Odluka Ustavnog suda o naknadi štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu K. T. zbog neadekvatne naknade nematerijalne štete za povredu prava na suđenje u razumnom roku, dosudivši joj 800 evra. Žalbe ostalih podnosilaca su odbačene jer su izgubili status žrtve.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8517/2020
28.03.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda, Snežana Marković, predsednik veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Nataša Plavšić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás) i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama K. T, D . T, A . S . i B . L, svih iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. marta 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba K. T . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Subotici Gžrr. 157/20 od 15. jula 2020. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo K. T . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Subotici Gžrr. 157/20 od 15. jula 2020. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Subotici u predmetu St. 50/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba D. T . izjavljena protiv presude V išeg suda u Subotici Gžrr. 110/20 od 15. jula 2020. godine.

4. Odbacuje se ustavna žalba A. S . izjavljena protiv presude Višeg suda u Subotici Gžrr. 112/20 od 15. jula 2020. godine.

5. Odbacuje se ustavna žalba B. L . izjavljena protiv presud e Višeg suda u Subotici Gžrr. 109/20 od 15. jula 2020. godine.

6. Odbacuje se zahtev K. T . za naknadu troškova ustavnosudskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

1. K. T, D . T, A . S . i B . L, svi iz Subotice, podneli su Ustavnom sudu, 26. avgusta 2020. godine, preko punomoćnika N . V, advokata iz Subotice, ustavne žalbe protiv presuda Višeg suda u Subotici označenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu iz člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), navedene ustavne žalbe spojio radi vođenja jedinstvenog postupka i donošenja jedne odluke.

Osporenim presudama Višeg suda u Subotici pravnosnažno je odlučeno o tužbama podnosilaca ustavnih žalbi radi isplate novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Subotici u predmetu St. 50/10 nad stečajnim dužnikom I. „n .“ Subotica, a koje su protiv Republike Srbije podnete u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), i to dosuđivanjem novčanog obeštećenja u iznosu od po 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do konačne isplate.

U ustavnim žalbama se ističe da novčani iznos dosuđen osporenim presudama kao novčano obeštećenje zbog povrede prava podnosilaca na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku ne može predstavljati adekvatnu naknadu za povredu navedenog prava, te su podnosioci i dalje zadržali status žrtve povrede prava na suđenje u razumnom roku, a osporava se i pravilnost odluke o troškovima postupka. Predlaže se da Ustavni sud usvoji ustavne žalbe, utvrdi da su osporenim presudama Višeg suda u Subotici povređena ustavna prava podnosilaca iz čl. 32, 36. stav 1. i 58. stav 1. Ustava i podnosiocima dosudi naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od po 2.700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije, sa traženom zakonskom zateznom kamatom, materijalnu štetu u iznosu od po 18.000,00 dinara na ime nepriznatih troškova postupka, kao i troškove sastava ustavne žalbe u iznosu od po 108.000,00 dinara.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavne žalbe, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

3.1. Činjenice i okolnosti koje se odnose na podnositeljku K . T .

Osporenom presudom Višeg suda u Subotici Gžrr. 157/20 od 15. jula 2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje K. T . i potvrđena presuda Osnovnog suda u Subotici Prr. 604/19 od 2. marta 2020 . godine kojom je obavezana Republika Srbija da tužilji na ime novčanog obeštećenja po osnovu povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Subotici St. 50/10 isplati iznos od 300 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do konačne isplate, dok je preko dosuđenog iznosa do iznosa od 2.700 evra odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev. Iz obrazloženja osporene presude , između ostalog , proizlazi da je podnositeljka ustavne žalbe kao univerzalni sukcesor stupila na mesto ranijeg stečajnog poverioca S. T . nakon sprovedenog ostavinskog postupka pred Osnovnim sudom u Subotici O. 1347/19.

3.2. Činjenice i okolnosti koje se odnose na podnosioce D. T, A . S . i B . L .

Osporenom presudom Višeg suda u Subotici Gžrr. 110/20 od 15. jula 2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje D. T . i potvrđena presuda Osnovnog suda u Subotici Prr. 613/19 od 12. marta 2020. godine kojom je obavezana Republika Srbija da tužilji na ime novčanog obeštećenja po osnovu povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Subotici St. 50/10 isplati iznos od 300 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do konačne isplate, dok je preko dosuđenog iznosa do iznosa od 2.700 evra odbijen kao neosnovan tužben i zahtev. Iz obrazloženja osporene presude, između ostalog, proizlazi da je pravni prethodnik – podnositeljke S. T . bio bivši radnik I. „n .“ ad Subotica i njegova potraživanja iz radnog odnosa utvrđena su prema stečajnom dužniku rešenjem Privrednog suda u Subotici St. 12/09 od 3. septembra 2009. godine. Rešenjem javnog beležnika J. F . U . Upp: 29-2019 od 12. juna 2019. godine podnositeljka ustavne žalbe je oglašena za naslednika na potraživanju ostavioca prema stečajnom dužniku u 1/3 dela zajedno sa G . C . i G . T.

Ustavni sud je Odlukom Už-8647/2020 od 7. juna 2023. godine usvojio ustavnu žalbu G. C . i utvrdio da je presudom Višeg suda u Subotici Gžrr. 95/20 od 15. januara 2020. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je utvrđeno pravo G . C . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Subotici Gžrr. 95/20 od 15. januara 2020. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Subotici u predmetu St. 50/10.

Osporenom presudom Višeg suda u Subotici Gžrr. 112/20 od 15. jula 2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje A. S . i potvrđena presuda Osnovnog suda u Subotici Prr. 570/19 od 3. marta 2020. godine kojom je obavezana Republika Srbija da tužilji na ime novčanog obeštećenja po osnovu povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Subotici St. 50/10 isplati iznos od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do konačne isplate, dok je preko dosuđenog iznosa do iznosa od 2.700 evra odbijen kao neosnovan tužben i zahtev. Iz obrazloženja osporene presude, između ostalog, proizlazi da je pravni prethodnik – podnositeljke B. M . bio bivši radnik I. „n .“ ad Subotica i njegova potraživanja iz radnog odnosa utvrđena su prema stečajnom dužniku rešenjem Privrednog suda u Subotici St. 12/09 od 3. septembra 2009. godine. Rešenjem o nasleđivanju Opštinskog suda u Subotici O. 2101/09 od 8. decembra 2009. godine za naslednika na zaostavštini je oglašena E. M, mal. A.M i mal. T.M, a rešenjem o nasleđivanju Osnovnog suda u Subotici O. 125/15 od 12. marta 2015. godine utvrđeno je da predmet ostavine iza pok. E . M. čini 2/4 dela potraživanja prema stečajnom dužniku, te da je podnositeljka ustavne žalbe oglašena za naslednika na potraživanju ostavilje u 1/3 dela zajedno sa A . M . i T . M.

Ustavni sud je Odlukom Už-4151/2020 od 13. jula 2023. godine usvojio ustavnu žalbu T. M . i utvrdio da je presudom Višeg suda u Subotici Gžrr. 83 /20 od 28. februara 2020. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je utvrđeno pravo T. M . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Subotici Gžrr. 83/20 od 28. februara 2020. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocu ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Subotici u predmetu St. 50/10.

Osporenom presudom Višeg suda u Subotici Gžrr. 109/20 od 15. jula 2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca B. L . i potvrđena presuda Osnovnog suda u Subotici Prr. 615/19 od 12. marta 2020. godine kojom je obavezana Republika Srbija da tužiocu na ime novčanog obeštećenja po osnovu povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Subotici St. 50/10 isplati iznos od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do konačne isplate, dok je preko dosuđenog iznosa do iznosa od 2.700 evra odbijen kao neosnovan tužben i zahtev. Iz obrazloženja osporene presude, između ostalog, proizlazi da je pravni prethodnik – podnosioca R . L . bio bivši radnik I. „n .“ ad Subotica i njegova potraživanja iz radnog odnosa utvrđena su prema stečajnom dužniku rešenjem Privrednog suda u Subotici St. 12/09 od 3. septembra 2009. godine. Podnosilac ustavne žalbe je dopunskim rešenjem Osnovnog suda u Subotici O. 1507/19 od 24. maja 2019. godine oglašen za naslednika na potraživanju ostavioca prema stečajnom dužniku u 1/3 dela zajedno sa J. L . i P . L.

Ustavni sud je Odlukom Už-5607/2023 od 13. jula 2023. godine usvojio ustavnu žalbu P. L . i utvrdio da je presudom Višeg suda u Subotici Gžrr. 97/20 od 15. jula 2020. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je utvrđeno pravo P. L . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Subotici Gžrr. 97/20 od 15. jula 2020. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocu ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Subotici u predmetu St. 50/10.

4. Ispitujući navode podnositeljke ustavne žalbe K . T . o povredi prava na pravično suđenje u predmetnom parničnom postupku, Ustavni sud je najpre zaključio da podnositeljka osporava drugostepenu presud u u delu u kome je odbijen kao neosnovan njen tužbeni zahtev za isplatu novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Subotici u predmetu St. 50/10 nad stečajnim dužnikom I . „n .“ ad Subotica, a koja je prethodno utvrđena u postupku po prigovor u radi ubrzavanja postupka. U konkretnom slučaju, Viši sud u Subotici je osporen om presudom odbio kao neosnovan tužben i zahtev podnositeljke ustavn e žalb e preko dosuđen og iznosa od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti, a do traženog iznosa od 3.000 evra u domaćoj valuti. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da se navodi podnositeljke ustavne žalb e o povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustava zasnivaju na tvrdnjama da je visina novčanog obeštećenja, koja joj je dosuđena, nedovoljna i nepravična.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine, a koji se primenjuju i u konkretnom slučaju. Ustavni sud smatra da su za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari od značaja stavovi Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) izraženi u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine). Naime, Evropski sud se u toj odluci prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je dosuđena od strane „redovnih“ sudova na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom), dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor tužene države o gubitku statusa „žrtve“, Evropski sud je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnositeljki predstavke, niži od iznosa koje taj sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnositeljka predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, to je Evropski sud odbacio tu predstavku.

Ustavni sud nalazi da se, u situaciji kada se ustavnom žalbom sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava osporavaju presude kojima je podnosiocima dosuđeno novčano obeštećenje za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti podnosilaca da u primerenom roku naplate dosuđena potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda prava na pravično suđenje mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, Ustavni sud ukazuje da ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete u ovoj ustavnopravnoj stvari nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje. Ustavni sud ističe da je, u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog s pornog pitanja, doneo Odluku Už-277/2017 od 4. juna 2020. godine (koja je objavljena na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavnu žalbu M.K, D.M. i S.J. i utvrdio da je osporenim rešenjima, kojima im je dosuđena naknada nematerijalne štete primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, povređeno pravo podnosilaca na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina nije predstavljala dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu navedenog ustavnog prava, pa je Sud ocenio da se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status „žrtve“. Istom odlukom je podnosiocima ustavne žalbe utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući izloženo na konkretan slučaj, a imajući u vidu i da je podnositeljki ustavne žalbe iz tačke 1. izreke pre pokretanja parničnog postupka radi isplate novčanog obeštećenja na ime naknade nematerijalne štete utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplat i svoja potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca I . „n .“ ad Subotica koji je privredno društvo sa većinskim društvenim odnosno državnim kapitalom, Ustavni sud je ocenio da je osporenom drugostepenom presudom, kojom je podnositeljki dosuđen iznos od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti, povređeno njeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Iz tih razloga, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23 ), usvojio ustavnu žalb u, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

5. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica zbog utvrđene povrede Ustavom zajemčenih prava, Ustavni sud je takođe uzeo u obzir stavove iznete u Odluci Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine. U tom kontekstu, Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnositeljke ustavn e žalb e na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku, delotvoran način otklanjanja štetnih posledica nastalih povredom prava na pravično suđenje. Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tač ki 2. izreke utvrdio pravo podnositeljke ustavn e žalb e na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose koji je podnositeljki isplaćen po osnovu navedene presud e Višeg suda u Subotici, kao i za sve ostale iznose koji su podnositeljki eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Subotici u predmetu St. 50/10. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. U pogledu zahteva podnositeljke K . T . za naknadu materijalne štete na ime advokatskih troškova koji joj nisu priznati u postupku po prigovoru radi ubrzavanja postupka i drugostepenom parničnom postupku, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u tom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

S obzirom na to da je podnositeljki K . T . utvrdio povredu prava na pravično suđenje i dosudio naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je našao da je bespredmetno razmatranje ustavne žalbe u odnosu na istaknute povrede prava iz čl. 36. stav 1. i 58. stav 1. Ustava, te je, stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Razmatrajući navode ustavnih žalbi D. T, A . S . i B . L . o povredi prava na pravično suđenje, Ustavni sud konstatuje da podnosioci u ustavnim žalbama izražavaju nezadovoljstvo visinom novčanog obeštećenja koje im je dosuđeno zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku namirenja potraživanja iz radnog odnosa njihov ih pravn ih prethodnika prema privrednom društvu sa društvenim/državnim kapitalom.

Ustavni sud nalazi da su u konkretnom slučaju od značaja stavovi Evropskog suda izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine).

Naime, Evropski sud se u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je, na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, dosuđena od strane „redovnih“ sudova, zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor gubitka statusa „žrtve“ Evropski sud je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnositeljki predstavke, niži od iznosa koje Evropski sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnositeljka predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud je odbacio predstavku.

Takođe, Evropski sud za ljudska prava je u više svojih odluka izrazio stav po pitanju visine naknade neimovinske štete zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, u slučajevima kada su podnosioci predstavki pravni sledbenici lica na koje ta sudska odluka glasi. Naime, dovoljna i adekvatna naknada koja se dosuđuje podnosiocima predstavki kao pravnim sledbenicima lica na koje sudska odluka glasi, bez obzira na njihov broj, je upravo ona naknada koja bi pripala njihovom pravnom prethodniku (videti: predmet Mehmedović i drugi protiv Srbije , predstavka broj 23202/20 i 14 drugih, presuda od 29. septembra 2022. godine i predmet Novica Ranđelović protiv Srbije i drugi podnosioci, predstavka 42495/18 i druge, odluka od 29. aprila 2021. godine).

Primenjujući navedeno na konkretne slučaj eve, a imajući u vidu da je D. T, zajedno sa G . C, zatim A . S . zajedno sa T . M . i B . L , zajedno sa P . L, kao pravnim sledbenicima lica koja su imala potraživanja iz radnog odnosa prema privrednom društvu sa društvenim/državnim kapitalom, dosuđen ukupno iznos od po 1100 evra, što prevazilazi visinu koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku, Ustavni sud zaključuje da su podnosioci izgubili „status žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Imajući u vidu napred navedeno, Ustavni sud ocenjuje da je za podnosioce ustavnih žalbi D. T, A . S . i B . L, prestao pravni interes za utvrđivanje povrede označenih ustavnih prava, te da su u konkretnom slučaju isti izgubili status „žrtve“ u ovom ustavno sudskom predmetu.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ove ustavne žabe jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tač. 3. 4. i 5. izreke.

8. U pogledu zahteva podnositeljke ustavne žalbe K . T . naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 6. izreke.

9. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o naknadi štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti