Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio da je izvršni sud proizvoljno tumačio pravo kada je uskratio aktivnu legitimaciju podnosiocu, koji je kao pravni sledbenik označen u samoj izvršnoj ispravi, što predstavlja povredu prava na pravično suđenje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković , predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić , dr Dragana Kolarić , dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović , dr Vladan Petrov i dr Tijana Šurlan, članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi D . S . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. maja 2020 . godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba D. S . i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Beogradu Gži. 2004/17 od 28. jula 2017. godine povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. S . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 9 . oktobra 2017. godine, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gži. 2004/17 od 28. jula 2017. godine , zbog po vrede prava na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje drugostepenog izvršnog suda kojim je usvojena žalba izvršnog dužnika, te je preinačeno rešenje o izvršenju i odbijen kao neosnovan predlog za izvršenje podnosioca ustavne žalbe kao izvršnog poverioca, sa obrazloženjem da je u izvršnoj ispravi kao izvršni poverilac označen B. S, a da je predlog za izvršenje podneo podnosilac D . S, pri čemu u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi iz člana 48. Zakona o izvršenju i obezbeđenju za prelaz potraživanja sa izvršnog poverioca koji je označen u izvršnoj ispravi na podnosioca ustavne žalbe koji je podneo predlog za izvršenje.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi naveo da je predlog za izvršenje podneo na osnovu izvršne isprave – presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 17929/11 od 18 . maja 2012. godine, u kojem je tuženi-protivtužilac bio njegov otac B. S, i presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 6510/16 od 9. novembra 2016. godine, u kojem je tuženi-protivtužilac bio podnosilac D. S, kao pravni sledbenik sada pokojnog B. S; da navedene parnične presude predstavljaju jedinstvenu izvršnu ispravu, što je i sam drugostepeni izvršni sud naveo, ali je drugostepeni izvršni sud zanemario činjenicu da je podnosilac u drugostepenoj parničnoj presudi označen kao stranka, kao pravni sledbenik sada pokojnog B. S.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog ustavnog prava i poništi osporeno rešenje Višeg suda u Beogradu Gži. 2004/17 od 28. jula 2017. godine.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Izvršni poverilac D. S, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je predlog za izvršenje Prvom osnovnom sudu u Beogradu protiv izvršnog dužnika D . P, na osnovu izvršne isprave – presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 17929/11 od 18. maja 2012. godine, u kojem je tuženi-protivtužilac bio B. S . (otac podnosioca), i presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 6510/16 od 9. novembra 2016. godine, u kojem je tuženi-protivtužilac bio podnosilac ustavne žalbe D. S, kao pravni sledbenik sada pokojnog B. S.

Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem Ii. 9460/17 od 30. marta 2017. godine usvojio predlog za izvršenje.

Viši sud u Beogradu je osporenim rešenjem Gži. 2004/17 od 28. jula 2017. godine usvojio žalbu izvršnog dužnika, te je preinačio rešenje o izvršenju i odbio kao neosnovan predlog za izvršenje podnosioca ustavne žalbe, sa obrazloženjem da je u izvršnoj ispravi kao izvršni poverilac označen B . S, a da je predlog za izvršenje podneo podnosilac ustavne žalbe D . S, pri čemu u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi iz člana 48. Zakona o izvršenju i obezbeđenju za prelaz potraživanja sa izvršnog poverioca koji je označen u izvršnoj ispravi na podnosioca ustavne žalbe koji je podneo predlog za izvršenje.

Ustavni sud je, na sednici odr žanoj 26. decembra 2019. godine, doneo Odluku Už-2486/2017, kojom je, u tački 1. izreke, usvojio ustavnu žalbu D. P . i utvrdio da je podnositeljki povrđeno pravo na poštovanje doma, zajemčeno članom 8. Evrpske konvcije za zaštitu ljudskih prava i sloboda, a, u tački 2. izreke, poništio je presudu Apelacionog suda u Beogradu Gž. 6510/16 od 9. novembra 2016. godine i odredio da isti sud donese novu odluku o žalbama izjavljenim protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 17929/11 od 18. maja 2012. godine . Navedenim poništenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 6510/16 od 9. novembra 2016. godine prestala je da postoji izvršna isprava na osnovu koje je podnet predlog za izvršenje u konretnom slučaju.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16 -autentično tumačenje, 113/17-autentično tumačenje, 54/19 i 9/20-autentično tumačenje): propisano je: da „izvršni poverilac" označava lice čije se potraživanje namiruje u izvršnom postupku ili obezbeđuje u postupku obezbeđenja (član 2. stav 1. tačka 1)); da se izvršni postupak vodi i na predlog i u korist lica koje kao izvršni poverilac nije označeno u izvršnoj ili verodostojnoj ispravi, ako javnom ili po zakonu overenom ispravom dokaže da je potraživanje iz izvršne ili verodostojne isprave prešlo ili preneto na njega, a ako takav dokaz nije moguć - ako prelaz ili prenos potraživanja dokaže pravnosnažnom ili konačnom odlukom donetom u parničnom, prekršajnom ili upravnom postupku ( član 48. stav 1.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrarni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava , prema kojem g reška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica načinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud, najpre , konstatuje da se u stavnom žalbom osporava rešenje Višeg suda u Beogradu Gži. 2004/17 od 28. jula 2017. godine, kojim je usvojena žalba izvršnog dužnika, te je preinačeno rešenje o izvršenju i odbijen kao neosnovan predlog za izvršenje podnosioca ustavne žalbe kao izvršnog poverioca, sa obrazloženjem da je u izvršnoj ispravi kao izvršni poverilac označen B . S, a da je predlog za izvršenje podneo p odnosilac ustavne žalbe D. S, pri čemu u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi iz člana 48. Zakona o izvršenju i obezbeđenju za prelaz potraživanja sa izvršnog poverioca koji je označen u izvršnoj ispravi na podnosioca ustavne žalbe koji je podneo predlog za izvršenje.

U vezi sa navedenim, Ustavni sud ukazuje da je podnosilac ustavne žalbe predlog za izvršenje podneo na osnovu izvršne isprave – presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 17929/11 od 18. maja 2012. godine, u kojem je tuženi-protivtužilac bio njegov otac B . S, i presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 6510/16 od 9. novembra 2016. godine, u kojem je tuženi-protivtužilac bio podnosilac D. Snadinović, kao pravni sledbenik sada pokojnog B. S. Znači, u toku trajanja drugostepenog parničnog postupka preminuo je prvobitni tuženi-protivtužilac B . S . i kao njegov pravni sledbenik označen je njegov sin, podnosilac ustavne žalbe D. S, čime je on još u parničnom postupku , i z kojeg potiče izvršna isprava, postao poverilac novčanog potraživanja čije prinudno namirenje traži u izvršnom postpku. Stoga, podnosilac ustavne žalbe je kao stranka, označen još u drugostepenoj presudi, čime je stekao status izvršnog poverioca u postupku izvršenja po toj izvršnoj ispravi. U tom slučaju nema mesta primeni člana 48. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine. Odredba člana 48. stav 1. navedenog Zakona se primenjuje u slučaju da predlog za izvršenje podnosi lice koje kao izvršni poverilac nije označeno u izvršnoj ispravi.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je pravno stanovište koje je zauzeto u osporenom rešenju Višeg suda u Beogradu Gži. 2004/17 od 28. jula 2017. godine o nedostatku aktivne legitimacije podnosioca ustavne žalbe, ustavnopravno neprihvatljivo.

6. Polazeći od izloženog, a saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvoj io, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu Gži. 2004/17 od 28. jula 2017. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava .

Ustavni sud najpre ocenjuje da usvajanje ustavne žalbe i utvrđenje povrede prava na pravično suđenje podnosioca ustavne žalbe, po pravilu, vodi poništaju sudskog akta koji je osporen ustavnom žalbom , kao način otklanja štetnih posledica utvrđene povrede navedenog ustavnog prava.

Međutim, Ustavni sud utvrđuje da je u međuvremenu , na sednici održanoj 26. decembra 2019. godine , Odlukom Už-2486/2017 poništena presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž. 6510/16 od 9. novembra 2016. godine, tako da u konkretnom slučaju više nema izvršne isprave na osnovu koje bi se moglo odrediti i sprovesti izvršenje u korist podnosioca ustavne žalbe. Stoga, Sud ocenjuje da nije potrebno i celishodno poništiti rešenje Višeg suda u Beogradu Gži. 2004/17 od 28. jula 2017. godine, koje je osporeno ovom ustavnom žalbom, a kojim aktom je pravnosnažno odbijen predlog za izvršenje podnosioca ustavne žalbe.

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti