do zaključka o nepoštovanju prava na suđenje u razumnom roku (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava Proszak protiv Poljske, broj predstavke 2/1997/786/987, od 16. decembra 1997. godine, stav 40.).

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava , u postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 33126/13.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon , 103/15 i 10/23 ), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog u tvrđene povrede ustavnog prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti koje su od uticaja u ovoj ustavnopravnoj stvari. Po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka pretrpela zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je uzeo u obzir i noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15, od 5. aprila 2016. godine), kao i više presuda donetih nakon toga, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo.

7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.