Odluka Ustavnog suda o zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na povredu prava na suđenje u razumnom roku, a odbacuje je u preostalom delu. Postupak je trajao nepunih pet godina, što Sud nije ocenio nerazumnim.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić , Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi P. A. iz Grošnice i P. J. iz Smederevske Palanke , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. oktobra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba P. A. i P. J. i utvrđuje da je povređeno pravo podnosi laca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Smederevu - Sudska jedinica u Velikoj Plani u predmetu P1. 1292/10, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dost avljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. P. A . iz Grošnice, preko punomoćnika D. N, advokata iz Smederevske Palanke, i P . J . iz Smederevske Planke su , 24. novembra 2014 . godine, Ustavnom sudu izjavili ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Smederevu - Sudska jedinica u Velikoj Plani u predmetu P 1. 1292/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Velikoj Plani P1. 757/05), kao i protiv stava drugog izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 5826/13 od 1. septembra 2014. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno da je parnični postupak trajao devet godina, zbog čega je podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, a drugostepena presuda je osporena u delu u kome je pravnosnažno odbijen tužbeni zahtev tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, kojim su tražili da se obaveže tuženi "Goša montaža" a. d. iz Velike Plane da im isplati razliku na ime terenskog dodatka.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, da utvrdi povredu označenih prava, pravo na naknadu nematerijalne štete zbog dugog trajanja postupka i na troškove na ime sastava ustavne žalbe, kao i da poništi presudu Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 5826/13 od 1. septembra 2014. godine, u osporenom delu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u spise predmeta sada Osnovnog suda u Velikoj Plani P1. 1292/10 (ranije predmet Osnovnog suda u Smederevu - Sudska jedinica u Velikoj Plani P1. 1292/10, a inicijalno predmet Opštinskog suda u Velikoj Plani P1. 757/05) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

P. A . iz Grošnice i P . J . iz Smederevske Palanke, ovde podnosioci ustavne žalbe, i drugi tužioci, su preko zajedničkog punomoćnika D . N, advokata iz Smederevske Palanke, 15. juna 2005. godine podneli pojedinačne tužbe Opštinskom sudu u Velikoj Plani protiv DP "G ." iz Velike Plane, radi isplate razlike terenskog dodatka za period od maja 2002. do aprila 2005. godine. Opštinski sud u Velikoj Plani je rešenjem P1. 757/05 od 23. juna 2005. godine odredio spajanje postupaka po podnetim tužbama, radi zajedničkog raspravljanja i presuđenja, i odredio da će se postupak ubuduće voditi pod brojem P. 757/05. Odgovor na tužbu je 22. novembra 2005. godine dostavljen sudu.

Do donošenja presude je zakazano devet ročišta za glavnu raspravu, od kojih tri ročišta nisu održana, i to jedno zbog sprečenosti punomoćnika stranaka, jedno jer tužioci nisu predujmili troškove za veštačenje, zbog čega veštačenje nije obavljeno u ostavljenom roku i jedno radi izjašnjenja stranaka u pogledu obavljenog veštačenja. U periodu od godinu dana, od 11. jula 2005. do 24. avgusta 2006. godine, sud nije zakazivao ročišta za glavnu raspravu. U dokaznom postupku, sprovedeno je finansijsko veštačenje, stranke su se izjasnile na nalaz i mišljenje veštaka, veštak se izjasnio u pogledu primedbi stranaka na obavljeno veštačenje i sud je saslušao veštaka.

Presudom Opštinskog suda u Velikoj Plani P. 757/05 od 9. novembra 2007. godine, tužbeni zahtev je odbijen u celini kao neosnovan. Pismeni otpravak prvostepene presude je 26. juna 2008. godine, nakon sedam meseci, dostavljen punomoćniku tužilaca.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 3103/10 od 13. maja 2010. godine, preinačena je presuda Opštinskog suda u Velikoj Plani P1. 757/05 od 9. novembra 2007. godine, tako što je tuženi obavezan da tužiocima isplati razliku terenskog dodatka u određenim novčanim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom, od maja 2002. do aprila 2004. godine, dok je u preostalom delu prvostepena presuda ukinuta i predmet upućen Osnovnom sudu u Smederevu - Sudska jedinica u Velikoj Plani, na koji je nakon 1. januara 2010. godine prešla nadležnost za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari, radi ponovnog odlučivanja. U obrazloženju drugostepene presude, između ostalog, navedeno je da je prvostepena presuda preinačena u određenom delu zbog pogrešne primene materijalnog prava, dok je u preostalom delu, opet zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno, zbog čega je presuda ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu, na ponovno odlučivanje.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 628/11 od 21. septembra 2011. godine, odbačena je kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 3103/10 od 13. maja 2010. godine, jer vrednost predmeta spora za svakog od tužilaca nije prelazila dinarsku protivvrednost od 100.000 evra.

U ponovnom prvostepenom postupku predmetu je dodeljen nov broj P1. 1292/10. Do donošenja presude je zakazano šest ročišta za glavnu raspravu, od kojih dva ročišta nisu održana, i to jedno do donošenja odluke Vrhovnog kasacionog suda o dopuštenosti revizije, a jedno zbog nedostka procesnih pretpostavki, jer nije bilo dokaza da je tuženi uredno pozvan. U periodu od godinu dana i pet meseci, od 14. oktobra 2010. do 21. marta 2012. godine, sud nije zakazivao ročišta, odnosno na ročištu od 14. oktobra 2010. godine, rešenjem je određeno da se zastaje sa postupkom do donošenja odluke Vrhovnog kasacionog suda o reviziji, sa pozivom na član 219. Zakona o parničnom postupku. Punomoćnici stranaka nisu tražili pismeni otpravak rešenja.

Presudom Osnovnog suda u Smederevu - Sudska jedinica u Velikoj Plani P1. 1292/10 od 13. marta 2013. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužilaca u preostalom delu, tako što je obavezan tuženi da im isplati razliku terenskog dodatka u određenim novčanim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom za period od maja 2004. do aprila 2005. godine.

Tuženi je izjavio žalbu protiv prvostepene presude.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 5360/13 od 4. septembra 2013. godine vraćeni su spisi predmeta P1. 1292/10 Osnovnom sudu u Smederevu - Sudska jedinica u Velikoj Plani, radi dopune postupka, jer izvornik ožalbene presude nije bio potpisan.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 5826/13 od 1. septembra 2014. godine, žalba tuženog je kao neosnovana odbijena, pa je prvostepena presuda potvrđena u jednom delu, dok je u preostalom delu preinačena tako što je u tom delu tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan.

Pismeni otpravak drugostepene presude je 27. oktobra 2014. godine dostavljen punomoćniku tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe.

4. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe poziva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 15. juna 2005. godine, podnošenjem tužbi Opštinskom sudu u Velikoj Plani i da je okončan donošenjem presude Apelacionog suda Beogradu Gž1. 5826/13 od 1. septembra 2014. godine, iz čega proizlazi da je postupak do pravnosnažnog okončanja trajao devet godina i tri meseca godina.

Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, ocenio da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja parničnog postupka.

Polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega , od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku , postupanja nadležnih sudova, kao i od značaja prava o kome ce u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja konkretnog parničnog postupka.

Razmatrajući uticaj svakog od navedenih činilaca na trajanje osporenog postupka, Ustavni sud je ocenio da predmetni postupak nije bio naročito činjenično i pravno složen, imajući u vidu da je vođen jedinstveni postupak po tužbama više tužilaca, kao i radnje koje je sud preduzeo u cilju utvrđivanja činjenica bitnih za presuđenje, pa i da je obavljeno veštačenje od strane veštaka finansijske struke, za koje je bilo potrebno stručno znanje, kojim sud ne raspolaže.

Ocenjujući značaj predmeta spora za podnosioce ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da su podnosioci, kao tužioci, imao legitiman interes da ce o njihovom tužbenom zahtevu, kojim su tražili isplatu potraživanja (razlike terenskog dodatka) iz radnog odnosa, odluči u razumnom roku. Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnosioci svojim ponašanjem nisu bitno doprineli dužem trajanju postupka, iako nisu na vreme predujmili troškove veštačenja, pa jedno ročište nije održano iz tog razloga.

Ispitujući postupanje nadležnog suda u predmetnom parničnom postupku, Ustavni sud je, na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti, ocenio da je dužini postupka prvenstveno doprinelo neefikasno i nedelotvorno postupanje prvostepenog suda. Naime, iako je prvu presudu P1. 757/05 od 9. novembra 2007. godine, doneo posle dve godine i pet meseci od podnošenja tužbe, sud nije zakazivao ročišt a u periodu od godinu dana, za šta prema stanju u spisima predmeta nisu postojali nikakvi razlozi. Presuda je delimično preinačena, a delimično ukinuta i predmet vraćen na ponovno suđenje zbog pogrešne primene materijalnog prava, zbog čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno. Pismeni otpravak presude je 26. juna 2008. godine, nakon sedam meseci, dostavljen punomoćniku tužilaca. U ponovnom prvostepenom postupku, sud nije zakazivao ročišta u periodu od godinu dana i pet meseci, od 14. oktobra 2010. do 21. marta 2012. godine, do odlučivanja Vrhovnog kasacionog suda o izjavljenoj reviziji, iako nisu postojali zakonski razlozi za određivanje zastoja u postupku. Pored toga, prvostepeni sud je prosledio spise predmeta drugostepenom sudu, radi odlučivanja o žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, iako izvornik prvostepene presude nije bio potpisan, zbog čega su rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 5360/13 od 4. septembra 2013. godine, vraćeni spisi predmeta P1. 1292/10 Osnovnom sudu u Smederevu - Sudska jedinica u Velikoj Plani, radi dopune postupka, što je, takođe, produžilo vreme odlučivanja o izavljenoj žalbi.

Ustavni sud konstatuje da je dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

5. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocima ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete svakom u iznosu od po 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, posebno ukupnu dužinu trajanja osporenog postupka, postupanje sudova i ponašanje podnosilaca ustavne žalbe. Ustavni sud smatra da dosuđeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu kompenzaciju podnosiocima za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, učinjenu nedelotvornim postupanjem prvostepenog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu, tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

6. Ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe da je osporenom presudom povređeno pravo podnosilaca na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je uvidom u osporeni deo presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 5826/13 od 1. septembra 2014. godine, utvrdio da ona sadrži detaljno i jasno obrazloženje zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog prava, te je stoga polazeći od prethodno navedenog, ocenio da se navodi ustavne žalbe ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi za trvdnje o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava. Ovakav pravni stav Sud je zauzeo i u rešenju Už-8811/2014 od 28. decembra 2015. godine.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu u odnosu na osporenu presudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

U pogledu zahteva podnosilaca za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća na to da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u, smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na stanoviš te koje je izraženo, pored drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti na: www.ustavni.sud.rs).

7. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti