Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i nedozvoljenosti

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv više akata donetih u upravnom i prekršajnom postupku povodom nepropisnog parkiranja. Žalba je odbačena delom kao nedozvoljena (ratione materiae), a većim delom kao neblagovremena, jer je podneta po isteku zakonskog roka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-852/2008
01.04.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Miroslava Krainčanića iz Vlasotinca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 1. aprila 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Miroslava Krainčanića izjavljena protiv rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova - Direkcija policije - Uprava saobraćajne policije u Beogradu 03/8 broj 221-846/06 od 18. januara 2007. godine, rešenja Vrhovnog suda Srbije U. 6616/07 od 12. marta 2008. godine, rešenja Ministarstva unitrašnjih poslova - Policijska uprava Leskovac Up. 173/07 od 25. januara 2007. godine, rešenja Veća za prekršaje u Leskovcu Vp. 2594/07 od 25. oktobra 2007. godine i akta Republičkog javnog tužilaštva Ptz. 359/07 od 12. marta 2008. godine i protiv radnji Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije – Uprave saobraćajne policije Leskovac od 19. decembra 2006. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miroslav Krainčanić iz Vlasotinca je Ustavnom sudu 22. jula 2008. godine podneo ustavnu žalbu, uređenu 8. marta 2010. godine, protiv akata i radnji navedenih u izreci, zbog povreda čl. 22. i 32, člana 34. stav 1, člana 45. stav 2. i člana 51. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) sadrži odredbu koja je istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, a članom 113. st. 2. i 3. da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona, te da se ustavna žalba u tom slučaju može izjaviti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta koji je donet ili radnje koja je izvršena nakon proglašenja Ustava Republike Srbije, 8. novembra 2006. godine, a najkasnije u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu Zakona o Ustavnom sudu, odnosno u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta ili preduzimanja radnje.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Policijska uprava u Leskovcu - Odeljenje saobraćajne policije - Saobraćajna policijska ispostava je 19. decembra 2006. godine donela rešenje broj 009159, kojim je podnosiocu ustavne žalbe, kao vozaču motornog vozila, naloženo da ukloni vozilo parkirano na kolovozu. Protiv navedenog rešenja podnosilac je izjavio žalbu Ministarstvu unutrašnjih poslova - Direkciji policije - Upravi saobraćajne policije u Beogradu, koja je odbijena kao neosnovana osporenim rešenjem 03/8 broj 221-846/06 od 18. januara 2007. godine. Podnosilac ustavne žalbe je potom pred Vrhovnim sudom Srbije pokrenuo upravni spor podnoseći tužbu protiv navedenih rešenja, koji je okončan donošenjem presude U. 818/07 od 13. juna 2007. godine kojom je njegova tužba odbijena. Podnosilac ustavne žalbe je zatim Vrhovnom sudu Srbije podneo tužbu za ponavljanje postupka okončanog presudom Vrhovnog suda Srbije U. 818/07 od 13. juna 2007. godine. Vrhovni sud Srbije je ovu tužbu odbacio osporenim rešenjem U. 6616/07 od 12. marta 2008. godine.

Protiv podnosioca ustavne žalbe vođen je prekršajni postupak koji je okončan donošenjem osporenog rešenja Ministarstva unitrašnjih poslova-Policijske uprave Leskovac Up. 173/07 od 25. januara 2007. godine (potvrđenim osporenim rešenjem Veća za prekršaje u Leskovcu Vp. 2594/07 od 25. oktobra 2007. godine), kojim je podnosilac oglašen odgovornim zbog prekršaja iz člana 229. stav 1. tačka 33) Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima, jer je „19. decembra 2006. godine parkirao svoje vozilo nepropisno na trotoaru suprotno postavljenom saobraćajnom znaku“ i kažnjen novčanom kaznom. Podnosilac ustavne žalbe je potom podneo Republičkom javnom tužilaštvu inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv navedenih rešenja. Republičko javno tužilaštvo je 12. marta 2008. godine aktom Ptz. 359/07 obavestilo podnosioca ustavne žalbe da nije našlo osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv navedenih rešenja.

4. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu kome podnosilac ustavne žalbe osporava rešenje Vrhovnog suda Srbije U. 6616/07 od 12. marta 2008. godine, kojim je odbačena tužba za ponavljanje postupka okončanog donošenjem presude istog suda U. 818/07 od 13. juna 2007. godine, Ustavni sud je utvrdio da se ovim osporenim aktom samo odlučivalo o tome da li su ispunjeni procesni uslovi da se ponovi upravni spor, te Ustavni sud smatra da je ustavna žalba u odnosu na navodne povrede člana 32. stav 1. Ustava ratione materiae nedozvoljena. U vezi sa tim, Ustavni sud se poziva na stav Evropske komisije za ljudska prava u predmetu X protiv Austrije (Odluka o dopustivosti broj 7761/77 od 8. maja 1978. godine). Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4), jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

U odnosu na osporeno rešenje Ministarstva unutrašnjih poslova - Direkcije policije - Uprave saobraćajne policije u Beogradu 03/8 broj 221-846/06 od 18. januara 2007. godine, Ustavni sud je utvrdio da je poslednje pravno sredstvo pre podnošenja ustavne žalbe iscrpljeno donošenjem presude Vrhovnog suda Srbije U. 818/07 od 13. juna 2007. godine. Kako iz priložene dokumentacije nesporno proizlazi da je podnosilac ustavne žalbe presudu Vrhovnog suda Srbije U. 818/07 od 13. juna 2007. godine primio najkasnije 12. marta 2008. godine, jer je tog dana Vrhovni sud odbacio tužbu podnosioca ustavne žalbe za ponavljanje postupka okončanog navedenom presudom, a da je ustavna žalba izjavljena 22. jula 2008. godine, to nesporno proizlazi da je u ovom delu ustavna žalba neblagovremena, jer je podneta po isteku roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Ustavni sud u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.

5. U odnosu na navode ustavne žalbe kojima se osporavaju rešenja Ministarstva unitrašnjih poslova - Policijske uprave Leskovac Up. 173/07 od 25. januara 2007. godine i Veća za prekršaje u Leskovcu Vp. 2594/07 od 25. oktobra 2007. godine, kao i akt Republičkog javnog tužilaštva Ptz. 359/07 od 12. marta 2008. godine, Ustavni sud podseća na svoj stav da se u slučaju kada je podnosilac ustavne žalbe protiv pravosnažnog rešenja o prekršaju podneo inicijativu javnom tužiocu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, blagovremenost ustavne žalbe ceni u odnosu na dan dostavljanja odluke suda, odnosno organa upravnog odlučivanja po poslednjem pravnom sredstvu. Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe osporeno rešenje Veća za prekršaje u Leskovcu Vp. 2594/07, kojim je iscrpljeno poslednje delotvorno pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe, primio pre 12. marta 2008. godine, a da je ustavna žalba izjavljena 22. jula 2008. godine, to je, prema oceni Ustavnog suda, ustavna žalba podneta po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao neblagovremenu.

Kako javni tužilac ima isključivu nadležnost da odlučuje o podizanju zahteva za zaštitu zakonitosti, Ustavni sud je ocenio da obaveštenje Republičkog javnog tužilaštva (osporeni akt Ptz. 359/07) upućeno podnosiocu ustavne žalbe u vezi sa podnetom inicijativom, nema karakter pojedinačnog akta kojim se odlučuje o njegovim pravima, obavezama ili na zakonu zasnovanom interesu, te je ustavnu žalbu u odnosu na ovaj akt odbacio, saglano odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

Kako iz navoda ustavne žalbe kojima se osporavaju radnje Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije – Uprave saobraćajne policije Leskovac od 19. decembra 2006. godine proizlazi da su te radnje bile predmet odlučivanja u osporenim aktima, a Ustavni sud je iz svih navedenih razloga ustavnu žalbu u odnosu na osporene akte odbacio, to se doneto rešenje odnosi i na osporenu radnju.

6. Polazeći od izloženog, Sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i nedozvoljenosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti