Povreda prava na nepristrasan sud zbog učešća istog sudije u različitim instancama

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe i utvrđuje povredu prava na nepristrasan sud. Povreda je nastala jer je isti sudija učestvovao u donošenju odluke i u drugostepenom i u revizijskom postupku u istom predmetu, što je stvorilo objektivno opravdanu sumnju u nepristrasnost suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás) i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama M . K . i J . D, oboje iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. juna 20 24. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvajaju se ustavn e žalb e M. K . i J. D . i utvrđuje da je presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev. 4215/2020 od 16. marta 2022. godine podnosiocima ustavn ih žalb i povređeno pravo na nepristrasan sud , kao element prava na pravično suđenje , zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Vrhovnog kasacionog suda Rev. 4215/2020 od 16. marta 2022. godine i određuje da Vrhovni sud donese novu odluku o reviziji koju je tužilac izjavio protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž.7508/17 od 11. jula 2019. godine u stavovima drugom i četvrtom izreke.

3. Ova odluka se odnosi i na tuženog prvog reda D . V , koji se nalazi u istoj pravnoj situaciji, saglasno odredbi člana 87. Zakona o Ustavnom sudu.

4. Odbacuju se predlozi podnosilaca ustavnih žalb i za odlaganje izvršenja presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 4215/2020 od 16. marta 2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M . K . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 22. jula 2022. godine, ustavnu žalbu preko punomoćnika R. P, advokata iz Beograda, protiv presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 4215/2020 od 16. marta 2022. godine, zbog povrede čl. 21, 22, 32, 58. i 145. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava iz čl. 6, 8. i 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih slo boda (u daljem tekstu: Evropska konvencija). Formiran je predmet pod brojem Už-8535/2022.

J. D . iz Beograda podnela je Ustavnom sudu, 26. jula 2022. godine, ustavnu žalbu preko punomoćnika B. K, advokata iz Beograda, protiv presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 4215/2020 od 16. marta 2022. godine, zbog povrede čl. 32, 36. i 58. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava iz čl. 6. i 8. Evropske konvencije. Formiran je predmet pod brojem Už-8807/2022.

S obzirom na to da je ustavnim žalbama osporen isti pravni akt donet u parničnom postupku, na osnovu člana 43. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), predmet Už-8807/2022, spojen je predmetu Už-8535/2022, radi jedinstvenog rešavanja.

Podnosioci u ustavn im žalb ama, pored ostalog, navod e: da je osporenom presudom relevantno pravo nepravilno i pogrešno primenjeno, te da revizijski sud nije savesno i brižljivo cenio dokaze i predočene činjenice ; da je donošenje osporene presude dovelo „do potpunog gubitka pravne sigurnosti i relativizacije svih ugovora u kojima država figurira kao ugovorna strana“; da je do povrede prava na pravično suđenje došlo zbog izostanka obrazloženja revizijskog suda o odlučnim činjenicama ; da predsednik veća Vrhovnog kasacionog suda sudija J.S. koje je donelo osporenu presudu bila predsednik drugostepenog veća Apelacionog suda u Beogradu u istom predmetu, koje je donelo rešenje kojim je prvostepena presuda ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje; da je došlo i do povrede prava na dom iz člana 8. Evropske konvenc ije. Podnosioci ustavnih žalbi su istakli i zahteve za odlaganje izvršenja osporene presude.

2. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu sadržine ustavnih žalb i i uvida u dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Republika Srbija je protiv tri tužena, među kojima su podnosioci ustavnih žalb i, podnela tužbu kojom je traženo da se utvrdi da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo ugovor o kupoprodaji stana zaključen 1997. godine između tuženog prvog reda D. V . i tuženog drugog reda, ovde podnosioca ustavne žalbe, te da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo ugovor o poklonu istog stana zaključen između tuženog drugog reda i tužene trećeg reda, ovde podnositeljke ustavne žalbe .

Podnositeljka ustavne žalbe je svojim p rotivtužbenim zahtevom tražila da se utvrdi da je ona putem održaja stekla pravo svojine na predmetnom stanu.

Prvi osnovni sud u Beogradu je doneo presudu P. 19745/11 od 22. novembra 2011. godine kojom je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev Republike Srbije da se utvrdi je da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo ugovor o kupoprodaji stana zaključen 1997. godine između tuženog prvog reda i tuženog drugog reda, kao i ugovor o poklonu istog stana zaključen između tuženog drugog reda i tužene trećeg reda . Usvojen je protivtužbeni zahtev tužene trećeg reda i utvrđeno je da je putem održaja ona stekla pravo svojine na predmetnom stanu.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž. 934/12 od 26. decembra 2013. godine ukinuta je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 19745/11 od 22. novembra 2011. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Predsednik sudskog veća koje je donelo ov o drugostepen o rešenje bila je sudija J.S.

U ponovnom prvostepenom postupku, nadležni Treći osnovni sud u Beogradu je doneo presudu P. 507/14 od 16. septembra 2016. godine kojom je u stavu prvom izreke odbio kao neosnovan prigovor tužene da između tužioca i nje o istom zahtevu teče parnica P. 4530/07; u stavu drugom izreke je usvojio tužbeni zahtev tužioca i utvrdio da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo ugovor o kupoprodaji stana zaključen 1997. godine između tuženog prvog reda i tuženog drugog reda; u stavu trećem izreke je usvoj io tužbeni zahtev tužioca utvrdio da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo ugovor o poklonu istog stana zaključen između tuženog d rugog reda i tužene trećeg reda; u stavu četvrtom izreke je odbio kao neosnovan protivtužbeni zahtev tužene trećeg reda kojim je tražila da se utvrdi da je putem održaja ona stekla pravo svojine na predmetnom stanu. U stavu petom je odlučeno o troškovima postupka.

Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž. 7508/17 od 11. jula 2019. godine u stavu prvom izreke, potvrdio presudu Trećeg osnovnog suda u Beogradu P. 507/14 od 16. septembra 2016. godine u stav ovima prvom i četvrtom izreke, a žalb e tuženog drugog reda i tužene trećeg reda, odbio kao neosnovan e; u stavu drugom izreke drugostepene presude preinačen a je prvostepena presuda u stavovima drugom i trećem izreke , pa su odbijeni kao neosnovani tužbeni zahtevi Republike Srbije kojim je traženo da se utvrdi da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo – ugovor o kupoprodaji stana zaključen 1997. go dine između tuženog prvog reda i tuženog drugog reda, ugovor o poklonu istog stana zaključen između tuženog d rugog reda i tužene trećeg reda. Preinačena je odluka o troškovima postupka.

Osporenom presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev. 4215/2020 od 16. marta 2022. godine preinačena je presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž. 7508/17 od 11. jula 2019. godine u stavovima drugom i četvrtom izreke, tako što su odbijene kao neosnovane žalbe tuženih i potvrđena je presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P. 507/14 od 16. septembra 2016. godine u stavovima drugom, trećem i petom izreke. Predsednik sudskog veća koje je donelo ovu revizijsku presudu bila je sudija J.S, koja je bila i predsednik veća Apelacionog suda u Beogradu koje je donelo rešenje Gž. 934/12 od 26. decembra 2013. godine. U obrazloženju osporene presude, pored ostalog je navedeno: da budući da se smatra da ugovori čija je ništavost utvrđena u smislu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima ne proizvode pravno dejstvo od samog svog nastanka (odluka suda nema konstitutivno , nego deklaratorno dejstvo, utvrđujući retroaktivno , već postojeću ništavost ugovora), to proizlazi da je tuženi prvog reda raspolagao spornim stanom koji nije bio u njegovoj svojini, a potom je i tuženi drugog reda besteretno raspolagao stanom u korist tužene trećeg reda, dakle stvari čiji vlasnik nije ni postao; da , imajući u vidu da se, suprotno stanovištu drugostepenog suda, u konkretnom slučaju, ne radi o višestrukom prometu iste nepokretnosti, to savesnost tuženih, ovde podnosilaca ustavne žalbe, nije relevantna; da je opšti princip kod derivatnog sticanja to da niko ne može preneti na drugog više prava nego što sam ima ; da su karakteristike derivatnog načina sticanja prava svojine to da se radi o sticanju kod ko g sticalac izvodi svoje pravo iz prava svog prethodnika, a pravo prethodnika prelazi na sledbenika ; da vlasnik prenosi svojinu kakvu ima, sa svim teretima i ograničenima; da su kod ovog načina sticanja bitni pravni osnov i zakoniti način sticanja, a to, u konkretnom slučaju , predstavlja punovažan pravni posao i upis prava na nepokretnosti u javnu knjigu ; da sledom iznetog, apsolutna ništavost ugovora o zakupu stana od 13. decembra 1996. godine i ugovora o otkupu stana od 4. aprila 1997. godine vodi utvrđenju ništavosti ugovora o kupoprodaji od 13. novembra 1997. godine, jer je tuženi prvog reda raspolagao stvari koja nije bila njegova, a zatim vodi i utvrđenju ništavosti drugog ugovora (o poklonu nepokretnosti) od 22. januara 2001. godine, budući da su sve pravne radnje preduzete na osnovu ništavog ugovora jednako obuhvaćene posledicom ništavosti.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-Odluka US, 74/13-Odluka US, 55/14, 87/18 i 18/20) je propisano: da je sudija dužan da se uzdrži od suđenja ako postoje razlozi koji dovode u sumnju njegovu nepristrasnost (član 66.); da sudija ne može da vrši sudijsku dužnost (isključenje) ako – 1) je sam stranka, zakonski zastupnik ili punomoćnik stranke, ako je sa strankom u odnosu saovlašćenika, saobveznika ili regresnog obveznika ili ako je u istom predmetu saslušan kao svedok ili veštak, 2) je kao akcionar vlasnik više od 3% akcija u ukupnom kapitalu pravnog lica, član privrednog društva ili član zadruge ako je jedna od stranaka njegov poverilac ili dužnik, 3) mu je stranka ili zakonski zastupnik ili punomoćnik stranke srodnik po krvi u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do četvrtog stepena ili mu je supružnik, odnosno vanbračni partner, srodnik po tazbini do drugog stepena, bez obzira da li je brak prestao ili nije, 4) je staratelj, usvojitelj ili usvojenik stranke, njenog zakonskog zastupnika ili punomoćnika ili ako između njega i stranke, njenog zakonskog zastupnika ili punomoćnika stranke postoji zajedničko domaćinstvo, 5) između sudije i stranke teče neka druga parnica, 6) je u istom predmetu učestvovao u postupku medijacije ili u zaključenju sudskog poravnanja koje se pobija u parnici ili je doneo odluku koja se pobija ili je zastupao stranku kao advokat, 7) je u stečajnom postupku kao stečajni sudija ili član stečajnog veća doneo odluku povodom koje je došlo do spora (stav 1.); da sudija može da bude izuzet ako postoje okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost (izuzeće) (član 67. stav 2.).

5. Razmatrajući najpre navode da je osporenom revizijskom presudom povređeno pravo na pravično suđenje , time što je u njenom donošenju učestvovala sudija koja je u istom predmetu, kao predsednik veća drugostepenog suda, donela rešenje Apelacionog suda u Beogradu Gž. 934/12 od 26. decembra 2013. godine, i koja zbog toga nije mogla biti član/predsednik veća koje je donelo osporenu revizijsku presudu, Ustavni sud je ocenio da su ti navodi usmereni na tvrdnje o povredi prava na nepristrasan sud, kao elementa prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Prema praksi Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLjP), pravo na nepristrasan sud podrazumeva odsustvo predrasuda ili unapred utvrđenog stava prema strankama, pri čemu se postojanje nepristrasnosti ceni primenom subjektivnog i objektivnog testa (videti presudu ESLjP Piersack protiv Belgije , broj predstavke 8692/79, od 1. oktobra 1985, stav 30.). Testom subjektivne nepristrasnosti ispituje se ponašanje konkretnog sudije, odnosno postojanje ličnih predrasuda sudije koji je postupao/odlučivao u određenom predmetu, dok se testom objektivne nepristrasnosti utvrđuje da li je sud, između ostalog i svojim sastavom, pružio dovoljne garancije za isključenje opravdane sumnje u njegovu nepristrasnost (videti presudu Fey protiv Austrije, broj predstavke 14396/88, od 24. februara 1993. godine, stav 30. i presudu Wettstein protiv Švajcarske, broj predstavke 33958/96, od 21. decembra 2000. godine, stav 42.). Kroz test objektivne nepristrasnosti mora se utvrditi da li, nezavisno od ponašanja određenog sudije, postoje činjenice koje mogu dovesti u sumnju nepristrasnost suda, pri čemu mišljenje podnosioca jeste važno, ali ne i odlučujuće. Ono što je bitno jeste da li se sumnja podnosioca može smatrati objektivno opravdanom. Takođe, prema praksi ESLjP, činjenica da je određeni sudija imao različite procesne uloge u pojedinim fazama postupka može u određenim okolnostima dovesti u pitanje nepristrasnost suda, što se ocenju je u svakom konkretnom slučaju.

Kako podnositeljka ustavne žalbe nije dovel a u pitanje subjektivnu nepristrasnost sudije J.S, već je osporil a sastav veća revizijskog suda zbog toga što je pomenuta sudija u istom predmetu učestvovala u donošenju pr ve drugostepene odluke, Ustavni sud je navode podnositeljke ispitivao primenom objektivnog testa.

Ustavni sud, najpre, konstatuje da su odredbama člana 67. stav 1. Zakona o parničnom postupku bili propisani razlozi za isključenje sudija po sili zakona, dok je stavom 2. istog člana bio predviđen razlog za izuzeće sudija koji je relativnog karaktera – postojanje okolnosti koje dovode u sumnju nepristrasnost sudije, u kom slučaju se ocena postojanja razloga za izuzeće vrši prema objektivnim merilima. Dakle, cilj pomenutih zakonskih odredaba jeste otklanjanje sumnji u nepristrasnost suda, u vezi sa čim se izjasnio i ESLjP smatrajući da se radi o pitanju poverenja koje sudovi moraju uživati u javnosti u demokratskom društvu (videti presudu u predmetu Castillo Algar protiv Španije , broj predstavke 28194/95, od 28. oktobra 1998. godine, stav 45.).

U konkretnom slučaju, sudija J.S. bila je predsednik veća, koje je donel o rešenje Apelacionog suda u Beogradu Gž. 934/12 od 26. decembra 2013. godine, kojim je ukinuta presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 19745/11 od 22. novembra 2011. godine i predmet vraćen istom sudu na ponovno suđenje. Navedenim rešenjem je ukazano da prvostepeni sud u ponovnom postupku mora imati u vidu da je jedan od osnovnih principa obligacionog i stvarnog prava, to da niko ne može na drugoga preneti više prava nego što ima, te da utvrđivanje ništavosti ugovora ima dejstvo od kada je ugovor zaključen, u skladu sa zakonskim odredb ama koje regulišu posledice apsolutne ništavosti ugovora. Dalje je navedeno da tek kada donese pravilnu odluku o osnovanosti tužbenog zahteva, prvostepeni sud će biti u mogućnosti da pravilno odluči i o protivtužbenom zahtevu, pri tom utvrđujući da li se radi o savesnom sticaocu (odredbe čl. 30. i 72. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa) kao i zakonom propisane rokove za sticanje prava svo jine na nepokretnosti održajem.

U ponovnom postupku, sudija J.S. više nije učestvovala u donošenju drugostepene presude pobijane revizijom, ali je kao predsednik veća Vrhovnog kasacionog suda učestvovala u donošenju osporene presude Rev. 4215/2020 od 16. marta 2022. godine kojom je preinačena presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž. 7508/17 od 11. jula 2019. godine, koja se, u suštini, zasniva i na razlozima navedenim u rešenju Apelacionog suda u Beogradu Gž. 934/12 od 26. decembra 2013. godine.

Po nalaženju Ustavnog suda, okolnost da se sudija J.S, kao predsednik veća, prilikom donošenja drugostepenog rešenja od 26. decembra 20 13. godine bavila pitanjima bitnim za rešenje konkretnog spora tj. njegovim meritumom, upućuje na zaključak da je imala formiran stav o osnovanosti tužbenih zahteva i protivtužbenog zahteva, pre nego što je drugostepena presuda od 11. jula 2019. godine postala predmet ispitivanja veća revizijskog suda čiji je predsednik takođe bila. Stoga, Ustavni sud smatra da činjenica da je sudija koja je u istom predmetu učestvovala u donošenju jedne drugostepene odluke, bez obzira što je tom odlukom ukinuta prvostepena presuda i predmet vraćen na ponovno suđenje , a potom kao predsednik veća najviše sudske instance odlučivala o reviziji tuž ioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu u čijem donošenju nije učestvovala (pri čemu su u oba slučaja odluke u čijem donošenju je ova sudija učestvovala bile nepovoljne za podnosioce ustavn ih žalbi), stvorilo situaciju da na strani podnosilaca ustavnih žalbi postoje objektivni razlozi za sumnju u nepristrasnost Vrhovnog kasacionog suda u pogledu njegovo g sastava, jer je pre donošenja revizijske presude jedan član veća – predsednik veća tog suda imao jasno iskazan i time formiran stav o meritumu spora. U vezi sa iznetim, Ustavni sud ukazuje da je u presudi Golubović protiv Hrvatske (broj predstavke 43947/10, od 27. novembra 2012. godine, stav 57. ) za ESLjP okolnost da je jedan te isti sudija u dva odvojena, ali činjenično i pravno povezana postupka, prvo učestvovao u donošenju prvostepene presude koja je bila ukinuta, a zatim u drugom postupku u donošenju drugostepene presude, bila dovoljna da taj sud utvrdi povredu prava na pravično suđenje. Naime, ESLjP je ocenio da je bez uticaja okolnost da sudija nije učestvovao u donošenju odluke pobijane žalbom, budući da je već imao oblikovan stav o osnovanosti zahteva. Identično stanovište ESLjP je zauzeo i u presudi Bajaldžiev protiv BJRM (broj predstavke 4650/06, od 25. oktobra 2011. godine, stav 37.). Takođe, ESLjP je u presudi Šorgić protiv Srbije (broj predstavke 34973/06, od 3. novembra 2011. godine, st. 69. i 70.) utvrdio povredu prava na nepristrasan sud, jer je ocenio da nije zadovoljen objektivni test, jer su dve sudije učestovale u donošenju odluka u međusobno povezanim sporovima između istih stranaka, na način da su ti sporovi okončani nep ovoljno po podnosioca (videti Odluku Už-1728/2013 od 7. septembra 2015. godine).

Ustavni sud je, ne prejudicirajući kakav bi stvaran ishod parnice trebao da bude, ocenio da osporena revizijska presuda ne zadovoljava standarde pravičnog suđenja člana 32. stav 1. Ustava, uspostavljene ustavnosudskom praksom i praksom Evropskog suda za ljudska prava.

6. Na osnovu izloženog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), Ustavni sud je u tački 1. izreke usvojio ustavne žalb e, te utvrdio da je presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev. 4215/2020 od 16. marta 2022. godine povređeno pravo podnosi laca na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, dok je u tački 2. izreke poništio presudu iz tačke 1. izreke i odredio da Vrhovni sud donese novu odluku o reviziji koju je tužilac izjavio protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž.7508/17 od 11. jula 2019. godine u stavovima drugom i četvrtom izreke.

7. S obzirom na to da je utvrđena povreda prava na nepristrasan sud, kao element a prava na pravično suđenje, a posledice otklonjene poništajem osporene presude, Ustavni sud nije ispitivao preostale navode podnosilaca kojima se ukazuje na povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava, a koji se odnose na primenu materijalnog prava od strane revizijskog suda, kao i ni povrede čl. 21, 22, 36, 58. i 145. Ustava Republike Srbije, te člana 8. Evropske konvencije.

Što se tiče navoda podnosioca ustavne žalbe M. K . kojim je u jednoj rečenici samo naveo „da mu je povređeno pravo na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku“, Ustavni sud ocenjuje da u ustavnoj žalbi nisu navedeni konkretni i činjenično utemeljeni razlozi koji se mogu dovesti u vezu sa postupanjem nadležnih sudova, složenošću predmeta, postupanjem samog podnosioca i značajem koji je predmet spora imao za njega, a što bi moglo predstavljati ustavnopravne razloge koji ukazuju na povredu prava na suđenje u razumnom roku. Pored toga, podnosilac u ustavnoj žalbi nije istakao konkretan zahtev da mu se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je okončan osporenom presudom, niti je istakao zahtev za naknadu štete, već se njegov zahtev odnosi isključivo na poništaj osporenog akta. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud se nije upuštao u ocenu da li je došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

8. S obzirom na to da je Ustavni sud utvrdio postojanje povrede Ustavom zajemčenog prava na nepristrasan sud, kao element a prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava , te da se u istoj pravnoj situaciji u kojoj su podnosi oci ustavn ih žalb i, nalaz i i tuženi prvog reda D. V , koji nije podneo ustavnu žalbu, Sud je, saglasno odredbi člana 87. Zakona o Ustavnom sudu, utvrdio da se ova odluka odnosi i njega, od lučujući kao u tački 3. izreke.

9. Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 56. stav 3. u vezi člana 86. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 4. izreke, odbacio predloge podnosilaca ustavnih žalb i za odlaganje izvršenja presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 4215/2020 od 16. marta 2022. godine, s obzirom na to da je doneo konačnu odluku.

10. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 3) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na nepristrasan sud zbog učešća istog sudije u različitim instancama

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti