Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao preko devet godina i dosuđuje podnositeljki naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. O . iz Obrenovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. novembra 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. O . i utvrđuje da je u krivičnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu K. 819/14 (ranije predmet Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 5561/10 i Drugog o pštinskog suda u Beogradu K. 14/09 i K. 1895/06) povređen o pravo podnositeljke ustavne žalbe na s uđenje u razumnom roku, koje garantuje odredba člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. O . iz Obrenovca je, 23. decembra 2015. godine, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava , u krivičnom postupku koji je pred Prvim osnovnim su dom u Beogradu vođen u predmetu K. 819/14.

Podnositeljka je, kao razlog povrede označenog ustavnog prava, navela d a je osporeni krivični postupak, koji je protiv nje vođen , trajao duže od devet godina, „bez njenog doprinosa i uz njenu stalnu dostupnost sudu“. Postupak je pravnosnažno okončan donošenjem oslobađajuće presude, ali je u toku nerazumno dugog trajanja krivičnog postupka „podnositeljki bilo onemogućeno zasnivanje stalnog radnog odnosa“.

Predložila je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utv rdi povredu označenog prava i „ utvrdi pravo na naknadu štete i iznos štete “.

2. Saglasno odredbi čla na 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalb e povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 819/14, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari :

Pred Drugim opš tinskim sudom u Beogradu u predmetu K. 1895/06 i K. 14/09, a potom pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu K. 5561/10 i K. 819/14 , vodio se krivični postupak protiv podnositeljke ustavne žalbe zbog četiri krivična dela prevare iz člana 208. stav 4. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika , koji je pravnosnažno okončan donošenjem oslobađajuće presude .

Krivični postupak je protiv podnositeljke pokrenut 24. avgusta 2006. godine, donošenjem rešenja o sprovođenju istrage Kri.D. 377/06 istražnog sudije Prvog opštinskog suda u Beogradu (dežurnog istražnog sudije za sve opštinske sudove u Beogradu) . Drugo opštinsko javno tužilaštvu u Beogradu je aktom Kt. 2122/06 od 25. avgusta 2006. godine prihvatilo na zastupanje zahtev za sprovođenje istrage Prvog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu Kt. 1877/06 od 24. avgusta 2006. godine. Istraga je vođena u predmetu nekadašnjeg Drugog opštinskog suda u Beogradu Ki. 2397/06. Tokom istrage isp itano je ukupno devet svedoka ( 4, 12. i 15. septembra i 6 . i 12. oktobra 2006. godine) , pribavljeni su pismeni dokazi, pored ostalog, i od Z emljišno-knjižnog odeljenja Drugog opštinskog suda u Beogradu, a obavljeno je i veštačenje potpisa od strane veštaka grafološke struke (nalaz i mišljenje sudskog veštaka je primljen u sud 17. novembra 2006. godine) .

Nakon sprovedene istrage, nekadašnje Drugo opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu je 2 0. novembra 2006. godine protiv podnositeljke podiglo optužnicu Kt. 2122/06 , zbog pet krivičnih dela prevare iz člana 208. stav 4. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika . Optužnica je primljena u Drugom opštinskom sudu u Beogradu 21. novembra 2006. godine i predmet je zaveden pod brojem K. 1895/06. Protiv optužnice podnositeljka i njen branilac nisu podnosili prigovor. Aktom Kt. 2122/06 od 28. marta 2007. godine Drugo opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu je odustalo od krivičnog gonjenja podnositeljke ustavne žalbe u pogledu jednog krivičnog dela prevare iz člana 208. stav 4. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika, a istim aktom nadležnog tužilaštva optužnica je precizirana u pogledu činjeničnog opisa za preostala četiri krivična dela prevare iz člana 208. stav 4. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika , koja su podnositeljki stavljena na teret .

Drugi opštinski sud u Beogradu je , do donoš enja prve prvostepene presude (5. aprila 2007. godine), glavni pretres zakazao sedam puta (27. decembra 2006 , 29. januara, 23. februara, 15. i 29. marta i 3. i 5. aprila 2007. godine) , od kojih je održanih šest, pri čemu je na poslednjem ročištu samo objavljena presuda. Glavni pretres nije održan samo jedanput, i to 29. marta 2007. godine, kada je branilac okrivljene molio sud da mu ostavi dodatni rok za pripremu odbrane u odnosu na precizirani optužni akt od 28. marta 2007. godine.

Nakon održanog glavnog pretresa i sprovedenog dokaznog postupka 3. aprila 2007. godine , Drugi opštinski sud u Beogradu je 5. aprila 2007. godine doneo i javno objavio presudu K. 1895/06 , kojom je podnositeljku ustavne žalbe oslobodio od o ptužbe da je izvršila četiri krivična dela prevare iz člana 208. stav 4. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika , nalazeći da nije dokazano da je podnositeljka izvršila navedena krivična dela, dok je u pogledu jednog krivičnog dela prevare iz člana 208. stav 4. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika, sud prema podnositeljki odbio optužbu , usled odustanka javnog tužioca od krivičnog gonjenja. Pismeni otpravak presude sud je izradio i ekspedovao strankama 27. maja 2008. godine , nakon godinu i više od mesec dana od njenog donošenja .

Navedena presuda je u oslobađajućem delu ukinuta rešenjem Okružnog suda u Beogradu Kž. 2951/08 od 29. decembra 2008. godine i predmet je u ukinutom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku nakon ukidanja prve prvostepene presude, a do donošenja druge prvostepene presude (9. juna 2015. godine), najpre Drugi opštinski sud u Beogradu, a potom Prvi osnovni sud u Beogradu je glavni pretres zakazao 20 puta, i to:

- tokom 2009. godine jedanput (27. maja) – održan ;

- tokom 2010. godine jedanput (6. oktobra) – nije održan;

- tokom 2011. godine jedanput (19. decembra) – nije održan;

- tokom 2012. godine dva puta (9. maja i 1. novembra) – jedanput održan i jedanput nije održan;

- tokom 2013. godine tri puta (6. marta, 22. maja i 14. oktobra) – jedanput održan i dva puta nije održan;

- tokom 2014. godine pet puta (4. jula, 2. septembra, 2. i 28. oktobra i 28. novembra) – nijednom nije održan;

- tokom 2015. godine sedam puta (12. januara, 20. februara, 20. marta, 14. aprila, 4. i 20. maja i 9. juna) – tri puta o držan i četiri puta nije održan.

Pri tome, glavni pretres jedanput nije održan zbog štrajka zaposlenih u pravosuđu ( 6. oktobra 2010. godine), jedanput zbog promene postupajuće sudije ( 6. marta 2013. godine), četiri puta zbog štrajka advokata (2. i 28. oktobra i 28. novembra 2014. i 12. januara 2015. godine ), dva puta zbog nepristupanja postupajućeg zamenika javnog tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu ( 20. marta i 14. aprila 2015. godine), tri puta zbog nedolaska podnositeljke (19. decembra 2011, 4. jula i 2. septembra 2014. godine ), pri čemu je sud kod drugog nedolaska podnositeljke naredio njeno privođenje preko PS Obrenovac, ali na naredni glavni pretres podnositeljka nije privedena, te tri puta zbog nedolaska branioca podnositeljke (1. novembra 2012, 22. maja 2013. i 4. maja 2015. godine ), pri čemu je jedanput branilac uredno obavestio sud o razlozima izostanka i dostavio dokaz o službenoj sprečenosti da pristupi, dok je dva puta njegov izostanak opravdala podnositeljka ( službenom sprečenošću, odnosno bolešću ), a da branilac podnositeljke nije po nalogu suda naknadno dostavio pismene dokaz e o sprečenosti . Na pojedine glavne pretrese nisu pristupali ni pozvani svedoci – oštećeni , pojedini od njih su zbog toga i novčano kažnjavani, ali nijedan glavni pretres nije odložen isključivo zbog nedolaska svedoka.

U periodu od godinu dana i više od četiri meseca (od 27. maja 2009. do 6. oktobra 2010. godine) najpre je obavljeno ekonomsko-finansijsko veštačenje (nalaz i mišljenje sudskog veštaka je primljen u sudu 31. avgusta 2009. godine, a zatim tokom septembra 2009. godine dostavljen strankama u postupku ), nakon čega sud godinu dana nije preduzeo niti jednu radnju u postupku. Naime, od januara 2010. godine formirana je nova mreže sudova, te je predmet Drugog opštinskog suda u Beogradu K. 14/09 postao predmet Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 5561/10, a došlo je i do promene postupajućeg sudije, koji je prvi naredni glavni pretres zakazala za 6. oktobar 2010. godine.

Takođe, u periodu od godinu dana i više od dva me seca (od 6. oktobra 2010. do 19. decembra 2011. godine) glavni pretres nije zakazivan, a u tom periodu sud je prib avljao a dresu oštećene S.A. od Ureda za registar stanovništva i podatak o poslednjem prebivalištu podnositeljke od Potražno g odeljenja Policijske uprave za grad Beograd i njenog branioca , budući da podnositeljki prethodno nije mogao biti dostavljen poziv na adresu poznatu sudu .

Prvi osnovni sud u Beogradu se rešenjem K. 5561/10 od 21. marta 2014. godine, koje je postalo pravnosnažno 13. aprila 2014. godine, oglasio mesno nenadležnim za postupanje u ovom predmetu, te je odredio da se po pravnosnažnosti rešenja spisi predmeta dostave Trećem osnovnom sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu. Treći osnovni sud u Beogradu je aktom K. 398/14 od 5. maja 2014. godine izazvao sukob mesne nadležnosti. Rešenjem Višeg suda u Beogradu Kž. 5/14 od 15. maja 2014. godine određeno je da je u ovoj krivičnopravnoj stvari nadležan da postupa Prvi osnovni sud u Beogradu. Predmet je nadalje u Prvom osnovnom sudu u Beogradu vođen pod poslovnim brojem K. 819/14. Imajući u vidu izneto, glavni pretres nije zakazivan u periodu od više od osam meseci (od 14. oktobra 2013. do 4. jula 2014. godine ).

Prvi osnovni sud u Beogradu je 9. juna 2015 . godine, nakon ponovno održanog glavnog pretresa i sprovedenog dokaznog postupka, doneo i javno objavio presudu K. 819/14, kojom je podnositeljku ustavne žalbe, usled nedostatka dokaza, osl obodio od optužbe da je izvršila krivično delo prevara u produženom trajanju iz člana 208. stav 4. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 61. Krivičnog zakonika. Pism eni otpravak presude sud je izradio i ekspedovao strankama 19. juna 2015. godine.

Apelacioni sud u Beogradu je presudom Kž1. 928/15 od 15. oktobra 2015. godine odbio kao neosnovanu žalbu javnog tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu i potvrdio presudu K. 819/14 od 9. juna 2015. godine.

Tokom trajanja krivičnog postupka promenjeno je tri predsednika sudećeg veća (ne računajući sudiju Treć eg osnovnog suda u Beogradu koji je izazvala sukob nadležnosti) .

4. Pristupajući oceni razloga i navoda iznetih u ustavnoj žalbi u odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od toga da su ljudska i manjinska prava i slobode i ustavna žalba kao posebno pravno sredstvo za njihovu zaštitu utvrđeni Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, ali da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, te je i u ovoj ustavnosudskoj stvari ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja predmetnog sudskog postupka, od 24. avgusta 2006. godine, kada je donošenjem rešenja o sprovođenju istrage postupak pokrenut, do 15. oktobra 2015. godine, kada je donošenjem drugostepene presude postupak pravnosnažno okončan.

U smislu prethodno navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom slučaju krivični postupak trajao devet godina i skoro dva meseca, što samo po sebi, ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. U tom smislu, Ustavni sud nalazi da u konkretnom slučaju nijedan od činilaca koji objektivno mogu uticati na dužinu sudskog postupka ne može da opravda ovoliko trajanje krivičnog postupka. Ustavni sud ukazuje da je pismeni otpravak prve prvostepene presude sud izradio i ekspedovao strankama tek nakon jedne godine i više od mesec dana od njenog donošenja, dok u periodu od godinu dana (od septembra 2009. do oktobra 2010. godine) u predmetnom krivičnom postupku nije preduzeta nijedna procesna radnja. Tokom navedenog perioda u osporenom krivičnom postupku nadležni sud n e samo da nije zakazao nijedan glavni pretres, već se uopšte nije bavio ovim predmetom, odnosno nije sprovodio redovnu sudsku aktivnost. Ovakvo postupanje se ni pod kojim uslovima i razlozima ne može smatrati delotvornim, budući da sud ima obavezu da propisno i blagovremeno postupa u predmetima koji su u njegovoj nadležnosti i ima posebnu odgovornost da osigura da do bilo kakvog nepotrebnog kašnjenja ne dođe. Ustavni sud ističe i da je glavni pretres više puta odlagan zbog štrajka zaposlenih u pravosuđu, štrajka advokata i nepristupanja postupajućeg zamenika javnog tužio ca, kao i da je tokom vođenja ovog postupka pred prvostepenim sudom promenjeno tri predsednika veća, što je za posledicu imalo to da svaki put glavni pretres počne iznova, usled čega je postupak takođe dodatno prolongiran. Stoga je Ustavni sud ocenio da ni relativna složenost činjeničnih i pravnih pitanja u vezi sa krivičnim delima koja su bila predmet optužbe protiv podnositeljke ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, ne mogu predstavljati prihvatljivo opravdanje za trajanje krivičnog postupka od devet godina i skoro dva meseca. Pri ovakvom činjeničnom stanju, Ustavni sud ukazuje da nije potrebno posebno ocenjivati značaj prava o kome se odlučuje za podnositeljku, dok je doprinos podnositeljke trajanju postupka uzet u obzir kod utvrđivanja iznosa naknade štete.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu ( „Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno, sa jedne strane, dužinu trajanja krivičnog postupka, a sa druge strane, činjenicu da se podnositeljka i njen izabrani branilac po tri puta nisu odazvali pozivima suda, pri čemu podnositeljka svoje izostanke nije opravdala, zbog čega je jedanput naređeno i njeno prinudno dovođenje, a sud je određeni vremenski period utrošio i na pribavljanje podatka o njenom poslednjem prebivalištu, što sve predstavlja doprinos same podnositeljke ukupnoj dužini trajanja predmetnog krivičnog postupka, ceneći takođe i životni standard u državi, kao i činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljudska prava. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored drugih, u Odluci Už -2936/2016 od 24. maja 2018. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu, pre svega, aktuelnu praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije od 5. aprila 2016. godine. Naime, navedenom presudom je konstatovano da se utvrđivanjem od strane Ustavnog suda da je povređeno pravo podnosilaca na suđenje u razumnom roku, priznaje povreda na koju su se žalili i da je time zadovoljen samo prvi uslov utvrđen u sudskoj praksi Evropskog suda, ali da status žrtve zavisi od toga da li je pravično zadovoljenje koje je dodeljeno – adekvatno, kako je to predviđeno članom 41. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Evropski sud za ljudska prava je u vezi sa ovim podsetio da se u predmetima koji se odnose na dužinu postupka, jedna o karakteristika dovoljnog obeštećenja koje može da otkloni status žrtve stranke odnosi na dodeljeni iznos, koji zavisi, posebno od karakteristika i delotvornosti pravnog leka. Da li dosuđeni iznos može da bude smatran razumnim, mora da bude ocenjeno u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost dosuđenog iznosa u odnosu na životni standard u državi koja je u pitanju i činjenice da će naknada na osnovu štete po osnovu nacionalnog sistema generalno biti dosuđena i isplaćena mnogo brže nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljudska prava na osnovu člana 41. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ovakav stav Evropski sud je zauzeo i u presudama Blagojević i drugi protiv Srbije, od 24. maja 2016. godine, M.B. – MAK Čačak DOO i drugi protiv Srbije, od 27. septembra 2016. godine, Ković i drugi protiv Srbije, od 4. aprila 2017. godine, Pavlović i Pantović protiv Srbije, od 4. aprila 2017. godine, Živković protiv Srbije, od 4. aprila 2017. godine, Borović i drugi protiv Srbije, od 11. aprila 2017. godine, Bilić protiv Srbije, od 17. oktobra 2017. godine i Milovanović protiv Srbije, od 19. decembra 2017. godine. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava , Ustavni sud je odlučio kao u tački 2. izreke.

Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog neažurnog postupanja prvostepenog suda.

5. Sledom svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti