Kratak pregled

Usvojene su ustavne žalbe N.K. i I.K. jer dosuđena naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku nije bila adekvatna. Ustavni sud im je dosudio ukupnu naknadu od 800 evra. Žalbe G.T. i A.Š. su odbačene.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8516/2020
25.04.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, Gordana Ajnšpiler Popović i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalb ama N. K . i I. K, obe iz Subotice, G. T . iz Beograda i A . Š . iz Subotice , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 25. aprila 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvajaju se ustavne žalbe N . K . i I . K . i utvrđuje da je presudama Višeg suda u Subotici Gžrr. 108/20 od 15. jula 2020. godine i Gžrr. 94/20 od 15. jula 2020. godine podnositeljk ama ustavn ih žalb i povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavn e žalb e odbacuj u.

2. Utvrđuje se pravo N. K . i I . K . na naknadu nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presud a Višeg suda u Subotici Gžrr. 108/20 od 15. jula 2020. godine i Gžrr. 94/20 od 15. jula 2020. godine , kao i za ostale iznose koji su podnositeljkama ustavn ih žalb i eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Subotici u predmetu St. 50/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuju se zahtev i N . K . i I . K . za naknadu troškova ustavnosudskog postupka.

4. Odbacuje se ustavna žalba G. T . izjavljena protiv presude Višeg suda u Subotici Gžrr. 147/20 od 15. jula 2020. godine.

5. Odbacuje se ustavna žalba A. Š . izjavljena protiv presude Višeg suda u Subotici Gžrr. 118/20 od 15. jula 2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. K . iz Subotice i druga lica navedena u uvodu i izreci ove odluke su, 26. i 31. avgusta 2020. godine, preko punomoćnika N . V, advokata iz Subotice, Ustavnom sudu podneli ustavn e žalb e protiv presuda Višeg suda u Subotici iz tač. 1, 4. i 5 izreke , zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu, iz čl. 32, 36. stav 1. i 58. Ustava Republike Srbije.

Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), navedene ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja.

Osporenim presudama Višeg suda u Subotici pravnosnažno je odlučeno o tužb ama podnosi laca ustavn ih žalb i radi isplate novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Subotici u predmetu St. 50/10 nad stečajnim dužnikom I . „ N.“ Subotica, a koja je protiv Republike Srbije podnet a u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), i to dosuđivanjem novčanog obeštećenja u iznosu od po 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do konačne isplate.

U ustavnim žalb ama se ističe da novčani iznos i dosuđen i osporen im presudama kao novčano obeštećenje zbog povrede prava podnosi laca na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku ne može predstavljati adekvatnu naknadu za povredu navedenog prava, te su podnosi oci i dalje zadrža li status žrtve povrede prava na suđenje u razumnom roku, a osporava ju i pravilnost odluke o troškovima postupka. Predlaž u da Ustavni sud usvoji ustavn e žalb e, utvrdi da su osporen im presudama Višeg suda u Subotici povređen a ustavna prava podnosi laca iz čl. 32, 36. i 58. Ustava i dosudi im naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od po 2.700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije, sa traženom zakonskom zateznom kamatom, materijalnu štetu u iznosu od po 18.000,00 dinara na ime nepriznatih troškova postupka, kao i troškove sastava ustavnih žalb i u iznosu od po 108.000,00 dinara.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku, uvidom u ustavne žalbe i priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

3.1. Rešenjem Privrednog suda u Subotici St. 50/10 od 10. juna 2019. godine utvrđeno je da su na osnovu rešenja o nasleđivanju Osnovnog suda u Subotici O. 408/19 od 1. februara 2019. godine, na mesto poverioca M. K, kome je zaključkom Privrednog suda u Subotici St. 12/09 od 3. septembra 2009. godine utvrđeno potraživanje u iznosu od 159.786,00 dinara, stupili poverioci N. K . i I . K, obe iz Subotice, ovde podnositeljk e ustavn ih žalb i.

Rešenjima Privrednog suda u Subotici R4St. 1275/19 i R4St. 1274/19 od 3. jula 2019. godine usvojeni su prigovor i N. K . i I. K . i utvrđeno je da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se kod tog suda vodi nad stečajnim dužnikom I . „ N.“ a.d. Subotica u predmetu St. 50/10.

Presudama Osnovnog suda u Su botici Prr. 597/19 od 3. marta 2020. godine i Prr. 598/19 od 5. februara 2020. godine, tužena Republika Srbija – Privredni sud u Subotici je obavezana da N. K . i I . K . na ime novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku u navedenom stečajnom postupku isplati iznos od po 300 evra, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do konačne isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, dok je tužbeni zahtev preko dosuđenog do traženog iznosa od 3.000 evra odbijen kao neosnovan.

Viši sud u Subotici je osporen im presudama Gžrr. 108/20 od 15. jula 2020. godine i Gžrr. 94/20 od 15. jula 2020. godine, potvrdio naveden e prvostepen e presud e Osnovnog suda u Su botici.

3.2. Rešenjem Privrednog suda u Subotici St. 50/10 od 18. juna 2019. godine utvrđeno je da su na osnovu rešenja o nasleđivanju javnog beležnika J. F . U . iz Subotice Upp. 29-2019 od 12. juna 2019. godine, na mesto poverioca S . T . kome je zaključkom Privrednog suda u Subotici St. 12/09 od 3. septembra 2009. godine utvrđeno potraživanje u iznosu od 107.860,00 dinara, stupili poverioci G . T . iz Beograda, ovde podnosilac ustavne žalbe, D . T . iz Subotice i G . C . iz Palića.

Rešenjem Privrednog suda u Subotici R4St. 1407/19 od 17. jula 2019. godine usvojen je prigovor predlagača G. T . radi ubrzavanja postupka, te je utvrđeno da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Subotici u predmetu St. 50/10.

Presudom Osnovnog suda u Subotici Prr. 614/19 od 2. marta 2020. godine tužena Republika Srbija – Privredni sud u Subotici je obavezana da G . T . na ime novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku u navedenom stečajnom postupku isplati iznos od 300 evra , sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do konačne isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, dok je tužbeni zahtev preko dosuđenog do traženog iznosa od 3.000 evra odbijen kao neosnovan.

Viši sud u Subotici je osporenom presudom Gžrr. 147/20 od 15. jula 2020. godine potvrdio navedenu prvostepenu presudu Osnovnog suda u Subotici.

Ustavni sud je Odlukom Už-8647/2020 od 7. juna 2023. godine usvojio ustavnu žalbu G. C, utvrdio da joj je presudom Višeg suda u Subotici Gžrr. 95/20 od 15. jula 2020. godine povređeno pravo na pravično suđenje, te je utvrdio pravo G . C . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Subotici Gžrr. 95/20 od 15. jula 2020. godine, kao i za ostale iznose koji su joj eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Subotici u predmetu St. 50/10.

3.3. Rešenjem Privrednog suda u Subotici St. 50/10-1 od 23. aprila 2019. godine utvrđeno je da su na osnovu rešenja o nasleđivanju Osnovnog suda u Subotic i O. 952/19 od 20. marta 2019. godine, na mesto poverioca A. Š, kome je zaključkom Privrednog suda u Subotici St. 12/09 od 3. septembra 2009. godine utvrđeno potraživanje u iznosu od 10 5.342,00 dinara, stupili poverioci M. Š . iz Subotice i A . Š . iz Subotice, ovde podnosilac ustavne žalbe.

Rešenjem Privrednog suda u Subotici R4St. 930/19 od 9. maja 2019. godine usvojen je prigovor predlagača A. Š, radi ubrzavanja postupka, te je utvrđeno da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Subotici u predmetu St. 50/10.

Presudom Osnovnog suda u Subotici Prr. 544/19 od 3. marta 2020. godine tužena Republika Srbija – Privredni sud u Subotici je obavezana da A. Š . na ime novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku u navedenom stečajnom postupku isplati iznos od 300 evra , sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do konačne isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, dok je tužbeni zahtev preko dosuđenog do traženog iznosa od 3.000 evra odbijen kao neosnovan.

Viši sud u Subotici je osporenom presudom Gžrr. 118/20 od 15. jula 2020. godine potvrdio navedenu prvostepenu presudu Osnovnog suda u Subotici.

Ustavni sud je Odlukom Už-3861/2020 od 18. oktobra 2023. godine usvojio ustavnu žalbu M. Š, utvrdio da je presudom Višeg suda u Subotici Gžrr. 60/20 od 6. februara 2020. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, te je utvrdio pravo M . Š . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Subotici Gžrr. 60/20 od 6. februara 2020. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Subotici u predmetu St. 50/10.

4. Razmatrajući navode ustavnih žalbi N. K . i I . K . o povredi prava na pravično suđenje, Ustavni sud konstatuje da podnositeljke u ustavnim žalbama izražavaju nezadovoljstvo visinom novčanog obeštećenja koja su im dosuđena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku namirenja potraživanja iz radnog odnosa njihovog pravnog prethodnika prema privrednom društvu sa društvenim/državnim kapitalom.

U vezi osnovanosti ovih navoda i tvrdnji podnositeljki, a koji se odnose na osporene presude, Ustavni sud upućuje na svoje stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine, a koji se primenjuju u konkretnom slučaju.

Ustavni sud nalazi da su u konkretnom slučaju od značaja i stavovi Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine).

Naime, Evropski sud se u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je, na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, dosuđena od strane „redovnih“ sudova, zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor gubitka statusa „žrtve“, Evropski sud je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnositeljki predstavke, niži od iznosa koje Evropski sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnositeljka predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud je odbacio predstavku.

Ustavni sud nalazi da se, u situaciji kada se ustavnim žalbama, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, osporavaju presude kojima je podnositeljkama pravnosnažno dosuđeno novčano obeštećenje za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplate svoja pravnosnažno dosuđena potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda zajemčenog prava mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, u ovom ustavnosudskom predmetu ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje. Ustavni sud ističe da je u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja, na sednici održanoj 4. juna 2020. godine, doneo Odluku Už-277/2017 (objavljena na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavne žalbe M. K, D. M. i S.J. i utvrdio da je podnosiocima osporenim rešenjima, kojima im je, primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, dosuđena naknada na ime nematerijalne štete, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status „žrtve“. Istom odlukom podnosiocima je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Ustavni sud smatra da je za odlučivanje o ustavnoj žalbi podnositeljki od značaja i stav Evropskog suda izražen u više odluka po pitanju visine naknade neimovinske štete zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, u slučajevima kada su podnosioci predstavki pravni sledbenici lica na koje ta sudska odluka glasi. Naime, dovoljna i adekvatna naknada koja se dosuđuje podnosiocima predstavki kao pravnim sledbenicima lica na koje sudska odluka glasi, bez obzira na njihov broj, je upravo ona naknada koja bi pripala njihovom pravnom prethodniku (videti: predmet Mehmedović i drugi protiv Srbije, predstavka broj 23202/20 i 14 drugih, presuda od 29. septembra 2022. godine i predmet Novica Ranđelović protiv Srbije i drugi podnosioci, predstavka 42495/18 i druge, odluka od 29. aprila 2021. godine).

Primenjujući izloženo na konkretan slučaj, a imajući u vidu i da je podnositeljkama pre pokretanja parničnih postupaka radi isplate novčanog obeštećenja na ime naknade nematerijalne štete utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplate svoja potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca I. „ N.“ Subotica koji je privredno društvo sa većinskim društvenim odnosno državnim kapitalom, Ustavni sud je ocenio da je osporenim drugostepenim presudama, kojima im je dosuđen iznos od po 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti, povređeno njihovo pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Iz tih razloga, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavne žalbe, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

5. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica zbog utvrđene povrede Ustavom zajemčenih prava, Ustavni sud je uzeo u obzir praksu Evropskog suda izraženu u predmetu Mehmedović i drugi protiv Srbije, predstavka broj 23202/20 i 14 drugih, presuda od 29. septembra 2022. godine i predmetu Novica Ranđelović protiv Srbije i drugi podnosioci, predstavka 42495/18 i druge, odluka od 29. aprila 2021. godine). U tom kontekstu, Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnositeljki ustavnih žalbi na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku, delotvoran način otklanjanja štetnih posledica nastalih povredom prava na pravično suđenje. Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljki na naknadu nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose koji su im isplaćeni po osnovu navedenih presuda Višeg suda u Subotici, kao i za sve ostale iznose koji su podnositeljkama eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Subotici u predmetu St. 50/10. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

U vezi sa zahtevima za naknadu materijalne štete na ime advokatskih troškova koji podnosi teljkama N . K . i I . K . nisu priznati u postupku po prigovoru radi ubrzanja postupka i drugostepen om parničnom postupku, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavne žalb e u tom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tač ke 1. izreke.

S obzirom na to da je podnositeljkama utvrdio povredu prava na pravično suđenje i dosudio naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je našao da je bespredmetno razmatranje ustavn e žalb e u odnosu na istaknute povrede prava iz čl ana 36. stav 1. i člana 58. Ustava, te je, stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, i u ovom delu ustavn u žalb u odbacio, rešavajući kao u drugom delu tač ke 1. izreke.

6. U pogledu zahteva N. K . i I. K . za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ove zahtev e, rešavajući kao u tački 3. izreke.

7. Razmatrajući navode ustavnih žalbi G . T . i A . Š . o povredi prava na pravično suđenje, Ustavni sud konstatuje da podnosioci u ustavnoj žalbi izražavaju nezadovoljstvo visinom novčanog obeštećenja koje im je dosuđeno zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku namirenja potraživanja iz radnog odnosa njihovog pravnog prethodnika prema privrednom društvu sa društvenim/državnim kapitalom.

Ustavni sud nalazi da su u konkretnom slučaju od značaja stavovi Evropskog suda izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), predmet Mehmedović i drugi protiv Srbije (predstavka broj 23202/20 i 14 drugih, presuda od 29. septembra 2022. godine) i predmet Novica Ranđelović protiv Srbije i drugi podnosioci (predstavka 42495/18 i druge, odluka od 29. aprila 2021. godine).

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, a imajući u vidu da je G. T, zajedno sa G . C, te A . Š, zajedno sa M . Š, kao pravnim sledbenicima lica koja su imala potraživanja iz radnog odnosa prema privrednom društvu sa društvenim/državnim kapitalom, dosuđen ukupno iznos od po 1 .100 evra, što prevazilazi visinu koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku, Ustavni sud zaključuje da su podnosioci izgubili „status žrtve“ Ustavom zajemčenog prava.

Razmatrajući navode ustavnih žalbi u delu kojim se ističe povreda prava na imovinu i z člana 58. stav 1. Ustava, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Subotici u predmetu St. 50/10, Ustavni sud ukazuje da je podnosiocima prethodno već utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u osporenom stečajnom postupku, na osnovu čega su podneli tužbu radi novčanog obeštećenja nadležnom sudu, saglasno Zakonu o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15). Ustavni sud, dalje, ukazuje da navedeni zakon predstavlja pravni osnov da se, saglasno članu 31. tog zakona, u postupku pred redovnim sudovima ostvari i pravo na naknadu imovinske (materijalne) štete koju je lice pretrpelo usled nerazumno dugog trajanja sudskog postupka, čime se suštinski ostvaruje i zaštita Ustavom zajemčenog prava na imovinu.

Kako podnosioci ustavnih žalbi nisu dostavili dokaze da su sudovi poslednje instance u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji donosili različite odluke od odluka koje se osporavaju ustavnim žalbama, a što je preduslov za isticanje povrede prava iz člana 36. stava 1. Ustava, to je Ustavni sud utvrdio da ustavne žalbe ne sadrže ustavnopravne razloge kojima bi bila potkrepljena tvrdnja o uskraćivanju jednake zaštite prava podnosiocima ustavnih žalbi.

Imajući u vidu sve napred navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavne žalbe odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tač. 4. i 5. izreke.

8. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Slični dokumenti

• Už 4543/2020: Odluka o adekvatnoj naknadi za pravne sledbenike u Subotici
• Už 3651/2020: Odluka Ustavnog suda o visini naknade štete zbog povrede prava
• Už 8517/2020: Odluka Ustavnog suda o naknadi štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku
• Už 3289/2021: Utvrđivanje prava na adekvatnu naknadu štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku