Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku dužem od deset godina. Sud je utvrdio odgovornost Upravnog suda, dosudio naknadu nematerijalne štete od 300 evra i naložio hitno okončanje postupka, dok je zahtev za imovinu odbacio.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8543/2019
02.04.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća i sudije i dr Mihajlo Rabrenović, dr Nataša Plavšić, dr Atila Dudaš (Dudás Attila), dr Bojan Tubić, Jelena Deretić, dr Zoran Lončar i dr Ranka Vujović, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Đ. R. iz Valjeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 2. aprila 2026. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Đ. R. i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Odeljenjem za imovinsko-pravne, stambene i poslove poljoprivrede Uprave gradske opštine Barajevo u predmetu broj III 01 360-12/2016 i III 01 360-87/2017 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo Đ. R. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se upravni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

4. Obustavlja se postupak po ustavnoj žalbi R. R.

5. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. R. iz Beograda, preko punomoćnika M. T, advokata iz Beograda, podneo je Ustavnom sudu, 22. avgusta 2019. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku koji se vodi pred Odeljenjem za imovinsko-pravne, stambene i poslove poljoprivrede Uprave gradske opštine Barajevo u predmetu broj III 01 360-12/2016 i III 01 360-87/2017, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom udruženog rada u Beogradu u predmetu Rs. 2580/91 i parničnom postupku koji je vođen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P1. 461/2000.

U ustavnoj žalbi je u prilog tvrdnji o povredi označenih prava navedeno:

- da je podnosilac odlukom preduzeća „J.“ d.d. Beograd od 8. septembra 1989. godine dobio stan na trajno korišćenje, da je to preduzeće pokrenulo postupak pred tadašnjim sudom udruženog rada radi poništaja te odluke, nakon čega je isti stan dodeljen drugom zaposlenom,;

- da je postupak nastavljen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu i okončan u korist podnosioca u parničnom postupku;

- da je podnosilac nakon toga pokrenuo upravni postupak pred nadležnim organom uprave radi ispražnjenja stana, iseljenjem S.P, na osnovu odredbe člana 5. tada važećeg Zakona o stanovanju, i da taj postupak još nije okončan;

- da ostvarivanje prava podnosioca u parničnom i upravnom postupku traje 30 godina.

Ustavnom žalbom je traženo da Ustavni sud utvrdi povredu označenih prava, kao i pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 12.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Prema navodima ustavne žalbe, podnosilac je izgubio mogućnost da stekne pravo svojine na spornom stanu, jer je privredni subjekt od koga je po zakonu mogao biti otkupljen taj stan u prinudnoj likvidaciji od 13. septembra 2018. godine. Podnosilac je stoga predložio da mu Sud utvrdi pravo na naknadu materijalne štete u iznosu od 35.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, koliko iznosi vrednost tog stana.

Đ. R. iz Valjeva, preko istog punomoćnika, obavestio je Ustavni sud podneskom od 15. novembra 2023. godine da je rešenjem Osnovnog suda u Paraćinu O. 266/23 od 5. aprila 2023. godine oglašen za jedinog zakonskog naslednika svog oca R. R, koji je preminuo 17. decembra 2022. godine, da ima pravni interes da stupi u postupak po ustavnoj žalbi i predložio da Sud donese odluku u skladu sa zahtevom njegovog pok. oca.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu, spise predmeta Odeljenja za imovinsko-pravne, stambene i poslove poljoprivrede Uprave gradske opštine Barajevo broj III 01 360-12/2016 i III 01 360-87/2017 i Upravnog suda U. 1756/20, kao i celokupnu priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

3.1. Preduzeće „J.“ d.d. Beograd podnelo je 22. juna 1991. godine Osnovnom sudu udruženog rada u Beogradu predlog da sud poništi odluku predsednika stambene komisije tog preduzeća od 8. septembra 1989. godine, kojom je R. R. iz Beograda (pravni prethodnik podnosioca ustavne žalbe) dobio na korišćenje dvoiposoban stan površine 54,97 m2 u naselju „Gaj“ u Barajevu (dalje u tekstu: sporni stan). U istom postupku R. R. je istakao zahtev da mu preduzeće „J.“ d.d. Beograd dodeli sporni stan na korišćenje. Navedeni postupak je nastavljen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P1. 461/2000, a potom pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P1. 1872/13 i okončan presudom od 4. maja 2015. godine, kojom je utvrđeno da je ništav ugovor o otkupu spornog stana zaključen između preduzeća „J.“ d.d. Beograd i S.P. 9. marta 1993. godine, kao i aneks tog ugovora od 6. januara 1994. godine. Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 1692/16 od 25. aprila 2016. godine odbijena je žalba preduzeća „J.“ d.d. Beograd i S.P. i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 1872/13 od 4. maja 2015. godine.

3.2. R. R. je 20. septembra 2016. godine podneo Odeljenju za stambene poslove Uprave gradske opštine Barajevo zahtev za iseljenje S.P. iz spornog stana, jer je pravnosnažnom sudskom presudom utvrđena ništavost pravnog osnova po kome je to lice steklo svojinu na tom stanu.

Zaključkom Odeljenja za imovinsko-pravne, stambene i inspekcijske poslove Uprave gradske opštine Barajevo broj III 01 360-12/2016 od 25. oktobra 2016. godine odbačen je predmetni zahtev zbog nedostatka aktivne legitimacije. R. R. je 7. decembra 2016. godine izjavio žalbu protiv navedenog zaključka prvostepenog organa.

Rešenjem Sekretarijata za inspekcijske poslove Gradske uprave grada Beograda – Sektor za drugostepeni upravni postupak od 19. oktobra 2017. godine poništen je navedeni zaključak i predmet vraćen prvostepenom organu na ponovno odlučivanje.

R. R. je 8. februara 2018. godine izjavio žalbu zbog nepostupanja prvostepenog organa u ponovnom postupku, nakon poništavanja rešenja tog organa od 25. oktobra 2016. godine.

Upravni sud je presudom U. 18641/17 od 6. februara 2019. godine odbio tužbu S.P. podnetu 8. decembra 2017. godine radi poništaja rešenja drugostepenog organa od 19. oktobra 2017. godine.

Odeljenje za imovinsko-pravne, stambene i poslove poljoprivrede Uprave gradske opštine Barajevo je u ponovnom postupku donelo rešenje broj III 01 360-12/2016 i III 01 360-87/2017 od 28. marta 2019. godine o odbacivanju predmetnog zahteva, jer nije reč o upravnoj stvari.

Rešenjem Sekretarijata za inspekcijske poslove Gradske uprave grada Beograda – Sektor za drugostepeni upravni postupak X-17 broj 360.1-24/2018 od 8. oktobra 2019. godine uvažena je žalba R. R. podneta 22. aprila 2019. godine, poništeno pobijano rešenje i predmet vraćen prvostepenom organu na ponovno odlučivanje. Po oceni drugostepenog organa, iz pobijanog rešenja nije jasno zbog čega nije reč u upravnoj stvari, imajući u vidu da je prvostepeni organ ranije doneo upravni akt u istoj pravnoj stvari. Takođe je navedeno da prvostepeni organ nije dostavio kompletne spise predmeta.

Presudom Upravnog suda U. 1756/20 od 27. novembra 2025. godine odbijena je tužba S.P. podneta 27. januara 2020. godine radi poništaja navedenog konačnog upravnog akta. Tuženi je dostavio spise predmeta i odgovor na tužbu 3. juna 2020. godine, a podnosilac ustavne žalbe je podneskom od 15. novembra 2023. godine obavestio Upravni sud da je oglašen za zakonskog naslednika svog pok. oca R. R. i da stupa u postupak na njegovo mesto. U obrazloženju osporene presude je ocenjen pravilnim zaključak drugostepenog organa da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ.

3.3. Rešenjem Osnovnog suda u Mladenovcu - Sudska jedinica u Sopotu R. 1. 8/17 od 14. maja 2018. godine utvrđeno je da je R. R. zakupac na neodređeno vreme spornog stana i da je to rešenje pravni osnov za zaključivanje ugovora o korišćenju tog stana sa J. „I.“. Navedeno rešenje postalo je pravnosnažno 27. juna 2018. godine.

Prema podacima na internet stranici Republičkog geodetskog zavoda za 3. mart 2026. godine, pravni prethodnik podnosioca ustavne žalbe je upisan kao držalac spornog stana, zabeležba pokretanja spora za utvrđivanje prava na nepokretnosti je upisana 5. decembra 2013. godine, a pravo zakupa 3. maja 2019. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosilac, pored ostalog, ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda po predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su i sledeće odredbe zakona:

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97, 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10) bilo je propisano: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najkasnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. stav 1.).

Zakon o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16, 95/18 – autentično tumačenje i 2/23-Odluka US) u članu 9. stav 2. sadrži suštinski istu odredbu o potrebi brzog i efikasnog odlučivanja u upravnom postupku.

Saglasno odredbi člana 19. stav 1. Zakona o upravnim sporovima („Službeni list RS“, broj 111/09), ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta.

5. Ustavni sud je u postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, uvidom u pravnosnažno rešenje Osnovnog suda u Paraćinu O. 266/23 od 5. aprila 2023. godine, utvrdio da je podnosilac R. R. preminuo 17. decembra 2022. godine.

Odredbom člana 88. tačka 3) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23) propisano je da će Ustavni sud obustaviti postupak ako prestanu druge procesne pretpostavke za vođenje postupka.

S obzirom na to da je podnosilac ustavne žalbe R. R. preminuo, Ustavni sud je utvrdio da su njegovom smrću prestale da postoje pretpostavke za vođenje postupka, te je, saglasno odredbi člana 88. tačka 3. Zakona o Ustavnom sudu, obustavio postupak po njegovoj ustavnoj žalbi, rešavajući kao u tački 4. izreke.

6. Imajući u vidu da je Đ. R. iz Valjeva stupio u postupak pred Ustavnim sudom na mesto podnosioca ustavne žalbe R. R, nakon pravnosnažnosti rešenja kojim je oglašen za njenog zakonskog naslednika, Sud je nastavio postupak po ustavnoj žalbi ovog podnosioca.

Ocenjujući ustavnu žalbu u delu u kojem je izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku koji se vodi pred Odeljenjem za imovinsko-pravne, stambene i poslove poljoprivrede Uprave gradske opštine Barajevo u predmetu broj III 01 360-12/2016 i III 01 360-87/2017, Ustavni sud je konstatovao da je navedeni postupak započeo 20. septembra 2016. godine, podnošenjem zahteva pravnog prethodnika podnosioca ustavne žalbe Odeljenju za stambene poslove gradske opštine Barajevo za iseljenje S.P. iz spornog stana, da je podnosilac stupio u postupak 15. novembra 2023. godine i da on nije pravnosnažno okončan, dakle da traje duže od deset godina.

Navedeno trajanje predmetnog upravnog postupka, samo po sebi, ukazuje na to da nije okončan u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja organa uprave i Upravnog suda, kao i značaja prava o kome je odlučivano za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na ovako dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da se u predmetnom postupku ne postavljaju složena činjenična i pravna pitanja.

Ispitujući značaj predmeta postupka za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je konstatovao da on ima materijalni interes da nadležni organi u razumnom roku okončaju odlučivanje o zahtevu koji je podneo njegov pravni prethodnik.

Ocenjujući postupanje organa uprave i Upravnog suda u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je konstatovao da je prvostepeni organ postupao u roku propisanom zakonom, a da je drugostepeni organ ukupno godinu dana kasnio sa donošenjem odluka o žalbama. Sud je, međutim, našao da je Upravni sud prevashodno odgovoran za dugo trajanje predmetnog upravnog postupka, jer je presudu u predmetu U. 1756/20 doneo pet godina i deset meseci nakon podnošenja tužbe, pri čemu je ocenjivao zakonitost konačnog rešenja kojim je poništeno rešenje prvostepenog organa.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, Ustavni sud je utvrdio da on nije doprineo trajanju osporenog postupka, a da njegov pravni prethodnik u periodu koji je trajao ukupno godinu dana nije koristio tužbu zbog ćutanja uprave. Sud, međutim, nalazi da to ne može uticati na ocenu da je došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku, imajući u vidu ukupno trajanje dosadašnjeg dela postupka.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je utvrdio povredu navedenog prava i u ovom delu usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i i 92/23), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke, dok je u tački 3. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, naložio nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

Odlučujući o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine ove štete. Sud je, takođe, imao u vidu i ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog navedenog postupanja nadležnih upravnih organa.

8. Ispitujući ustavnu žalbu sa stanovišta prava na imovinu, zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, Sud ukazuje da se garancije označenog prava odnose na zaštitu postojeće imovine, odnosno potraživanja u vezi sa kojima podnosilac ima barem legitimna očekivanja da će steći delotvorno uživanje imovinskog prava. Međutim, nada da će se priznati imovinsko pravo koje do tada nije bilo moguće primeniti u praksi ne može se smatrati imovinom (videti, npr. presude Evropskog suda za ljudska prava Prince Hans-Adam II of Liechtenstein protiv Nemačke broj 42527/98, st. 82 i 83, 2001-VIII i Gratzinger and Gratzingerova protiv Češke broj 39794/98, st. 69, 2002-VII, kao i Odluku Ustavnog suda Už-4596/2011 od 20. novembra 2013. godine).

Ustavni sud je konstatovao da, saglasno odredbi člana 157. tačka 1) Zakona o stanovanju i održavanju zgrada („Službeni glasnik RS“, br. 104/16 i 9/20-dr.zakon), stupanjem na snagu tog zakona prestaje da važi Zakon o stanovanju („Službeni glasnik RS“, br. 50/92, 76/92, 84/92 - ispravka, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94 - ispravka, 48/94, 44/95 - dr.zakon, 49/95, 16/97, 46/98, 26/01, 101/05 - dr. zakon i 99/11), osim odredaba čl. 16. do 28, čl. 34. do 38, čl. 45a i 45b, kao i odredbe člana 32. koja prestaje da važi po isteku dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Odredbama Zakona o stanovanju („Službeni glasnik RS“, br. 50/92, 76/92, 84/92-ispravka, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94-ispravka, 48/94, 44/95-dr.zakon, 49/95, 16/97, 46/98, 26/01, 101/05-dr.zakon i 99/11) propisano je: da ugovor o zakupu društvenog stana prestaje smrću zakupca (član 33. tačka 1); da u slučaju smrti zakupca ili njegovog iseljenja iz stana, zakupac na tom stanu postaje član porodičnog domaćinstva koji je nastavio da koristi taj stan, po sledećem redosledu: bračni drug, dete rođeno u braku, van braka, usvojeno i pastorče, a ako u stanu nije ostao niko od njih, zakupac postaje roditelj zakupca, roditelj njegovog bračnog druga ili lice koje je zakupac dužan po zakonu da izdržava, ako je stanovao u tom stanu i nema rešenu stambenu potrebu (član 34. stav 1.).

Iz navedenih odredaba zakona, po nalaženju Ustavnog suda, proizlazi da se pravo zakupa stana ne nasleđuje, već se stiče na osnovu odredaba Zakona o stanovanju, pod uslovima propisanim tim zakonom. Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da rešenjem Osnovnog suda u Mladenovcu - Sudska jedinica u Sopotu R. 1. 8/17 od 14. maja 2018. godine nije utvrđeno da je zakupac spornog stana podnosilac ustavne žalbe, već njegov pravni prethodnik, Sud je ocenio da je podnosilac na osnovu pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju stekao procesnu legitimaciju da kao pravni sledbenik svog oca stupi u osporeni upravni postupak, a ne i pravo zakupa spornog stana.

Ustavni sud je, takođe, imao u vidu da je 25. aprila 2016. godine postala pravnosnažna presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1.1872/13 od 4. maja 2015. godine, kojom je utvrđena ništavost ugovora o otkupu spornog stana zaključenog između preduzeća „J.“ d.d. Beograd i S.P, a da je, prema tvrdnji podnosioca ustavne žalbe, taj privredni subjekt u postupku prinudne likvidacije od 13. septembra 2018. godine. Iz navedenog sledi da je pravni prethodnik podnosioca imao mogućnost da se pre nastupanja te okolnosti obrati nosiocu prava raspolaganja na spornom stanu, a potom nadležnom sudu, radi donošenja rešenja koje će zameniti ugovor o otkupu tog stana. Sud stoga nalazi da se dugo trajanje osporenog upravnog postupka ne može dovesti u vezu sa (ne)mogućnošću sticanja prava svojine otkupom spornog stana.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

9. U vezi sa istaknutim zahtevom za naknadu materijalne štete, Ustavni sud je konstatovao da navodi ustavne žalbe o pretrpljenoj šteti nisu potkrepljeni dokazima o jasnoj uzročnoj vezi između štete i radnje državnog organa kojom je ta šteta prouzrokovana, odnosno između neblagovremenog postupanja upravnih organa i eventualne materijalne štete, već se visina štete vezuje za vrednost spornog stana. Imajući u vidu razloge navedene u tački 6. obrazloženja, Ustavni sud je navedeni zahtev odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 5. izreke.

10. Ustavna žalba je, takođe, izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom udruženog rada u Beogradu u predmetu Rs. 2580/91 i parničnom postupku koji je vođen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P1. 461/2000.

Ispitujući navode ustavne žalbe da ostvarivanje prava podnosioca traje 30 godina, Ustavni sud je konstatovao da su postupak koji je započeo pred sudom udruženog rada i postupak koji je nastavljen pred redovnim sudom delovi jedinstvenog postupka, koji je pravnosnažno okončan presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 1692/16 od 25. aprila 2016. godine. Međutim, postupak pred organom uprave koji se vodi po zahtevu za iseljenje iz spornog stana ne predstavlja deo te celine, već samostalni postupak.

Ustavni sud je konstatovao da je odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, kojim je uređen postupak po ustavnoj žalbi, propisano da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Iz činjenica utvrđenih u ovom ustavnosudskom postupku proizlazi da je presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž. 1692/16 od 25. aprila 2016. godine pravnom prethodniku podnosioca ustavne žalbe dostavljena najkasnije pre pokretanja postupka pred Osnovnim sudom u Mladenovcu-Sudska jedinica u Sopotu u predmetu R. 1. 8/17.

Ustavni sud je stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu, jer je izjavljena posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona, rešavajući, takođe kao u drugom delu tačke 1. izreke.

11. Na osnovu izloženog i odredaba 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tač. 7. i 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti