Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđuje povredu prava na odbranu i poništava drugostepenu prekršajnu presudu. Podnosiocu je uskraćeno pravo da prisustvuje izvođenju dokaza, odnosno da ispituje svedoke, što predstavlja bitnu povredu postupka i povredu ustavnog prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-853/2024
29.05.2025.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković i sudije Gordana Ajnšpiler Popović, Tatjana Đurkić, Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Miroslav Nikolić, dr Vladan Petrov, dr Nataša Plavšić, dr Milan Škulić i dr Tijana Šurlan, u postupku po ustavnoj žalbi R. S. iz Ivanjice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Suda održanoj 29. maja 2025. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvaja se ustavna žalba R. S. i utvrđuje da je presudom Prekršajnog suda u Požegi – Odeljenje u Ivanjici Pr. 1/17 od 5. septembra 2018. godine i presudom Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Kragujevcu Prž. 21120/18 od 22. oktobra 2018. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na odbranu, zajemčeno odredbom člana 33. stav 5. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se presuda Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Kragujevcu Prž. 21120/18 od 22. oktobra 2018. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi koju je branilac okrivljenog izjavio protiv presude Prekršajnog suda u Požegi – Odeljenje u Ivanjici Pr. 1/17 od 5. septembra 2018. godine.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. R. S. iz Ivanjice podneo je Ustavnom sudu, 12. decembra 2018. godine, preko punomoćnika R. M, advokata iz Ivanjice, ustavnu žalbu protiv presude Prekršajnog suda u Požegi – Odeljenje u Ivanjici Pr. 1/17 od 5. septembra 2018. godine i presude Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Kragujevcu I – 114 Prž. 21120/18 od 22. oktobra 2018. godine, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. i člana 33. st. 1. i 5. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je prvostepeni prekršajni sud povredio odredbu člana 264. stav 2. Zakona o prekršajima, jer je u ponovljenom postupku izveo dokaz suočenjem svedoka, a da nije obavestio okrivljenog i njegovog branioca, kao i da je izveo dokaze ispitivanja više svedoka, a da nije obavestio okrivljenog i njegovog branioca. Takođe, podnosilac ističe da drugostepeni sud nije obrazložio žalbene navode podnosioca o povredi prava na odbranu i povredi prava na pravično suđenje.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporenu drugostepenu presudu, kao i da podnosiocu nadoknadi sve troškove postupka.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, iz spisa predmeta Prekršajnog suda u Požegi – Odeljenje u Ivanjici Pr. 1/17, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari:

- da je protiv okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, vođen prekršajni postupak pred Prekršajnim sudom u Požegi – Odeljenje u Ivanjici u predmetu Pr. 3963/16;

- da je u toku postupka saslušan okrivljeni, te su ispitani svedoci B.P, I.M, B.V, R.B, V.G, M.Z, Đ.S, a da su ispitivanju svedoka prisustvovali okrivljeni i njegov branilac, advokat R. M;

- da je presudom Prekršajnog suda u Požegi – Odeljenje u Ivanjici Pr. 3963/16 od 9. decembra 2016. godine okrivljeni oglašen odgovornim za prekršaj iz člana 9. stav 1. Zakona o javnom redu i miru i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 20 dana;

- da je rešenjem Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Kragujevcu Prž. 25098/16 od 27. decembra 2016. godine ukinuta presuda Prekršajnog suda u Požegi – Odeljenje u Ivanjici Pr. 3963/16 od 9. decembra 2016. godine, a predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje;

- da je postupak nastavljen pred istim prvostepenim sudom u predmetu Pr. 1/17;

- da je u toku ponovnog postupka saslušan okrivljeni, ispitani su svedoci M.T. i Lj.S. u prisustvu branioca, te je izvršeno suočenje svedoka R.B. i M.Z, kao i suočenje svedoka R.B. i V.G, a kojima nisu prisustvovali okrivljeni i branilac;

- da je 25. juna 2018. godine ispitan svedok - oštećeni B.P, bez prisustva okrivljenog i branioca, a 26. juna 2018. godine svedok R.B, bez prisustva okrivljenog i branioca;

- da je 19. jula 2018. godine ispitan svedok H.M. pred Prekršajnim sudom u Sjenici, a po zamolnici postupajućeg suda;

- da je 1. avgusta 2018. godine Prekršajni sud u Požegi – Odeljenje u Ivanjici uputio okrivljenom akt Pr. 1/17 u kome je navedeno da mu se na osnovu člana 93. Zakona o prekršajima dostavlja fotokopija zapisnika o saslušanju svedoka B.P, H.M, R.B, kao i zapisnik o suočenju svedoka R.B. i M.Z, radi izjašnjenja o izvedenom dokazu u roku od osam dana od dana prijema akta;

- da je istog dana postupajući sud uputio i akt Pr. 1/17 braniocu uz koji mu je dostavio fotokopiju zapisnika o saslušanju svedoka B.P, H.M, R.B, kao i fotokopiju zapisnika o suočenju svedoka M.Z. i R.B;

- da je branilac okrivljenog 13. avgusta 2018. godine dostavio izjašnjenje postupajućem sudu u kome je istakao da je podnosiocu povređeno pravo na pravično suđenje i na odbranu jer su zapisnici o suočenju, odnosno ispitivanju svedoka nezakoniti, te da branilac i okrivljeni nisu obavešteni od strane suda o ispitivanju svedoka, pa je zatražio ponovo ispitivanje svedoka H.M, B.P, R.B, M.Z. i R.B.

- da je osporenom presudom Prekršajnog suda u Požegi – Odeljenje u Ivanjici Pr. 1/17 od 5. septembra 2018. godine okrivljeni oglašen odgovornim za prekršaj iz člana 9. stav 1. Zakona o javnom redu i miru i osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 100.000 dinara;

- da je u obrazloženju presude, između ostalog, navedeno: da su „okrivljenom i njegovom braniocu dostavljene fotokopije zapisnika o saslušanju svedoka B.P, H.M, R.B, kao i fotokopije zapisnika o suočenju svedoka M.Z. i R.B. radi izjašnjenja, ali da se branilac okrivljenog i okrivljeni nisu izjasnili o svedočenju ovih svedoka već su tražili ponovno saslušanje ovih svedoka sa zahtevom da okrivljeni i branilac o ponovnom saslušanju budu blagovremeno obavešteni; da sud nije prihvatio ovaj zahtev branioca okrivljenog, jer bi to vodilo nepotrebnom odugovlačenju prekršajnog postupka i eventualnoj zastarelosti, a sud je dao mogućnost braniocu i okrivljenom da se izjasne o izvedenim dokazima“;

- da je osporenom presudom Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Kragujevcu Prž. 21120/18 od 22. oktobra 2018. godine odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, a presuda Prekršajnog suda u Požegi - Odeljenje u Ivanjici Pr. 1/17 od 5. septembra 2018. godine potvrđena.

- da je u obrazloženju osporene drugostepene presude, između ostalog, navedeno: da su neosnovani žalbeni navodi da je okrivljenom povređeno pravo na odbranu jer okrivljeni i njegov branilac nisu pozvani niti su prisustvovali izvedenom dokazu suočenja svedoka M.Z. i R.B. i saslušanju svedoka B.P, R.B. i H.M, imajući u vidu činjenicu da su braniocu okrivljenog dana 3. avgusta 2018. godine dostavljeni na izjašnjenje zapisnici o saslušanju navedenih svedoka i zapisnik o suočenju, a da se u izjašnjenju branioca okrivljenog koje je dostavljeno sudu 13. avgusta 2018. godine nije osporavala sadržina iskaza navedenih lica već je takođe ukazivano da nisu pozvani da prisustvuju izvođenju ovih dokaza; da postupanjem na navedeni način prvostepeni sud nije povredio pravo na odbranu okrivljenog u smislu odredbe člana 93. stav 1. Zakona o prekršajima, jer mu je data mogućnost da se izjasni na navedene iskaze.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se pozivaju podnosioci u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Prema odredbi člana 33. stav 1. Ustava, svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo da u najkraćem roku, u skladu sa zakonom, podrobno i na jeziku koji razume, bude obavešten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti, kao i o dokazima prikupljenim protiv njega, dok je odredbom stava 5. ovog člana utvrđeno da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju korist, ispituje svedoke optužbe i da zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optužbe i u njegovom prisustvu, ispituju i svedoci odbrane.

Zakonom o prekršajima („Službeni glasnik RS“, br. 65/13, 13/16, 98/16-Odluka US, 91/19, 91/19-dr. zakon i 112/22-Odluka US) propisano je: da se pre donošenja odluke, okrivljenom mora dati mogućnost da se izjasni o činjenicama i dokazima koji ga terete i da iznese sve činjenice i dokaze koji mu idu u korist, osim u slučajevima predviđenim zakonom (član 93. stav 1.); da u prekršajnom postupku okrivljeni mora već na prvom saslušanju biti obavešten o prekršaju za koji se tereti i o osnovama optužbe, osim ako se postupak na osnovu ovog zakona sprovodi bez saslušanja okrivljenog (član 93. stav 2.); da ako uredno pozvani okrivljeni ne dođe i ne opravda izostanak ili u određenom roku ne da pisanu odbranu, a njegovo saslušanje nije nužno za utvrđivanje činjenica koje su od važnosti za donošenje zakonite odluke, odluka se može doneti i bez saslušanja okrivljenog, da okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca koga sam izabere, da je sud dužan da prilikom prvog saslušanja okrivljenog pouči o pravu na branioca (član 93. stav 3.); da se pretres određuje kada sud oceni da je to potrebno radi pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja (član 239. stav 1.); da se na pretres pozivaju okrivljeni i njegov branilac, oštećeni, podnosilac zahteva za pokretanje postupka i drugi učesnici postupka, da ako je okrivljeni pravno lice na pretres poziva predstavnik pravnog lica (član 239. stav 2.); da sud može odlučiti da se pretres održi u odsustvu okrivljenog koji je uredno pozvan ako je on saslušan, a sudija nađe da njegovo prisustvo nije neophodno za pravilno utvrđivanje činjeničnog stanja (član 240. stav 1.); da se pod istim uslovima pretres može održati i u odsustvu uredno pozvanog predstavnika odnosno branioca okrivljenog pravnog lica (član 240. stav 2.); da se pretres može održati i bez prisustva podnosioca zahteva (član 240. stav 3.); da će se pretres održati i ako ne dođe uredno pozvani branilac okrivljenog koji nedolazak nije opravdao, a okrivljeni se sa tim saglasio (član 240. stav 4.); da bitna povreda odredaba prekršajnog postupka koja je uticala ili je mogla da bude od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude ili rešenja postoji i ako sud u toku prekršajnog postupka ili prilikom donošenja odluke nije primenio ili je pogrešno primenio koju odredbu ovog zakona, ili je u toku prekršajnog postupka povredio pravo odbrane (član 264. stav 2. tačka 4.).

5.1. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je osporenim presudama povređeno pravo na odbranu iz razloga što ga prvostepeni prekršajni sud nije pozvao da prisustvuje izvođenju određenih dokaza – suočenja svedoka, kao i ispitivanju pojedinih svedoka. Takođe, podnosilac smatra da mu je povređeno pravo na obrazloženu sudsku odluku, kao element prava na pravično suđenje, jer drugostepeni sud nije na ustavnopravno prihvatljiv način obrazložio žalbene navode branioca okrivljenog.

Ocenjujući navode ustavne žalbe sa stanovišta odredaba člana 32. stav 1. i člana 33. stav 5. Ustava, ovaj sud je imao u vidu da se ustavna garancija navedenih prava, pored ostalog, sastoji u tome da odluka suda o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom relevantnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u protivnom moglo smatrati da je proizvod proizvoljnog i pravno neutemeljenog stanovišta postupajućeg suda.

Ustavni sud je imao u vidu i dobro ustanovljenu praksu Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) u vezi sa autonomnim značenjem pojmova Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija) i primene krivičnog aspekta člana 6. Konvencije, o pravu na pravično suđenje, na prekršajne postupke i, posebno, o pitanjima kontradiktornosti i ispitivanja svedoka.

Evropski sud dosledno utvrđuje da se opšti zahtevi pravičnosti sadržani u članu 6. Konvencije primenjuju na sve krivične postupke u autonomnom značenju Konvencije, bez obzira na vrstu predmetnog kaznenog dela. Tako je utvrdio da su ti opšti zahtevi pravičnosti primenljivi u brojnim presudama koje se odnose na prekršajne postupke (videti, primera radi, presudu u predmetu Negulescu protiv Rumunije, od 16. februara 2021. godine, po predstavci broj 1230/12 i presudu u predmetu Buliga protiv Rumunije, od 16. februara 2021. godine, po predstavci broj 22003/12).

Takođe, u više presuda Evropski sud je potvrdio da prekršaji koji se odnose na narušavanje ili remećenje mira mogu da spadaju u delokrug krivičnog aspekta člana 6. Konvencije (videti, primera radi, presudu u predmetu Lauko protiv Slovačke, od 2. septembra 1998. godine, po predstavci broj 26138/95 i presudu u predmetu Nicoleta Gheorghe protiv Rumunije, od 3. aprila 2012. godine, po predstavci broj 23470/05).

Ova praksa Evropskog suda potvrđena je i u nedavnoj presudi [Odbora] u predmetu Lubarda i Milanov protiv Srbije (presuda od 29. aprila 2025. godine, po predstavkama br. 6570/19 i 43604/19). U ovom predmetu, pozivajući se na član 6. Konvencije, podnosioci predstavki su se žalili na povredu prava na pravično i kontradiktorno suđenje zbog nemogućnosti da učestvuju u ispitivanju svedoka na čijim iskazima su zasnovane njihove osude u prekršajnim postupcima.

Evropski sud je konstatovao da su u ovom predmetu primenljive dve grupe principa:

(1) oni koji se odnose na pravo na usmenu raspravu, posebno u kontekstu prava na ispitivanje i unakrsno ispitivanje svedoka (videti st. 40-44. presude Velikog veća Jussila protiv Finske, od 23. novembra 2006. godine, predstavka broj 73053/01); i

(2) oni koji se odnose na prihvatanje neproverenih inkriminišućih dokaza svedoka u krivičnom postupku (videti npr. st. 119-147. presude Velikog veća Al-Khawaja i Tahery protiv Ujedinjenog Kraljevstva, od 15. decembra 2011. godine, predstavke br. 26766/05 i 22228/06 i st. 111-131. presude Velikog veća Schatschaschwili protiv Nemačke, od 15. decembra 2015. godine, predstavka broj 9154/10).

Posebno, Evropski sud je ranije utvrdio da pre nego što optuženi može biti osuđen, svi dokazi protiv njega obično moraju biti izvedeni u njegovom prisustvu na javnoj raspravi radi kontadiktornosti. Izuzeci od ovog principa su mogući, ali ne smeju kršiti prava odbrane, koja, po pravilu, zahtevaju da se optuženom pruži adekvatna i propisna prilika da ospori i unakrsno ispita svedoka protiv sebe, bilo kada taj svedok daje svoj iskaz ili u kasnijoj fazi postupka. Ocenjujući ukupnu pravičnost suđenja, Evropski sud je primetio da su osude podnosilaca predstavki zasnovane na neproverenim dokazima koji su bili odlučujući za njihove osude i da nije bilo dovoljno faktora protivteže koji bi nadoknadili ograničenje prava odbrane podnosilaca. Evropski sud je zaključio da zahtevi za efikasnošću i ekonomičnošću u postupku, u datim okolnostima, nisu mogli da opravdaju mešanje u pravo podnosilaca predstavki da ispituju svedoke protiv sebe, te da je stoga došlo do povrede člana 6 stav 1. i stav 3. tačka d) Konvencije.

 

5.2. Ustavni sud je navode podnosioca o povredi prava na obrazloženu sudsku odluku, kao elementa prava na pravično suđenje, cenio kroz istaknutu povredu prava iz člana 33. stav 5. Ustava.

Ustavni sud konstatuje da u konkretnom slučaju nije određen pretres od strane Prekršajnog suda u Požegi – Odeljenje u Ivanjici na osnovu člana 239. stav 1. Zakona o prekršajima, kao i da je u toku ponovnog postupka izvršeno suočenje svedoka R.B. i M.Z, kao i suočenje svedoka R.B. i V.G, a kojima nisu prisustvovali okrivljeni i branilac. Takođe, 25. juna 2018. godine ispitan je svedok – oštećeni B.P, bez prisustva okrivljenog i branioca, a 26. juna 2018. godine svedok R.B, takođe bez prisustva okrivljenog i branioca. 19. jula 2018. godine ispitan je svedok H.M. pred Prekršajnim sudom u Sjenici, a po zamolnici postupajućeg suda. Prvostepeni prekršajni sud nije pozvao okrivljenog i njegovog branioca da prisustvuju izvođenju napred navedenih dokaza, već je 1. avgusta 2018. godine uputio akt okrivljenom i njegovom braniocu Pr. 1/17 kako bi se izjasnili o izvedenim dokazima, a čijem izvođenju nisu prisustvovali.

Ustavni sud konstatuje da pravo procesne inicijative okrivljeni ima u toku celog postupka, ravnopravno i pod istim uslovima kao i podnosilac zahteva za pokretanje postupka. Okrivljeni ima pravo da, sam ili preko branioca, podnosi dokaze, stavlja predloge i koristi pravna sredstva predviđena Zakonom o prekršajima. U odnosu na pravo da ispituje svedoke, Ustav u članu 33. stav 5. utvrđuje da okrivljeni ima pravo da ispituje svedoke optužbe i da zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optužbe i u njegovom prisustvu, ispituju i svedoci odbrane. Dakle, okrivljeni ima pravo da prisustvuje saslušanju svedoka i drugih lica i pravo da im postavlja pitanja. Ovo pravo odnosi se na svedoke bilo da su oni predloženi od strane podnosioca zahteva za pokretanje postupka ili od strane okrivljenog, ali i na druga lica koja se saslušavaju. To znači da okrivljeni ima pravo da bude obavešten, odnosno pozvan da prisustvuje svim procesnim radnjama u toku postupka, a naročito saslušanju lica koja se saslušavaju i da im postavlja pitanja, kako na pretresu tako i kada se postupak vodi bez pretresa i da tokom celog postupka ima pravo procesne inicijative u pogledu podnošenja dokaza, stavljanja predloga. Ova prava su zadovoljena ukoliko je okrivljenom data mogućnost da ih koristi, što se postiže obavezom obaveštavanja, odnosno pozivanja okrivljenog, pri čemu ono mora biti uredno, te prema tome, kao uslov poštovanja ovog prava, nije nužno da se okrivljeni tim pravom i koristio u toku postupka, već to predstavlja izbor okrivljenog.

Iz navedenog, po oceni Ustavnog suda, proizlazi da Prekršajni sud u Požegi – Odeljenje u Ivanjici u ponovnom postupku u predmetu Pr. 1/17 nije postupio u skladu sa članom 33. stav 5. Ustava, jer nije pozvao branioca i okrivljenog da prisustvuju izvođenju pojedinih dokaza, a čime je podnosiocu uskratio pravo da sam ili preko branioca ispituje svedoke optužbe, koje pravo mu je zajemčeno odredbom člana 33. stav 5. Ustava.

Na osnovu svega napred navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu u ovom delu i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. U odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 33. stav 1. Ustava, Ustavni sud i ovog puta ukazuje da formalno pozivanje na povredu ili uskraćivanje pojedinih Ustavom zajemčenih prava i sloboda, a bez navođenja ustavnopravnih razloga na kojima se te tvrdnje zasnivaju, ne čini ustavnu žalbu dopuštenom. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Imajući u vidu prirodu učinjene povrede ustavnog prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se otklanjanje štetnih posledica u ovom ustavnosudskom postupku može ostvariti jedino poništavanjem presude Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Kragujevcu Prž. 21120/18 od 22. oktobra 2018. godine i određivanjem da taj sud donese novu odluku o žalbi koju je branilac podnosioca ustavne žalbe izjavio protiv presude Prekršajnog suda u Požegi – Odeljenje u Ivanjici Pr. 1/17 od 5. septembra 2018. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

8. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, pri čemu u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Ustani sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev podnosioca, rešavajui kao u tački 3. izreke.

9. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 5), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

 

PREDSEDNIK SUDA

Snežana Marković, s.r.

 

Slični dokumenti

• Už 14220/2021: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na odbranu zbog saslušanja svedoka bez prisustva branioca u prekršajnom postupku
• Už 13919/2018: Odluka Ustavnog suda kojom se odbija ustavna žalba zbog zloupotrebe službenog položaja
• Už 4917/2022: Odluka Ustavnog suda o pravičnosti postupka za odavanje vojne tajne M. S
• Už 8965/2022: Povreda prava na odbranu zbog neurednog dostavljanja optužnog akta okrivljenoj
• Už 713/2019: Odbijanje ustavne žalbe H.M. povodom odluka o uskraćivanju izručenja Bosni i Hercegovini
• Už 13252/2018: Ograničenje slobode izražavanja radi zaštite javnog reda i mira
• Už 9089/2022: Odbijanje ustavne žalbe u krivičnom postupku zbog trgovine uticajem