Odluka o neosnovanosti ustavne žalbe zbog dužine trajanja postupka

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu. Uzevši u obzir složenost predmeta, doprinos podnositeljki trajanju postupka i efikasno postupanje sudova, zaključeno je da pravo nije povređeno.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-854/2012
27.06.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Svetlane Begović, Snežane Jerković, Mire Lešić, Olge Zobenice i Gordane Janjić, svih iz Kule, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. juna 2013. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Svetlane Begović, Snežane Jerković, Mire Lešić, Olge Zobenice i Gordane Janjić zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Somboru - Sudska jedinica u Kuli u predmetu P1. 216/11.

O b r a z l o ž e nj e

1. Svetlana Begović, Snežana Jerković, Mira Lešić, Olga Zobenica i Gordana Janjić, sve iz Kule podnele su 6. februara 2012. godine, preko punomoćnika Božidara Mikulić i Ištvana Nađ a, advokata iz Crvenke, Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Somboru - Sudska jedinica u Kuli u predmetu P1. 216/11.

Podnositeljke ustavne žalbe su navele da su podnele tužbu Opštinskom sudu u Kuli 16. juna 200 8. godine i da postupak još uvek nije okončan, zbog čega smatraju da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Podnositeljke su istakle zahtev e za naknadu nematerijalne štete i troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13-US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Somboru - Sudska jedinica u Kuli P1. 216/11, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Podnositeljke ustavne žalbe, podne le su 16. juna 200 8. godine tužbu Opštinskom sudu u Kuli protiv tužene A.D. "Aska" iz Kule, kojom su traž ile da se obaveže tužena da im na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora i naknade za topli obrok isplati određene novčane iznose sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, kao i troškove parničnog postupka.

Podneskom od 20. septembra 20 09. godine tužilje su pr einačile tužbu, tako što su pored postojećih, istakle i zahtev za isplatu razlike između isplaćene i prpipadajuće zarade.

Osnovni sud u Somboru – Sudska jedinica u Kuli je presudom P1. 172/10 od 21. oktobra 2010. Godine delimično usvojio tužbeni zahtev tužilja. Protiv navedene presude tužena je 11. novembra 2010 . godine izjavila žalbu.

Apelacioni sud u Novom Sadu je rešenjem Gž1. 146/11 od 2. februara 2011. godine ukinuo ožalbenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U toku postupka pred prvostepenim sud ovima ukupno je zakazano 20 ročišta, od kojih tri nisu održana na predlog parničnih stranaka, jedno na predlog tužilja, jedno na predlog tužene, jedno zbog izotanka obe parnične strnke, jedno radi naknadnog izjašnjenja tužene na podnesak tužilja dostavljen uoči ročišta, a za dva nije naveden razlog otkazivanja.

Na predlog tužilja izvršeno je ekonomsko-finansijsko veštačenje na okolnost visine tužben ih zahteva, veštačenje preko drugog veštaka na iste okolnosti na predlog tužene , dva dopunska veštač enja na predlog tuži lja, te usaglašavanje nalaza veštaka.

Rešenjem Osnovnog suda u Somboru - Sudska jedinica u Kuli P1. 216/11 od 30. januara 2012. godine postupak je prekinut, jer je rešenjem Agencije za privredne registre broj BD 158435/2011 od 23. decembra 2011. godine nad tuženom otvoren postupak likvidacije.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnositeljka u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisna, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04, 111/09 i 36/11), koji se primenjuje u konkretnom slučaju, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.).

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da ovaj postupak, pokrenut 16. juna 200 8. godine podnošnjem tužbe Opštinskom sudu u Kuli, do sada traje pet godina, s tim što se od januara 2012. godine nalazi u prekidu.

Razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, a najvažniji su: složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca.

Prema nalaženju Ustavnog suda, podnositeljke ustavne žalbe imaju legitiman interes za efikasno vođenje i okončanje postupka, jer se radi o sporu koji se vodi radi isplate razlike između isplaćene i pripadajuće zarade i drugih primanja po osnovu radnog odnosa.

Po oceni Ustavnog suda, činjenična pitanja na koja je parnični sud trebalo da odgovori u predmetnom postupku bila su složen a i iziskivala sprovođenje obimnijeg dokaznog postupka, budući da je postupku dva puta sprovođeno veštačenje, po jednom na predlog svake parnične strane, dva puta dopunsko veštačenje na predlog tužilja, usaglašavanje nalaza veštaka, te da je u postupku učestvovalo pet tužilja.

Analizirajući ponašanje podnositeljki ustavne žal be, Ustavni sud je utvrdio da su podnositeljke u određenoj meri doprinele dužini trajanj a postupka. Na ime, tri ročišta nisu održana na predlog obe parnične strane, jedno zbog toga što su kao tužilje podnesak sa tužbenim zahtevom opredeljenim u skladu sa nalazom veštaka predale neposredno pre ročišta , te jedno na predlog tužilja . Osim toga, na predlog tužilja određeno je finansijsko-ekonomsko veštačenje, kao i dva dopunsk a veštačenj a. Ovo ne znači da podnositeljke nema ju pravo da koriste sva procesna prava radi uspeha u sporu, ali Ustavni sud ukazuje da korišćenje pomenutih procesnih ovlašćenja objektivno utiče na dužinu trajanja postupka.

Razmatrajući postupanje Opštinskog suda u Kuli, Osnovnog suda u Somboru - Sudska jedinica u Kuli u ovom parničnom postupku, kao i Apelacionog suda u Novom Sadu, Ustavni sud je utvrdio da su sudovi postupali efikasno. Naime, presuda P1. 172/10 doneta je dve godine i četiri meseca od podnošenja tužbe, dok je drugostepena odluka doneta nakon samo tri meseca od izjavljivanja žalbe.

Polazeći od navedenog, a pre svega od činjenice da postupak traje pet godina, s tim što je u prekidu od januara 2012. godine, zbog pokretanja likvidacionog postupka nad tuženom, te uzimajući u obzir i doprinos podnositeljki dužini trajanja postupka, Ustavni sud je ocenio da podnositeljkama ustavne žalbe u osporenom postupku nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

6. Na osnovu navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka o neosnovanosti ustavne žalbe zbog dužine trajanja postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti