Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne sudske presude. Podnosiocu je utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete u visini potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku, na teret budžetskih sredstava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8534/2015
20.10.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, Katarina Manojlović Andrić, Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. M . iz Kragujevca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. oktobra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. M . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu I. 2155/02 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 45/10, umanjenih za iznose koji su eventualni isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja odluke tom Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. M . iz Kragujevca izjavio je Ustavnom sudu, 4. oktobra 2013. godine, preko punomoćnika N. Č, advokata iz Kragujevca, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, prava na imovinu i prava na rad, zajemčenih odredbama čl. 32, 58. i 60. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu I. 2155/02. Podnosilac je u ustavnoj žalbi naveo i to da je nad izvršnim dužnikom otvoren postupak stečaja rešenjem Privrednog suda u Kragujevcu St. 45/10 od 5. marta 2010. godine. Takođe je istakao i zahtev za naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Kragujevcu I. 2115/02 od 9. decembra 2002. godine, umanjenog za 13,12%, koliko mu je isplaćeno u stečajnom postupku. Ustavna žalba je zavedena pod brojem Už-7918/2013.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost Privrednom apelacionom sudu.

Privredni apelacioni sud se rešenjem R4 St. 732/14 od 6. novembra 2014. godine oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i spise predmeta dostavio Višem sudu u Kragujevcu kao stvarno i mesno nadležnom.

Rešavajući sukob nadležnosti između Višeg suda u Kragujevcu i Privrednog apelacionog suda Vrhovni kasacioni sud je rešenjem R1. 414/15 od 5. juna 2015. godine odlučio da je po zahtevu predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Kragujevcu I. 2155/02 stvarno nadležan Viši sud u Kragujevcu, a imajući u vidu da se zahtev predlagača (podnosioca ustavne žalbe) odnosi na postupanje Osnovnog suda u Kragujevcu u predmetu izvršenja.

Rešenjem Višeg suda u Kragujevcu R4 I. 1/15 od 10. decembra 2015. godine usvojen je zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, ovde podnosioca ustavne žalbe, i utvrđeno da je u izvršnom psotupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu I. 2155/02 podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Nakon pravosnažnosti navedenog rešenja, Viši sud u Kragujevcu je Ustavnom sudu „vratio“ ustavnu žalbu D. M, radi donošenja odluke o povredi prava na imovinu i prava na rad. Ovaj podnesak zaveden je kao nova ustavna žalba pod brojem Už-8534/2015.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Opštinskog suda u Kragujevcu I. 2115/02 od 9. decembra 2002. godine usvojen je predlog za izvršenje ovde podnosioca ustavne žalbe na osnovu pravnosnažne presude Opštinskog suda u Kragujevcu P. 193/02 od 24. oktobra 2002. godine, kojom je obavezan DP „F.“ Kragujevac, kao izvršni dužnik, da tužiocu, kao izvršnom poveriocu, isplati na ime duga iz radnog odnosa iznos opredeljen izrekom navedene presude sa zakonskom zateznom kamatom, troškovima parničnog postupka i troškovima izvršenja, popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari dužnika.

Rešenjem Višeg suda u Kragujevcu R4 I. 1/15 od 10. decembra 2015. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev predlagača D. M . za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji je u toku pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu I. 2155/02 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. U stavu drugom izreke ovog rešenja predlagaču je dosuđena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 60.000,00 dinara, koja će se isplatiti na teret budžeta Republike Srbije, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu, dok je u stavu trećem izreke određeno da će se spisi predmeta po pravnosnažnosti ustupiti Ustavnom sudu radi odlučivanja o povredi prava na imovinu i prava na rad podnosioca zahteva.

Rešenjem Višeg suda u Kragujevcu R4 I. 1/15 od 15. januara 2016. godine odbijen je zahtev predlagača za naknadu troškova postupka.

Odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kragujevcu R4 I. 1/15 od 15. januara 2016. godine, Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Rž g. 334/16 od 20. aprila 2016. godine preinačio navedeno rešenje i podnosiocu dosudio troškove postupka u visini od 18.000,00 dinara.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Analizirajući navode ustavne žalbe kojima je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu I. 2155/02 , Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, 29. januara 2013. godine, doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog suda.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa sudskom praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanje utvrđeno odlukom suda u korist podnosilaca ustavne žalbe, a protiv izvršnog, odnosno stečajnog dužnika DP „F.“ Kragujevac, koji je u pretežnom državnom vlasništvu, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava (videti Odluku Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, a krećući se u okviru zahteva ustavne žalbe, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 45/10, umanjenih za iznose koji su mu po tom osnovu isplaćeni, imajući u vidu da iz navoda ustavne žalbe proizlazi da je nad izvršnim dužnikom otvoren postupak stečaja, u kome je podnosiocu ustavne žalbe delimično namireno predmetno potraživanje. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na imovinu i pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa priznatih u stečajnom postupku, Ustavni sud nije razmatrao istaknutu povredu prava iz člana 60. Ustava.

7. Što se tiče zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu advokatskih troškova nastalih pokretanjem postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema osnova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti, pored drugih, Odluku Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine).

8. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Slični dokumenti

• Už 9147/2016: Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja presude protiv preduzeća u državnom vlasništvu
• Už 9324/2016: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku
• Už 9313/2016: Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke prema društvenom preduzeću
• Už 9145/2016: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja u stečaju