Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku radi ponavljanja postupka. Postupak je trajao preko šest godina, što je ocenjeno kao nerazumno dugo s obzirom na predmet odlučivanja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Aleksandra Radosavljevića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 6. oktobra 2011. godine, doneo je

1. Usvaja se ustavna žalba Aleksandra Radosavljevića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu broj P. 3526/97-01, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koje može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Aleksandar Radosavljević iz Beograda je 4. juna 2009. godine, preko punomoćnika Nađe Milosavljević, advokata iz Beograda, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodio pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu broj P. 3526/97-01, kao i protiv rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 16622/08 od 12. marta 2009. godine, zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava. Podnosilac ustavne žalbe je, između ostalog, tražio da mu Sud utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete.
                             
2. Ustavni sud je konstatovao da je 26. maja 2010. godine primljena u Sudu ustavna žalba istog podnosioca, kojom je, između ostalog, osporeno isto rešenje Okružnog suda u Beogradu Gž. 16622/08 od 12. marta 2009. godine. O navedenoj ustavnoj žalbi Ustavni sud je odlučivao u predmetu Už-2560/2010 i, na sednici održanoj 14. jula 2010. godine, doneo Rešenje kojim je ustavna žalba odbačena. Navedenom ustavnom žalbom ukazano je na to da je osporenim rešenjem podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.
                          
S obzirom na izloženo, a imajući u vidu da su navodi podnosioca ustavne žalbe u pogledu povrede prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava identični navodima podnosioca iznetim u ovoj ustavnoj žalbi, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi u ovom predmetu Už - 855/2009 pristupio odlučivanju samo o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji se vodio pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu broj P. 3526/97-01.

3. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

4. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
   
Presudom Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 3526/97-2001 od 21. maja 2002. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilaca, pa je poništen ugovor o poklonu zaključen 15. februara 1998. godine između O.R. kao poklonodavca, sa jedne strane i Aleksandra Radosavljevića kao poklonoprimca, sa druge strane, overen od strane Trećeg opštinskog suda u Beogradu 8. aprila 1998. godine pod brojem Ov. 2735/98 i obavezan je tuženi, ovde podnosilac ustavne žalbe, da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka. Presudom Okružnog suda u Beogradu Gž. 10628/02 od 4. decembra 2002. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena navedena prvostepena presuda, dok je revizija izjavljena protiv drugostepene presude odbačena kao nedozvoljena.
   
Podnosilac ustavne žalbe je 23. decembra 2003. godine podneo predlog za ponavljanje postupka, koji je rešenjem Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 3526/97-01 od 22. juna 2004. godine odbijen kao neosnovan. Rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 12319/05 od 20. aprila 2006. godine navedeno prvostepeno rešenje je ukinuto.
   
Rešenjem Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 3526/97-01 od 29. avgusta 2006. godine odbačen je predlog podnosioca kao neglagovremen, ali je i ovo rešenje ukinuto rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 17793/06 od 15. marta 2007. godine.
   
Treći opštinski sud je 25. jula 2007. godine doneo rešenje P. 3526/97-01 kojim je predlog podnosioca za ponavljanje postupka odbačen kao neblagovremen. Osporenim rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 16622/08 od 12. marta 2009. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnosioca i potvrđeno navedeno prvostepeno rešenje.
   
Protiv navedenog drugostepenog rešenja podnosilac ustavne žalbe je 5. juna 2009. godine izjavio reviziju. Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Rev. 1277/10 od 17. februara 2010. godine odbio kao neosnovanu reviziju, kao i zahtev tužilaca za naknadu troškova za odgovor na reviziju.

5. Odredbama Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.).

6. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, jer sudski postupak, od dana njegovog pokretanja do dana okončanja, predstavlja jedinstvenu celinu, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.
Kada je reč o dužini trajanja predmetnog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni parnični postupak otpočeo 23. decembra 2003. godine, podnošenjem predloga podnosioca za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka u predmetu P. 3526/97-01, a da je okončan donošenjem revizijskog rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1277/10 od 17. februara 2010. godine.

Ustavni sud konstatuje da se u osporenom parničnom postupku odlučivalo o tome da li su ispunjeni zakonom propisani uslovi za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka u predmetu P. 3526/97-01.
Ustavni sud je utvrdio da su u toku osporenog parničnog postupka doneta tri rešenja prvostepenog suda, tri rešenja drugostepenog suda i jedno revizijsko rešenje. Naime, najpre je ukinuto prvostepeno rešenje kojim je odbijen kao neosnovan predlog podnosioca za ponavljanje postupka, potom je prvostepeni sud navedeni predlog odbacio kao neblagovremen, ali je i ovo rešenje ukinuto jer nisu dati jasni, potpuni i razumljivi razlozi za ovakvu odluku, i na kraju je rešenjem Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 3526/97-01 od 25. jula 2007. godine predlog za ponavljanje postupka odbačen kao neblagovremen. Ovo rešenje je postalo pravnosnažno nakon jedne godine i sedam meseci - donošenjem rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 16622/08 od 12. marta 2009. godine.
Na osnovu izloženog Ustavni sud ocenjuje da se trajanje postupka od preko šest godina, u kome je odlučivano samo o tome da li su ispunjeni zakonom propisani uslovi za ponavljanje postupka, ne može smatrati razumnim rokom za odlučivanje, posebno imajući u vidu činjenicu da je predlog za ponavljanje postupka odbačen rešenjem kao neblagovremen, a koju odluku donosi predsednik veća bez održavanja ročišta.
Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, pa je, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), ustavnu žalbu u ovom delu usvojio.

Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe postavio zahtev za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete, pa je odlučio kao u tački. 2. izreke.

7. Prema odredbi člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
Odredbom člana 113. stav 2. Zakona je propisano da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Iz navedenih odredaba proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta koji je donet ili radnje koja je izvršena nakon stupanja na snagu Ustava, 8. novembra 2006. godine.
U pogledu navoda podnosioca ustavne žalbe da mu je povređeno Ustavom zajemčeno pravo na suđenje u razumnom roku i u parničnom postupku koji se vodio pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu broj P. 3526/97-01, u kome je odlučivano o poništaju ugovora o poklonu, Ustavni sud je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu, odlučivši kao u drugom delu tačke 1. izreke, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, imajući u vidu da je predmetni postupak pravnosnažno okončan 2002. godine, dakle pre stupanja na snagu Ustava.
   
8. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević