Povreda prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku. Krivični postupak koji je trajao skoro sedam godina nije okončan u razumnom roku, uprkos relativnoj složenosti. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić , dr Goran P. Ilić , Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. M . iz Odžaka , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. juna 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. M . i utvrđuje da je u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Somboru u predmetu K. 13/14 (ranije predmet Osnovnog suda u Somboru K. 1194/10 i Opštinskog suda u Odžacima K. 272/09) povređen o pravo podnosioca ustavne žalbe na s uđenje u razumnom roku, koje garantuje odredba člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. M . iz Odžaka je, 3. februara 2016. godine, preko punomoćnika M. P, advokata iz Odžaka, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Osnovnog suda u Somboru K. 13/14 od 25. septembra 2015. godine i presude Višeg suda u Somboru Kž1. 147/15 od 28. decembra 2015. godine, zbog povrede p rava na pravično suđenje i prava koje se odnosi na zaštitu podataka o ličnosti, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 42. Ustava Republike Srbije , kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u krivičnom postupku koji je pred Osnovnim sudom u Somboru vođen u predmetu K. 13/14 .

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, u bitnom, naveo da su osporene presude, kojima je pravnosnažno oglašen krivim, zasnovane na „krucijalnom dokazu “ - video snimcima koji su nastali na osnovu neovlašćenog tajnog snimanja. Vlasnik trgovinske radnje u kojoj je podnosilac radio i drugi zap osleni postavili su video kameru, a podnosiocu su rekli da je to alarm . U prodavnici niji bilo istaknuto upozorenje da je objekat pod video nadzorom , a za tajno snimanje nije postojalo odobrenje sudije za prethodni postupak, pri čemu se snimci nastali tajnim snimanjem ni inače ne bi mogli koristiti kao dokaz u postupku za krivično delo koje je podnosiocu stavljeno na teret. Pored toga, tajno snimanje je vršeno samo nekoliko dana, a sudovi su na osnovu onoga što je tada snimljeno pretpostavili da je „tako rađeno sve vreme “, iz čega podnosilac zaključuje da je oglašen krivim bez bilo kakvih dokaza, samo na osnovu utvrđenog manjka , kao i nezakonito pribavljenih video snimaka , koji se i ne odnose na celokupan inkriminisani period .

Podnosilac je naveo i d a je osporeni krivični postupak, koji je protiv nje ga vođen , trajao šest godina i deset meseci, „iako je vođen protiv jednog lica i za jedno krivično delo, što ukazuje da postupak nije bilo složen“.

Predložio je da Ustavni sud utv rdi povredu označenih ustavnih prava , poništi osporene presude, odredi naknadu štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i objavi donetu odluku, kao i da mu naknadi troškove postupka pred Sudom.

2. Saglasno odredbi čla na 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalb e povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Osnovnog suda u Somboru K. 13/14, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari :

Pred Opštinskim sudom u Odžacima u predmetu K. 272/09, a potom pred Osnovnim sudom u Somboru u predmetima K. 1194/10 i K. 13/14, vodio se krivični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe, zbog krivičnog dela pronevere iz člana 364. stav 1. Krivičnog zakonika (inicijalno zbog krivičnog dela pronevere iz člana 364. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika), koji je pravnosnažno okončan donošenjem os uđujuće presude .

Krivični postupak je protiv podno sioca pokrenut 9. februara 2009. godine, donošenjem rešenja o sprovođenju istrage Ki. 24/09 istražnog sudije Opštinskog suda u Odžacima. Istraga i dopuna istrage su vođene u predmetu nekadašnjeg Opštinskog suda u Odžacima Ki. 24/09. Tokom istrage isp itano je ukupno 13 svedoka ( 4. i 31. marta i 17. i 29. septembra 2009. godine), pribavljeni su pismeni dokazi i video snimci sigurnosne kamere preduzeća „P.“ d.o.o. iz Odžaka, a obavljeno je i ekonomsko-finansijsko veštačenje (nalaz sa mišljenje m sud skog veštaka je primljen u sud 30. juna 2009. godine).

Nakon sprovedene istrage, nekadašnje Opštinsko javno tužilaštvo u Odžacima je 15. oktobra 2009. godine protiv podnosioca po diglo optužnicu Kt. 196/08, zbog krivičnog dela pronevere iz člana 364. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika. Optužnica je u Opštinskom sudu u Odžacima primljena 16. oktobra 2009. godine i predmet je zaveden pod brojem K. 272/09. Navedena optužnica stupila je na pravnu snagu 11. novembra 2009. godine, donošenjem rešenja Okružnog suda u Somboru Kv. 261/09, kojim je odbijen kao neosnovan prigovor protiv optužnice, podnet od strane branioca okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe. Počev od 1. januara 2010. godine optužnicu je pred nadležnim sudom zastupalo Osnovno javno tužilaštvo u Somboru. Na glavnom pretresu održanom 3. novembra 2011. godine , Osnovno javno tužilaštvo u Somboru je preciziralo optužnicu u pogledu činjeničnog opisa i izmenilo pravnu kvalifikaciju krivičnog dela, tako što je podnosiocu stavljeno na teret da je izvršio krivično delo pronevere iz člana 364. stav 1. Krivičnog zakonika.

Nakon donošenja rešenja o odbijanju prigovora protiv optužnice, s pisi predmeta vraćeni su Opštinskom sudu u Odžacima 16. novembra 2009. godine. Počev od 1. januara 2010. godine formirana je nova mreže sudova, te je predmet Opštinskog suda u Odžacima K. 272/09 postao predmet Osnovnog suda u Somobru K. 1194/10 , a postupajuća sudija je prvi glavni pretres zakazala za 11. novembar 2010. godine.

Osnovni sud u Somboru je do donoš enja prve prvostepene presude (4. novembra 2011. godine) glavni pretres zakazao pet puta ( 11. novembra i 16. decembra 2010. godine, te 28. januara i 3. i 4. novembra 2011. godine), od kojih je četiri puta održan, pri čemu je na poslednjem ročištu samo objavljena presuda. Glavni pretres nije održan samo jedanput, i to 11. novembra 2010 . godine, zbog nepristupanja podnosioca, koji nije primio poziv, zbog čega je sud odredio da mu se poziv za naredni glavni pretres uputi preko Policijske stanice Odžaci. Policijska stanica Odžaci je 7. decembra 2010. godine izvestila sud da je podnosilac prijavljen na adresi poznatoj sudu, na kojoj adresi je i pronađen prilikom provere, a da se u vreme glavnog pretresa koji je bio zakazan za 11. novembra 2010. godine nalazio na privremenom radu u Puli, Republika Hrvatska, kao i da je isti upozoren da se ubuduće odaziva pozivima suda. U navedenom periodu obavljeno je i prvo dopunsko ekonomsko-finansijsko veštačenje (prvi dopunski nalaz i mišljenje sudskog veštaka je primljen u sud 18. maja 2011. godine) . Nakon dostavljanja strankama navedenog dopunskog nalaza i mišljenja, glavni pretres je bio zakazan za 23. septembar 2011. godine, ali je naredbom postupajuće sudije prezakazan za kasniji termin, 3. novembar iste godine, jer je branilac podnosioca podneskom od 19. septembra 2011. godine obavestio sud o službenoj sprečenosti da pristupi na glavni pretres 23. septembra 2011. godine.

Nakon održanog glavnog pretresa i sprovedenog dokaznog postupka 3. novembra 2011 . godine, Osnovni sud u Somboru je 4. novembra 2011. godine doneo i javno objavio presudu K. 1194/10 , kojom je pod nosioca ustavne žalbe oslobodio od o ptužbe da je izvršio krivično delo pronevere iz člana 364. stav 1. Krivičnog zakonika , nalazeći da nije dokazano da je podnosilac izvršio navedeno krivično delo. Pismeni otpravak presude sud je izradio i ekspedovao strankama 13. februara 2012 . godine, a spisi predm eta su 5. marta 2012. godine poslati drugost epenom sudu radi odlučivanja o žalbi koju je izjavilo Osnovno javno tužilaštvo u Som boru.

Navedena presuda je ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž 1. 899/12 od 25. decembra 2013 . godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku, nakon ukidanja prve prvostepene presude , predmet je vođen pod poslovnim brojem K. 13/14, a do donošenja druge prv ostepene presude (25. septembra 2015 . godine), Osnovni sud u Somboru je glavni pretres zakazao osam puta (25. februara, 13. maja i 18. novembra 2014. i 27. i 28. januara, 13. marta, 1. jula i 25. septembra 2015. godine), od kojih je održanih šest. Glavni pretres nije održan dva puta, i to 18. novembra 2014. godine, zbog nepristupanja branioca podnosioca zbog štrajka advokata i podnosioca koji je svoj izostanak prethodno opravdao, te 1. jula 2015. godine, zbog nepristupanja podnosioca koji je 30. juna 2015. godine dostavio sudu mol bu za odlaganje glavnog pretresa, navodeći kao razlog zaposlenje kod novog poslodavca , o čemu je prilo žio ugovor o radu. Rešenjem Osnovnog suda u Somobru K. 13/14 od 13. maja 2014. godine izdvojeni su iz krivičnog spisa ovog suda K. 13/14 video snimci preduzeća „P.“ d.o.o. iz Odžaka od 9, 10, 11. i 15. septembra 2008. godine, kao i deo zapisnika sa ročišta za glavni pretres od 25. februara 2014. godine u delu u kojem je opisan sadržaj video snimaka navedenog preduzeća od 9. septembra 2008. godine, sa obrazloženjem da se radi o nedozvoljenim dokazima. Viši sud u Somobru je rešenjem Kž. 304/14 od 5. avgusta 2014. godine ukinuo navedeno rešenje Osnovnog suda u Somoboru i naložio prvostepenom sudu da označeni video snimci budu izvedeni k ao dokaz na glavnom pretresu i da se ta dokazna radnja dovrši do kraja. U navedenom periodu obavljeno je još jedno dopunsko ekonomsko-finansijsko veštačenje (drugi dopunski nalaz i mišljenje sudskog veštaka je primljen u sud 9. juna 2015. godine).

Osnovni sud u Somboru je osporenom presudom K. 13/14 od 25. septembra 2015. godine podnosioca u stavne žalbe oglasio krivim zbog izvršenja krivičnog dela pronevere iz člana 364. stav 1. Krivičnog zakonika i izrekao mu uslovnu osudu, tako što je podnosiocu utvrdio kaznu zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno odredio da se tako utvrđena kazna neće izvršiti ako podnosilac za vreme od tri godine ne učini novo krivično delo. Pismeni otpravak presude sud je izradio i ekspedovao strankama 2. novembra 2015. godine , a spisi predmeta su 30. novembra 2015. godine poslati drugostepenom sudu radi odlučivanja o žalbi koju je izjavio branilac podnosioca .

Viši sud u Somboru je osporenom presudom Kž1. 147/15 od 28. decembra 2015. godine odbio kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, i potvrdio ožalbenu presudu K. 13/14 od 25. septembra 2015. godine.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega (član 32. stav 1.), kao i da je zajemč ena zaštita podataka o ličnosti; da se prikupljanje, obrada i korišćenje poda taka o ličnosti uređuje zakonom; da je zabranjena i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikljupljeni, u skladu sa zakonom, osim za potrebe vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen zakonom i da svako ima pravo da bude obavešten o prikupljenim podacima o svojoj ličnosti, u skladu sa zakonom, i pravo na sudsku zaštitu zbog njihove zloupotrebe (član 42.).

5. Pristupajući oceni razloga i navoda iznetih u ustavnoj žalbi u odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je imao u vidu da ocena razumnog trajanja sudskog postupka zavisi od niza činilaca, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja sudova koji vode postupak, kao i značaja prava za podnosioca. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je predmetni krivični postupak pokrenut 9. februara 2009. godine, donošenjem rešenja da se protiv podnosioca ustavne žalbe sprovede istraga, a da je okončan osporenom presudom Višeg suda u Somboru Kž1. 147/15 od 28. decembra 2015. godine, iz čega sledi da je krivični postupak trajao šest godina i nešto više od deset meseci.

Ustavni sud konstatuje da je okrivljenom bilo stavljeno na teret izvršenje jednog krivičnog dela, ali da se, u konkretnom slučaju , nužno zahtevalo spro vođenje obimnijeg dokaznog postupka radi razjašnjenja spornih činjeničnih pitanja. Sve ovo nesporno je, po oceni Ustavnog suda, u određenoj meri objektivno uticalo na dužinu trajanja postupka. S tim u vezi, Ustavni sud posebno ukazuje da je u toku postupka ispitan veliki broj svedoka, pregledan sadržaj video snimaka i obavljeno ekonomsko-finansijsko veštačenje, te da su u dva navrata sudu dostavljeni dopunski nalazi i mišljenja istog veštaka, ali se, bez obzira na navedeno, po oceni ovog suda, ukupna dužina trajanja osporenog krivičnog postupka nikako ne može opravdati relativnom složenošću činjeničnih pitanja i obimom dokaznog postupka.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe u toku krivičnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac u izvesnoj , manjoj meri doprineo ukupnoj dužini trajanja postupka , usled neprimanja poziva za glavni pretres koji je bio zakazan za 11. novembar 2010. godine i izostanka sa glavnog pretresa 1. jula 2015. godine. Ustavni sud je, takođe, ocenio da je podnosilac, s obzirom na to da je bio okrivljeni u osporenom krivičnom postupku, imao opravdani interes da isti bude okončan u što kraćem roku.

Ocenjujući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud je utvrdio da je predmet optužbe dva puta razmatran pred dve sudske instance , ali da postupanje nadležnih sudova u predmetnom krivičnom postupku nije bilo u potpunosti efikasno. Naime, u periodu od skoro godinu dana (od novembra 2009. do novembra 2010. godine) u postupku nije preduzeta nijedna procesna radnja. Tokom navedenog perioda u osporenom krivičnom postupku nadležni prvostepeni sud ne samo da nije zakazao glavni pretres, već se uopšte nije bavio ovim predmetom, odnosno nije sprovodio redovnu sudsku aktivnost . Ovakvo postupanje se ni pod kojim uslovima i razlozima ne može smatrati delotvornim, budući da sud ima obavezu da propisno i blagovremeno postupa u predmetima koji su u njegovoj nadležnosti. Pored toga, Osnovni sud u Somboru nije pokazao potrebnu agilnost u sprovođenju dokaznog postupka, s obzirom na to da je glavni pretres u 2010. godini održan samo je danput, a u 2014. godini samo dva puta. Ustavni sud je, takođe, utvrdio i da je Osnovnom sudu u Somboru bilo potrebno više od tri meseca da izradi pismeni otpravak prve prvostepene presude (od 4. novembra 2011. do 13. februara 2012. godine) , a da je Apelacionom sud u u Novom Sadu trebalo godinu i više od devet meseci da donese rešenje kojim je ukinuo prvu prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje (od 5. marta 2012. do 25. decembra 2013. godine), što sve ukazuje na nedovoljno ažurno postupanje i od strane prvostepenog i od strane drugostepenog suda u označenim vremenskim periodima.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da pretežnu odgovornost za to što postupak nije okončan u okviru razumnog roka snose postupajući sudovi pred kojima se postupak vodio, odnosno da ni relativna složenost činjeničnih pitanja i relativna kompleksnost dokaznog postupka ne mogu predstavljati prihvatljivo opravdanje za činjenicu da je osporeni krivični postupak trajao šest godina i nešto više od deset meseci. Stoga je Ustavni sud utvrdio da je u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Somboru u predmetu K. 13/14 (ranije predmet Osnovnog suda u Somboru K. 1194/10 i Opštinskog suda u Odžacima K. 272/09), podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno od redbom člana 32. stav 1. Ustava.

Shodno iznetom, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu n ematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu ( „Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno, sa jedne strane, dužinu trajanja krivičnog postupka, a sa druge strane, utvrđeni doprinos podnosioca, a cenio je i životni standard u državi, te činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljudska prava. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato u Odluci Už-2936/2016 od 24. maja 2018. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu, pre svega, aktuelnu praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije, od 5. aprila 2016. godine. Naime, navedenom presudom je konstatovano da se utvrđivanjem od strane Ustavnog suda da je povređeno pravo podnosilaca na suđenje u razumnom roku, priznaje povreda na koju su se žalili i da je time zadovoljen samo prvi uslov utvrđen u sudskoj praksi Evropskog suda za ljudska prava , ali da status žrtve zavisi od toga da li je pravično zadovoljenje koje je dodeljeno – adekvatno, kako je to predviđeno članom 41. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Evropski sud za ljudska prava je u vezi sa ovim podsetio da se u predmetima koji se odnose na dužinu postupka, jedna o karakteristika dovoljnog obeštećenja koje može da otkloni status žrtve stranke odnosi na dodeljeni iznos, koji zavisi, posebno od karakteristika i delotvornosti pravnog leka. Da li dosuđeni iznos može da bude smatran razumnim, mora da bude ocenjeno u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost dosuđenog iznosa u odnosu na životni standard države u pitanju i činjenice da će naknada na osnovu štete po osnovu nacionalnog sistema generalno biti dosuđena i isplaćena mnogo brže nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljudska prava na osnovu člana 41. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda . Ovakav stav Evropski sud je zauzeo i u presudama Blagojević i drugi protiv Srbije, od 24. maja 2016. godine, M.B. – MAK Čačak DOO i drugi protiv Srbije, od 27. septembra 2016. godine, Ković i drugi protiv Srbije, od 4. aprila 2017. godine, Pavlović i Pantović protiv Srbije, od 4. aprila 2017. godine, Živković protiv Srbije, od 4. aprila 2017. godine, Borović i drugi protiv Srbije, od 11. aprila 2017. godine, Bilić protiv Srbije, od 17. oktobra 2017. godine i Milovanović protiv Srbije, od 19. decembra 2017. godine. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud je odlučio kao u tački 2. izreke.

Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja sudova.

6. U pogledu istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud najpre konstatuje da se sudske odluke ne mogu zasnivati na pravno nevaljanim dokazima, gde spadaju oni dokazi koji su sami po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa pozitivnim propisima, a što u konkretnoj pravnoj stvari nije slučaj. Takođe, Ustavni sud i u ovom predmetu ukazuje na to da nije ovlašćen da umesto i nakon redovnih sudova ocenjuje izvedene dokaze u krivičnom postupku i da time preuzima sudsku nadležnost, niti da utvrđuje činjenično stanje, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je dokazni postupak sproveden, odnosno da su dokazi cenjeni na očiglednu štetu neke od stranaka u postupku . Ustavni sud nije nadležan ni da ocenjuje zakonitost sudskih odluka koje su osporene ustavnom žalbom, već samo da ispita da li je postupak u kome su te odluke donete bio u celini pravičan, odnosno da li je obezbedio podnosiocu procesne garancije sadržane u odredbi člana 32. Ustava .

Prema oceni Ustavnog suda, navodi podnosioca u ovom del u imaju za cilj da ukažu na to da su osporene (osuđujuće) presude zasnovane na pravno ne valjanom dokazu - video snimcima tajno postavljene kamere u prodavnici preduzeća „P .“ d.o.o. iz Odžaka. Međutim, imajući u vidu da je te iste navode u postupku po žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude već cenio Viši sud u Somboru, o čemu osporena presuda Kž1. 147/15 od 28. decembra 2015. godine sadrži dovoljno jasno i ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje, i to kako u pogledu dokaza čiju zakonitost podnosilac ustavne žalbe izričito osporava, tako i u pogledu ostalih dokaza na osnovu kojih je utvrđeno činjenično stanje u ovom postupku, to je Ustavni sud ocenio da se navodi podnosioca ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi za tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost osporenih akata. Pored toga, navodi ustavne žalbe ne ukazuju da su osporene presude rezultat proizvoljnosti i arbitr ernosti u postupanju krivičnih sudova, odnosno da je osporeni krivični postupak bio nepravičan.

Ustavni sud konstatuje da je podnosilac u ustavnoj žalbi istakao i povredu prava koje se odnosi na zaštitu podataka o ličnosti iz člana 42. Ustava, ali da se navodi podnosi oca o povredi ovog prava zasnivaju na istim razlozima kojima se obrazlaže povreda prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni s ud navode o povredi prava iz člana 42. Ustava cenio u okviru prava iz člana 32. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu navedenog, Ustavni sud je , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka , rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu odredbe člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato , pored drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

8. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.